Srbi stanove najviše plaćaju u kešu

Euribor pada, što će usloviti i povoljnije uslove za kredit, ali i rast cena nekretnina. Tržište nekretninama ima veliki uticaj na ekonomiju.

Plaćanjem poreza prilikom kupoprodaje, a trebalo bi i od rentiranja, puni se državni budžet i stvara mogućnosti za nova ulaganja. Upućeni kažu da je sada idealno vreme za početak pregovora oko kupovine stana, ali i da se institucije posvete toj privrednoj grani.
Da je živnulo tržište nekretnina potvrđuje i povećan obrt sredstava poslednjih nekoliko meseci.

Cene rastu, sporije nego u prethodnom periodu, a raste i ponuda.

Stručnjaci su saglasni – bolji je izbor kupovina stana, nego da se bude podstanar.

"Ukoliko nameravate da živite u tom stanu, ukoliko ste kreditno sposobni i imate pare za učešće za dobijanje kredita, isplati se kupiti stan", kaže predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Ljubiša Banovački.

Ističe da je to dugoročna investicija i bolje nego da dajete na mesečnom nivou određene zakupe.

Kupovina stana kao investicija

Stanovi se, trenutno, ređe kupuju kao rešenje stambenog pitanja, češće kao investicija.

Prema podacima RGZ-a u Srbiji se 85 odsto stanova kupuje za gotovinu, dok je 25 odsto onih koji postaju vlasnici iz kredita.

Potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije Milić Đoković kaže da 100 hiljada evra iz kredita napravi 450 hiljada evra takozvanog keša.

"Često se pita narod otkud ovoliki keš, nema keša, keš je banka, banka kreće i praktično zakotrlja taj sam obrt i onda se to samo multiplikuje", pojašnjava Đoković.

Novi stanovi, kažu investitori, rasprodati su i pre završetka radova.

Javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal 2024.

U Srbiji 30 odsto ljudi ima više od jedne nekretnine. Mnogo je onih koji ih komercijalizuju.

Evidencija i porez na izdavanje stanova

Neuređeno tržište iznajmljivanja stanova, pored rizika koje nosi, uslovljava gubitak u državnoj kasi, ali i probleme vlasnicima.

Izmenama Zakona o stanovanju i uvođenjem obaveze da profesionalni upravnici, sa statusom službenog lica, prave evidenciju o rentiranju, upućeni vide kao način da se tržište uredi.

"Ono što mi profesionalni upravnici radimo jeste da prilikom definisanja zgrade tražimo do vlasnika stana da se izjasni da li živi u tom stanu to jest popunjavanjem evidencionog listića ili ga komercijalizuje", objašnjava Ljubiša Banovački.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika kaže da je to zato što im je bitno da imaju kontakte od podstanara u slučaju nekih hitnih intervencija.

Potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije kaže da je upravljanje nekretninama ozbiljan posao.

"Mi treba ozbiljno time da se pozabavimo, ovde je, otprilike, varijanta - lezi lebu da te jedem, znači, iznajmio sam stan dobro je, doći će kirija i to je to", kaže Milić Đoković.

Objašnjava da računica nije jednostavna – "Ne možete vrednost, 200 hiljada evra da date za 500 evra i da ne mislite o tome ništa".

Tačne evidencije o tome koliko se stanova u Srbiji izdaje, nema, prema poslednjem popisu stanovništva.

Da živi u iznajmljenom stanu izjasnilo se 123.000 ljudi, dok je porez za rentiranje stana platilo oko 2.000 vlasnika.

Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU