Tabaković: Do kraja novembra direktne strane investiciije 4,46 milijardi evra
Autor: Glas javnosti
Direktne strane investicije u Srbiji nastavljaju da rastu i one su do kraja novembra iznosile 4,46 milijardi evra, izjavila je danas guverner Narodne banke SRbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na otvaranju drugog Bankarskog samita.
Ona je istakla da je u Srbiji očuvana finansijska stabilnost, privredni rast, stabilnost kursa dinara prema evru i istakla da će NBS nastaviti da radi u opštem interesu te da stabilnost nema alternativu.
"U maju smo inflaciju sveli u ciljane okvire od 3,0 odsto plus minis 1,5 odsto, u junu je počelo ublažavanje mera monetarne politike pa je referenetna kamatna stopa smanjivana tri puta, rekla je ona.
Navela je da je dinarska štednja rekordna, iznosi 180 milijardi dinara i 10 puta je veća nego 2012. godine.
Kao posebno važno je istakla to što je nivo problematičnih kredita smanjen, u avgustu je iznosio 2,7 odsto a da je udeo problematičnih kredita u stambenim kreditima pao na 1,46 odsto.
Prema njenim rečima analize pokazuju da je makroekonomska stabilizacija zemlje nakon 2012. godine imala značajan pozitivan uticaj na kvalitet i obim aktive banaka, pa je kreditni portfolio skoro dvostruko uvećan između 2014. i 2023. godine, kamatna marža bila je značajno niža u 2023. godini nego u 2011. godini, a smanjeni su i gubici banaka.
Tabakovićeva je navela da će se u Skupštini Srbije uskoro raspravljati o četiri izuzetno važna zakona, koji su bitni za korisnike finansijskih usluga, za bankarsku industriju i ceo sistem.
Navela je da su devizne rezerve zemlje krajem oktobra iznosile rekordne 28,3 milijarde evra, što je dodatni rast od 13,6 odsto u toku ove godine.
"U uslovima opadajuće inflacije, banke su još krajem prošle godine počele da ublažavaju kreditne standarde, pa imamo ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2 odsto međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi, 4,9 odsto i stanovništvu, 9,2 odsto", rekla je ona.
Dodala je da su rezerve zlata u prethodnih 12 godina utrostručene na 48 tona a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećano je na 13 odsto.
Kao na poseban izazov ukazala je na ubrzan razvoj veštačke inteligencije posebno jer generativna veštačka inteligencija, kako je rekla, najveće transformativne promene donosi baš u bankarskoj industriji.
"Ona nudi značajne uštede i vremena i resursa, povećava efikasnosti i može značajno da pomogne u upravljaju rizicima. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese rastu svetske privrede sa 0,8 procentnih poena ali, samo ako se koristi na pravi način", rekla je guvernerka NBS.
Dodala je da je obaveza bankara da zajedno pokušaju da sagledaju kakva će biti tržišta rada u budućnosti, i da pomognu da transformacija protekne tako da zatvaranje nekih radnih mesta otvara vrata za druga, kvalitetnija.
"Na nama je i da se brojnim lažnim sadržajima ali i pokušajem takozvanog fišinga ne naruši poverenje koje je teško sticano, a ovo je industrija koja počiva na poverenju", rekla je ona.
Kupujemo evro da dinar ne bi previše ojačao, od 2017. kupili 11,5 milijardi evra
Centralna banka kupuje evro jer ne dozvoljava da dinar previše ojača, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i istakla da je od 2017. godine NBS kupila 11,5 milijardi evra, od čega ove godine do sada 2,4 milijarde.
Na pitanje u intervjuu za NIN da li je kurs dinara realno stabilan ili namerno nizak odnosno drži li se on veštački kako bi se lakše došlo do obećanja vlasti o prosečnoj plati od 930 evra ove godine ili 1.400 u 2027, Tabakovićeva je rekla da je istina suprotna i da poslednjih osam godina poslujemo u ambijentu pritisaka ka jačanju dinara, što je rezultat naše poboljšane ekonomije, rasta priliva deviza po osnovu investicija, izvoza, ulaganja u dinarske obveznice i dugih faktora.
"To je uslovilo da od 2017. do sada u deviznim intervencijama neto kupimo 11,5 miliiardi evra.Time ne dozvoljavamo da dinar previše ojača a ne da ga NBS održava previše jakim", naglasila je Tabakovićeva.
Dodala je da ove godine nivo stranih direktnih investicija iznosi 4,231 milijardu evra i da očekuje da do kraja godine bude na nivou od prošle godine.
Na pitanje da sa druge strane ima i kritike da NBS brani vrednost evra kupovinom ove valute i da nije tako da bi evro bio 110 a ne 117 dinara, rekla je da je činjenica da je NBS prošle godine kupila rekordnih 3,94 milijardi evra da dinar ne bi previše ojačao, kao i 2,4 milijarde do sada u 2024. godini.
Upravo to dokazuje ispravnost monetarne politike i politike kursa, istakla je guvernerka NBS.
Istakla je da su bruto devizne rezerve trenutno na najvišem nivou i iznose 28,7 milijardi evra.
"U odnosu na kraj 2012. povećane su preko dva i po puta odnosno 18 milijardi evra. Od kada sam na čelu NBS, intervencijama na domaćem deviznom tržištu neto je kupljeno preko 10 milijardi evra , što je najveći pojedinačni faktor koji je doprineo rastu deviznih rezervi", rekla je ona.
Na pitanje koliko iznose rezerve u zlatu i zašto nas one nisu zaštitile od inflacije tokom 2022. i 2023. godine, Tabakovićeva je rekla da zlato u deviznim rezervama bilo koje centralne banke ne služi da zaštiti stanovništvo od inflacije, jer ne postoji direktna veza između njega i opšteg nivoa cena roba i usluga.
"Povećanje vrednosti zlata u periodu pojačane globalne neizvesnosti, pa i inflacije, povećava kapacitet za delovanje", dodala je ona.
Kaže da imamo 47,8 tona zlata od čega je 17 tona kupljeno u inostranstvu.
"Vrednost tih 47,8 tona zlata po trenutnim berzanskim cenama iznosi 3,9 milijardi evra. Ističem da je cena zlata samo u ovoj godini povećana za oko 28 odsto", navela je Tabakovićeva.
Na pitanje da li će se do kraja godine smanjiti referentna kamatna stopa, guvernerka je rekla:
"Ona je trenutno na 5,75 posto i verovali smo da do kraja godine možemo da idemo sa sniženjem za 0,25 posto. Međutim, u čitavom svetu ponovo imamo rast inflacije na međugodišnjem i mesečnom nivou, a bazna inflacija ostaje uporno na visokim nivoima, što upućuje na opreznost".
Glas javnosti/ T01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
