Šta znače sekundarne sankcije za Srbiju?

Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji kako je upozorenje iz Vašingtona NBS shvatila ozbiljno. I da ne želi ni da misli kako bi se to odrazilo na Srbiju, njenu ekonomiju i finansijski sistem.

Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdilo suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekunardne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.

Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je „NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa“. Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.

Nedostaju sredstva za subvencije majkama koje kupuju stan nakon rođenja deteta

Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?

Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Forbes Srbija da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže da bi te sankcije mogle imati ogromne negativne posledice i na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.

„Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija“, kaže ovaj sagovornik.

Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru i te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.

„Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente“, kaže Šoškić.

Sankcije za svako pravno i fizičko lice

Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.

Ekspo 2027: najveći ekonomski motor Srbije

„To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, ‘sekundarne sankcije’ mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije“, tvrdi bivši guverner NBS.

I banke i privreda mogli bi platiti ceh

Analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije, da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.

On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija. Ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.

„Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini“, objašnjava Stanić.

Zoran Milivojević: Carinske stope od 500 odsto su neodržive za SAD

U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.

Moguće i tercijarne sankcije

I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.

Glas javnosti /B07S   

SKINI APLIKACIJU