Kada društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) dobro posluje, osnivač je na kraju godine često u nedoumici šta je povoljnije isplatiti – bonus ili dividendu, jer oba načina imaju prednosti i mane.
DOO koje je ostvarilo određeni profit trebalo bi na prvom mestu da plati porez na dobit od 15% a nakon toga osnivač može da isplati dividendu, pri čemu je potrebno da plati još 15% poreza.
Poreznici ističu da se, ukoliko je isplata dividende odluka osnivača a ujedno i zaposlenog, plaća se ukupan porez od 30%.
Isplata bonusa je drugi jedan način povlačenja sredstava iz DOO, ali funkcioniše drugačije. Bonusom se u osnovi umanji dobit koju je ostvarilo preduzeće. U tom slučaju, na zaradu kao i na bonus gleda se kao na trošak, pri čemu se rashodi preduzeća povećavaju, dok se njegova dobit umanjuje.
– Osnivač je u obavezi da prilikom isplate bonusa prvo donese odluku o isplati bonusa u tekućem mesecu. Kako se već u decembru može znati poslovni uspeh, odnosno ostvareni rezultat preduzeća, uglavnom je to mesec kada treba doneti odluku o isplati bonusa. Moguće je to uraditi i u januaru za decembar ukoliko se u toku januara isplaćuje zarada za decembar prethodne godine. Iznos bonusa se, prema odluci, sabira sa platom osnivača DOO u datom mesecu – objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović.
Na taj način dobija se iznos koji se evidentira kao plata za tekući mesec. Dalje je potrebno na bonus platiti iste poreze i doprinose kao na platu.
Kako "izvući pare"?
– Odgovor na pitanje da li je povoljnija isplata dividende ili isplata bonusa zavisi od visine dobiti koju DOO ima. Za sve iznose preko milion dinara isplata bonusa je bolja opcija, ukoliko ste ujedno i osnivač i zaposleni u svom društvu – smatra Aritonović.
Za obračunavanje doprinosa se u trenutku isplate prihoda fizičkom licu uzima najviša osnovica – nezavisno od stvarne visine tog prihoda. Za 2024. godinu najviša mesečna osnovica doprinosa iznosi 573.470 dinara.
U slučaju prihoda od, na primer, pet miliona dinara procenat doprinosa koji iznosi 35,05% primeniće se na iznos od 573.470 dinara. U slučaju da je iznos veći od ove maksimalne osnovice doprinosa, plaća se svega 10% poreza, što znači da se ne obračunavaju i samim tim ne plaćaju doprinosi.
Vlasnik DOO može, ali i ne mora da bude u radnom odnosu u preduzeću koje je osnovao. Ukoliko zasnuje radni odnos ima sva prava koja iz toga proizilaze (zarada, naknada troškova dolaska na posao i odlaska s posla, dnevnice za službena putovanja – ovo su najčešći slučajevi).
Sve ove isplate podležu pravilima oporezivanja za zaposlene u smislu korišćenja neoporezivog dela i obračuna poreza ukoliko je primanje iznad neoporezivog iznosa.
– Osnivač ne mora da bude u radnom odnosu, ali u tom slučaju je u obavezi da plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu propisanu osnovicu prema poreskoj prijavi PP OD-O. Ukoliko je u radnom odnosu u drugoj firmi, tada plaća samo doprinos za PIO, a ukoliko nije zaposlen pored doprinosa za PIO plaća i doprinos za zdravstvo i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – kaže poreska savetnica.
Takođe, osnivač d.o.o. u svojstvu fizičkog lica treba da isplati još jednu vrstu poreza – godišnji porez na dohodak građana.
Glas javnosti/D03S