SVE VIŠE GRAĐANA UPLAĆUJE PRIVATNE PENZIJE, a ovo su TRI NAČINA na koja možete ostvariti ovo PRAVO!
Autor: Glas javnosti
U prvom delu 2021. godine dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji, uplaćivalo je 205.107 ljudi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Svaki deseti radnik se na ovaj način obezbeđuje za starost, a neki od njih štede i u nekoliko fondova.
Broj osiguranika privatnih penzionih fondova sporo se povećava. Na primer, 2015. ovi fondovi su imali 190.500 osiguranika, a 2018. godine 192.300.
Iznos prikupljenih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije novca, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i suma prosečnih sredstava na individualnim računima članova.
Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima korisnika koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 260.800 dinara.
U prva tri meseca 2021. u dobrovoljne penzijske fondove, novac su češće uplaćivali muškarci, pa su oni činili 57 odsto ukupnog broja članova. Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2021. iznosila je oko 47 godina, a najviše ih je od 40 do 60 godina, oko 62 odsto.
U ove fondove pojedinci mogu pojedinačno da uplaćuju, takođe i poslodavci mogu da plaćaju za svoje zaposlene, a treća vrsta uplate odnosi se na one koji novac uplaćuju preko penzijskih planova.
U prva tri meseca ove godine, kada je u fondove uplaćeno 833,6 miliona dinara, od ukupnog iznosa 42,6 odsto su činile individualne uplate, 32,1 uplate poslodavaca za zaposlene, dok se 25,3 procenta odnosilo na one preko penzijskih planova.
U NBS ukazuju da je, iako najviše uplata realizuju poslodavci, primetan je i rast individualnih plaćanja doprinosa.
NE PROPUSTITE
- Iako najveći broj čine poslodavci, koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti, primetan je i rast individualnih uplata. U tom smislu, postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu. Zaposleni i poslodavci na ovaj način mogu ostvariti uštede, s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 6.062 dinara po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog oslobađaju plaćanja poreza. Navedene olakšice predstavljaju dodatni vid stimulacije za radnike i poslodavce da jedan deo izdvajanja za zarade usmere ka štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima - navode iz NBS piše "Politika".
NE PROPUSTITE
Sredstva su najčešće jednokratna. S obzirom na to da novac povlače korisnici koji ispunjavaju uslove, a najčešće je reč o članstvima koja nisu dugoročna, akumulirana suma na njihovim računima je relativno mala, te je takav način isplate i očekivan, iako on ne odgovara prirodi dobrovoljnih penzijskih fondova, koja pretpostavlja korišćenje akumuliranih sredstava duže vreme. S povećanjem perioda akumulacije i sume novca na računima, raste i udeo programiranih isplata i drugih načina povlačenja. U prvom tromesečju 2021. godine jednokratne isplate činile su najveći deo ukupnih isplata, i to 441,3 miliona dinara, dok su programirane isplate sredstava iznosile 74,6 miliona dinara.
Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su rukovodila imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
