Sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne

Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.

Oblast deviznog poslovanja je izuzetno pravno složena. U ovoj oblasti postoje mnogobrojni propisi različite pravne snage koji sistemski uređuju ovu delatnost, kao i propisi koji primarno uređuju neku drugu oblast, ali sadrže odredbe koje se odnose i na devizno poslovanje. Za te propise je karakteristično da su podložni čestim izmenama i dopunama, što otežava njihovo praćenje čak i za nekoga ko je po profesiji pravnik.

Međutim, svako lice koje se bavi deviznim poslovanjem mora da poznaje propise u ovoj oblasti, jer ako ne postupa u skladu sa njima čini kazneno delo – krivično delo, privredni prestup ili prekršaj.

Aktuelnim Zakonom o deviznom poslovanju koji je osnovni izvor u ovoj oblasti, propisuju se krivična dela za koje su predviđene stroge kazne. Treba istaći da je na osnovu ovog zakona doneto preko trideset akata niže pravne snage, kojim se bliže uređuje ova oblast. Takođe, i ti akti se neretko menjaju.

Primera radi, Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu doneta je 2012, godine, a promene su usledile 2013, 2014, 2015, 2018, 2020, 2023, 2025. godine.

Za jedno krivično delo iz ovog zakona može se izreći kazna zatvora do deset godina. Ne sme se zaboraviti da se učiniocu krivičnog dela mogu izreći i mere bezbednosti. Na primer, može se izreći mera koja se sastoje u zabrani vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Stranim državljanima se može izreći mera proterivanje stranaca. Svakako, osuđeno lice upisuju se u kaznenu evidenciju i može da trpi pravne posledice osude – na primer, da mu se zabrani zasnivanje radnog odnosa u određenoj oblasti. Mogu se izreći i druge sankcije, a ne sme se zaboraviti da presuda može i javno da se objavi, što bi verovatno negativno uticalo na buduće poslovanje tog osuđenog lica.

Ovim zakonom predviđaju se i mnogobrojni prekršaji za koje su propisane najstrože novčane kazne. Tako se pravnom licu može izreći novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, odgovornom licu od 50.000 do 150.000 dinara, preduzetniku od 150.000 do 500.000 dinara i fizičkom licu 5.000 do 150.000 dinara. Koliko će novčana kazna da pogodi kažnjeno lice zavisi i od njegovog imovnog stanja, odnosno od ekonomske moći pravnog lica. Ukoliko pravno lice ne plati novčanu kaznu, onda se sprovodi prinudna naplata. Sa druge strane, ako, na primer, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ne plate novčanu kaznu, ta kazna se zamenjuje za kaznu zatvora ili kaznu rada u javnom interesu.

Okrivljenom licu u prekršajnom postupku mogu se izreći i druge prekršajne sankcije, koje se sastoje u prestanku radnog odnosa ili zabrani pravnom licu da vrši određene delatnosti. Takođe, svako prekršajno kažnjeno lice upisuje se u prekršajnu evidenciju i pojedinim propisima predviđaju se i pravne posledice prekršajnog kažnjavanja.

Za prekršaje u oblasti deviznog poslovanja učiniocima se obavezno izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja. Ova zaštitna mera neretko teže pogađa učinioca prekršaja u odnosu na izrečenu novčanu kaznu. Posebna represivnost ove zaštitne mere ogleda se u slučaju kada se kao predmet prekršaja oduzima novac. Od učinioca prekršaja se može oduzeti i protivpravno stečena imovinska korist.

Za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. NBS za kršenje propisa u ovoj oblasti može da izrekne stroge novčane kazne, od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 10.000 do 500.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 50.000 do 2.000.000 dinara za preduzetnika. NBS u „jednostavnijem postupku“ izriče novčane kazne. Ono što je posebno karakteristično jeste nepostojanje žalbe na tu odluku NBS, već samo mogućnost pokretanja upravnog spora.

Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.

Protiv učinioca prekršaja iz ove oblasti podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu. U tom postupku, tužilac treba da dokaže da je to lice učinilo prekršaj. Ukoliko se utvrdi da je lice učinilo prekršaj, prekršajni sud donosi presudu kojim izriče odgovarajuću kaznu. Sa druge strane, ako se ne utvrdi da je učinjen prekršaj, sud donosi odluku kojom lice oslobađa odgovornosti.

Subjekti poslovanja svakako treba da vode računa da ne učine prekršaj. Međutim, to u pojedinim slučajevima nije baš jednostavan zadatak. Brzina promena propisa znači da se stalno moraju pratiti izmene i poslovanje usklađivati sa novim propisima. Takođe, neretko se u različitim propisima nalaze i različita rešenja povodom istog pitanja. To konkretno znači da je prema jednom propisu jedna radnja dozvoljena, ali prema drugom zabranjena. U tom slučaju vrsno pravničko znanje je više nego nužno da se ne bi ušlo u kriminalnu zonu.

Sa druge strane, verovatno veliki broj prekršaja ostaje neotkriven, ali nadležni organi imaju određeno vreme da procesuiraju učinioca. Za prekršaje u oblasti deviznog poslovanja taj rok je deset godina (apsolutni rok zastarelosti) od dana kada je prekršaj učinjen. To znači da ako je neko učinio prekršaj, deset godina treba da razmišlja da li će biti kažnjen i kojom sankcijom.

Ukoliko bi učinilac bio otkriven da je učinio prekršaj u prekršajnom postupku, on bi mogao da se poziva na odredbe propisa koji uređuju, na primer, pravnu zabludu – da učinilac nije znao da je određena radnja predviđena kao prekršaj. Zatim, na stvarnu zabludu, zahteva da se primeni propis koji je povoljniji po njega, i drugo. Odgovorno lice u pravnom licu moglo bi da se poziva da je postupalo po naređenju pretpostavljenog. Svakako, za sve to moraju da postoje odgovarajući dokazi. Dakle, u tom prekršajnom postupku postoji mogućnost da okrivljeni „bolje prođe“, a pravnik koji dobro poznaje oblast deviznog poslovanja zaista u tome može mnogo pomoći.

Kada je reč o prekršajima pravnih lica, treba reći i to da je pravilo da zajedno sa pravnim licem odgovara i odgovorno lice u pravnom licu (na primer, direktor). Dakle, posebna kazna se izriče pravnom licu, a posebna odgovornom licu. U pojedinim slučajevim nije jednostavan zadatak utvrditi ko je to odgovorno lice koje treba da odgovara za prekršaj, posebno u velikim kompanijama.

Ako se određeno lice kazni, ta kazna može toliko da ga pogodi da će morati da zatvori firmu i da se bavi neki drugim poslom.

Finansije Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis & finansije