Primarni suficit, kada se isključe troškovi otplate kamata, iznosio je 125 milijardi dinara.
Suficit konsolidovanog budžeta države iznosio je 33,1 milijardu dinara, a samo u junu je suficit iznosio 35 milijardi dinara. Mada deluje kao veliki suficit, prošle godine u istom periodu višak u državnoj kasi bio je još veći i iznosio 45 milijardi dinara, da bi na kraju godine ipak imali deficit od 181 milijardu dinara.
Javni prihodi države u prvih šest meseci nominalno su porasli za 14,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je realni rast iznosio 8,7 odsto. Istovremeno, realni rast javnih rashoda bio je 9,7 odsto.
Najvažniji poreski prihod, porez na dodatu vrednost povećan je u realnom iznosu za 11,3 odsto, dok su prihodi od poreza na dohodak veći za 10,7 odsto.
Prihodi od akciza su povećani međugodišnje 13,9 odsto, gde su prihodi na akcize na derivate nafte porasli 12,3 odsto, a na duvanske proizvode 16,8 odsto.
Prihodi od poreza na dobit povećani su realno 3,4 odsto.
Na rashodnoj strani državnog budžeta iznadprosečno su rasli rashodi za plate, za 12,8 odsto u prvih šest meseci ove u odnosu na prošlu godinu.
Veliki rast zabeležili su i troškovi kamata na javni dug. Oni su povećani u realnom iznosu za 14 odsto, a u nominalnom za skoro 20 odsto.
Kamate su treća najveća rashodna stavka u republičkom budžetu sa 102,4 milijarde dinara za šet meseci, iza plata za zaposlene za koje je dato 234,5 milijardi dinara i transfera fondovima obaveznog socijalnog osiguranja, a pre svega za penzije, od 153,5 milijardi dinara.
Značajan rast, od 16,8 odsto realno, zabeležili su i troškovi za subvencije.
Glas javnosti/B06S