Srbija nije jedina zemlja u Evropi koja nema metro, iako je izgradnja beogradskog metroa, visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema kao osnove javnog prevoza u Beogradu, planirana je još od pedesetih godina XX veka. Dvadeset i nešto godina kasnije, iste planove čuli su građani Soluna, u Grčkoj, ali jedno im je bilo zajedničko sve ove godine - ni Beograd ni Solun nisu dobili metro. S tim što se situacija u Solunu ipak menja - metro će uskoro biti u upotrebi.
Bivša Jugoslavija je ponovo "spojena zajedničkim nemanjem" - nijedna zemlja iz stare države nema danas metro.
Ovo je spisak zemalja koje nemaju metro prevoz u Evropi:
Albanija - 2,7 miliona stanovnika
Andora - 80.088 stanovnika
Bosna i Hercegovina - 3,2 miliona
Crna Gora - 616,177 stanovnika
Hrvatska - 3,4 miliona
Kipar - 1,3 miliona
Estonija - 1,4 miliona
Irska - 5,3 miliona
Island - 393.600
Litvanija - 2, 9
Lihtenštajn - 39.584
Letonija - 1,9
Luksemburg - 668.606
Malta - 553.214
Moldavija - 2,5 miliona
Monako - 36.297
Severna Makedonija - 1,8 miliona
San Marino - 33.642
Srbija - 6,6 miliona
Slovačka - 5,4 miliona
Slovenija - 2,1 milion
Vatikan - 764 stanovnika
U najpoznatijem projektu iz 1976. godine, bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.[2] Od svojih zagovornika opisivan kao u evropskim milionskim gradovima „aksiom koji se ne dokazuje“[3] i „alfa i omega priče o saobraćaju u Beogradu“[4], a od protivnika kao predimenzionirani „prevaziđeni koncept pravljen za neka druga vremena“[5], projekat beogradskog metroa je slavljen, suspendovan, ponovo oživljavan i u Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine usvojenom 2003. napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog „Beogradski laki metro“.
Skupština grada Beograda je u junu 2010. usvojila informaciju o izradi dokumenta kojim bi se definisali osnovni zahtevi u izgradnji beogradskog metroa, prema kojem će se metro graditi kao nezavisan šinski sistem, bez ukrštanja sa ostalim drumskim saobraćajem, sa dva osnovna pravca od Zemuna i Novog Beograda do Ustaničke ulice, i od Karaburme do Banovog brda i Vidikovca, sa ukrštanjem u centru grada. Linije bi bile vođene podzemno kroz centar grada i iznad zemlje gde je to moguće.
Beogradski metro biće najvećim delom trasiran kroz duboki tunel, koji se kopa krticom, manjim delom biće plitak tunel koji se kopa sa zemlje i najmanjim delom, u zoni depoa, pruga će biti u nivou terena. Ipak, određeni objekti moraće da budu uklonjeni zbog izgradnje stanica, kao i okana duž tunela. Ovo je detaljan spisak svih lokacija na kojima će morati da se ruše objekti ili samo izvrši ekproprijacija.
U pitanju je oko 487 parcela, neke od njih su u procesu deobe, pa taj broj nije konačan. Popisano je ukupno 84 stambenih i 66 poslovnih objekata.
Glas javnosti/T02S