U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska

Prosečna primanja su u februaru ove godine iznosila 94.125 dinara, u javnom sektoru 98.886 ali su činovnici u opštinama dostigli tek 82.133 dinara. U teškom je položaju i administracija u pravosudnim organima, ali je ona za statistiku nevidljiva. Smeštena je u javni sektor, državnu upravu ali bez posebno izdvojenih podataka o strukturi, broju i zaradama.

Violeta Marković, predsednica Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije - SOPOS, reprezentativnog sindikata i potpisnika Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, objašnjava za Demostat da osim nosilaca pravosudnih funkcija, koji 70 odsto plate primaju iz državnog budžeta a 30 odsto iz sudskih taksi a preko Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva, u sudovima i tužilaštvima postoje još dve vrste zaposlenih, državni službenici i nameštenici, čije zarade idu iz budžeta Srbije preko Ministarstva pravde.

- Državni službenici su izvršilačka radna mesta u zvanjima od referenta do višeg savetnika. Zvanje referenta je IV nivo kvalifikacije, srednja škola trećeg ili četvrtog stepena, to su upisničari, sudski izvršitelji, ekspeditori pošte, zapisničari, administrativni referenti. Saradnici su sa višom, dok su savetnici, viši savetnici i samostalni savetnici sa visokim obrazovanjem. Nameštenici su razvrstani u nekoliko platnih vrsta, u četvrtoj platnoj grupi su sa srednjom školom, i to su pravosudni stražari, dostavljači, vozači, daktilografi, a u VI platnoj grupi su spremačice sa osnovnom školom sa koeficijentom od 1,2 tako da primaju minimalni zaradu - kaže Marković.

Osnovica za obračun zarade kod državnih službenika i nameštenika 32.024 dinara. Državni službenici u zvanju referenta sa početnim koeficijentom od 1,55 primaju platu od 49. 643 dinara. Neki srednji koeficijent je 1,88 ili 60.212 dinara, njih je najviše, dok je u zvanju referenta najveći platni razred od 2,18 sa platom od 69.812,32 dinara, koji više nemaju pravo na napredovanje. Zaposlenih sa visokim koeficijentom je izrazito malo. Nameštenici sa srednjom stručnom spremom imaju koeficijent 1,71, ali ta radna mesta nemaju mogućnost napredovanja.

Takođe, Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe, za njih je bilo predviđeno i pravo na dodatak za ostvarene rezultate rada. To se isplaćivalo jednom u tri meseca do iznosa od 50 odsto osnovne plate. Ali, to je promenio Zakon o budžetu koji svake godine definiše da taj dodatak iznosi jedan odsto mesečnog platnog fonda nameštenika, tako da taj dodatak iznosi 550 do 600 dinara.

- Obezvredili su taj dodatak a u obzir se ne uzima ni to što daktilografi, dostavljači ili stražari na primer, obavljaju i poslove državnih službenika poput ekspedicije pošte. Nekim nameštenicima se zarade ne uvećavaju za osam odsto po osnovu dodatnog opterećenja na radu, kako je propisano i zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom, a nekima ne jer neki rukovodioci organa donose rešanja za taj dodatak, dok drugi to ne čine, pa ta nejednakost među nameštenicima u sudovima iritira zaposlene – ističe Marković.

Navodi da u pravosudnim organima radi 10.280 lica čija je zarada ispod republičkog proseka a samo 1.980 zaposlenih, u zvanju savetnika, samostalnog i višeg savetnika ima primanja iznad prosečne zarade, dok su saradnici sa platom na nivou prosečne zarade.

