Šta je bolja zaštita od inflacije? Zlato ili sirovine
Autor: Glas javnosti
Zlato ima dugu reputaciju kao zaštita od inflacije, a entuzijasti ovog plemenitog metala često naglašavaju njegovu sposobnost da očuva vrednost kroz vreme. Jedan od najčešćih narativa među investitorima je da jedna unca zlata uvijek vredi koliko i kvalitetno muško odelo.
Ova reputacija jedan je od razloga za nedavni rast cene zlata. Dodatni faktori uključuju masovne kupovine od strane centralnih banaka koje žele diverzifikovati rezerve van američkog dolara, kao i investitore koji traže sigurnu luku u vreme geopolitičke i ekonomske nestabilnosti.
Međutim, postavlja se ključno pitanje – da li je zlato zaista najbolja zaštita od inflacije? Istorijski podaci daju mešovitu sliku. Dok je zlato u određenim periodima inflacije zaista donosilo solidne prinose, sirovine su pokazale konzistentnije performanse.
Šta istorija kaže?
Sirovine, koje obuhvataju energente (naftu, gas), poljoprivredne proizvode (kukuruz, pšenicu, soju) i metale (zlato, srebro, bakar, platinu), generalno su bolje pratile inflatorne skokove. Tokom svih pet analiziranih inflatornih perioda, sirovine su nadmašile inflaciju. Zlato je to uspelo u tri slučaja, ali je zaostajalo u druga dva.
Najbolje rezultate zlato je imalo tokom inflatornih udara 1970-ih godina, kao i u periodu od septembra 2007. do jula 2008, kada su rast cena nafte i hrane, zajedno sa potražnjom iz tržišta u razvoju, podigli inflaciju preko 5%.
Nasuprot tome, zlato je podbacilo krajem 1980-ih, kada je inflacija u SAD-u porasla za oko 20%. U najnovijem inflatornom periodu (od sredine 2021. do marta 2023), iako je cena zlata rasla, njegov kumulativni prinos bio je 13 procentnih poena manji u odnosu na indeks sirovina.
Zašto su sirovine pouzdanije?
Odgovor je jednostavan – mnoge sirovine su direktno uključene u potrošačke indekse cena. Kada inflacija raste, cene energije, hrane i osnovnih sirovina rastu zajedno sa njom. Osim toga, sirovine su usko povezane sa ekonomskim rastom – periodi snažnog rasta često podstiču veću potražnju i više cene.
Zlato, s druge strane, više zavisi od faktora poput kamatnih stopa, geopolitičke neizvjesnosti i ponašanja centralnih banaka. Na primer, u kasnim 1980-im, rast prinosa na obveznice učinio je ulaganje u zlato manje atraktivnim, jer ono ne donosi prihod.
Ostali faktori
Ako već ulažete u fondove koji prate široke indekse sirovina (kao što je Bloomberg Commodity Index), verovatno već imate i određenu izloženost zlatu – ovaj indeks sadrži oko 14% zlata.
Međutim, i zlato i sirovine su dugoročno značajno zaostajali za akcijama. Obe klase imovine prolazile su kroz višegodišnje cikluse slabih i jakih performansi, uz često visoku volatilnost i rizik od gubitaka.
Jedan od tehničkih izazova za ETF-ove koji ulažu u futures ugovore je “contango” – situacija u kojoj su cene budućih ugovora više od trenutnih, što negativno utiče na prinos.
Zlato i dalje ima svoje mesto u investicionim portfolijima – ali ne kao vodeći alat za zaštitu od inflacije. Sirovine, zahvaljujući svojoj direktnoj vezi sa potrošačkom korpom i ekonomskom aktivnošću, pružaju pouzdaniju zaštitu. Dugoročni investitori bi trebalo da ograniče udeo i zlata i sirovina u portfoliju, ali ako je cilj konkretna zaštita od inflacije – sirovine su pametniji izbor.
Glas javnosti /B07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