- Sindikat se godinama unazad bori za uvećanje na ime isplate toplog obroka i regresa, ali bezuspešno. SOPOS je tražio i povećanje od 20 odsto, ali smo u januaru dobili 10 procenata što je izazvalo veliko nezadovoljstvo. Nadamo se da će razgovori sa novom Vladom biti uspešniji, čekamo poziv za nove pregovore, a i Maja Popović, ministarstarka pravde, je na jednom od sastanaka, obećala, nakon konstituisanja Vlade, formiranje radne grupe, uz obavezno učešće predstavnika reprezentativnih sindikata u pravosuđu, koja bi bila zadužena da pripremi predlog Zakona o zaposlenima u pravosudnoj administraciji. Time bi se konačno odredio i rešio radni status svih zaposlenih u pravosuđu i obezbedila predvidivost, određenost, trajnost i uniformnost – zaključuje naša sagovornica.

U poslednjih pet godina plate u Srbiji uvećane su za 56 odsto, ali te povišice nisu ravnomerno raspoređene, pa su u javnom sektoru, sa rastom od 44 procenta dostigle prosek za prošlu godinu od 88.332 dinara. U lokalu su, međutim, povećanja ukupno iznosila 42 procenta a godišnji prosek stigao je do 74.095 dinara. Administracija na nivou države bolje prolazi, sa rastom od 45 odsto za poslednjih pet godina, u prošloj je imala prosečnu platu od 98.724 dinara dok je pokrajinska apsolutni šampion u čitavom javnom sektoru – sa rastom od 45 odsto obezbedila je prošlogodišnji prosek zarade od 101.007 dinara.

Statistika jeste tačna ali ne odražava sve anomalije u zaradama činovnika, kaže za Demostat Nebojša Pejčinović, izvršni sekretar Granskog sindikata državne uprave, pravosuđa, odbrane i policije "Nezavisnost". Problem je, objašnjava, nastao još 2005. kada je donet Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, posle čega su godinama bile zamrznute najniže plate, one do četvrtog stepena školske spreme, jer su bile na višem nivou nego što im je zakon davao, dok su primanja onih sa visokom školom polako rasla.

- Taj trend je prekinut 2011. kada je Vlada donela odluku da se najniži koeficijent kod državnih službenika, sa 1,13 popne na 1,53. Tada su tek početne plate referenata probile granicu na kojoj su bile zamrznute, počele su da rastu ali su i pored toga zaostajale za visokom spremom. Tako danas imate u nekim lokalnim samoupravama da je odnos početne plate referenta i višeg savetnika 1:3. Dodatno, Vlada 2012. donosi uredbu kojom umanjuje korektivni koeficijent, što plate na koje se primenjivao umanjuje za 30 odsto. Neke opštine su to počele da sprovode a druge tek dve godine kasnije, kada je državni revizor počeo da kontroliše. Posledica je da zarade referenta sa 35 godina staža za puno radno vreme ne može da bude obračunata u iznosu većem od minimalne zarade – navodi Pejčinović i navodi primer službenika koji je 2012. primao 45.000 a danas 46.500 pa se kod njega povećanje zarada koje beleži statistika, nije osetilo.

Dodaje da to nije jedina anomalija. Normativima iz 2012. zamrzavanje plata referenata primenjivalo se na sve lokalne administracije osim na službe Grada Beograda.

- Tako sad referent iz Surčina za isti posao u punom radnom vremenu može da ima i do 25.000 nižu platu od kolege iz gradske uprave Beograda. To smo kao sindikat pokušali da ispravimo u razgovorima sa predstavnicima grada i lokalnih samouprava, ali Ministarstvo za državnu upravu i Ministarstvo finansija, osim obećanja i prećutne dozvole da se ljudima isplaćuju solidarne pomoći ili neki drugi oblici davanja, ništa nisu uradili. Tražili smo da se uredba iz 2012. poništi, da se vrati mogućnost korektivnih koeficijenata i da to važi za sve jednako, ne samo za gradsku upravu Beograd. Tražili smo i da se probije nivo socijalne plate, da se ta osnovna zarada, početna plata bar dovuče do potrošačke korpe, ali bez uspeha – ističe Pejčinović i dodaje da u sredinama gde postoji sindikat, posebno kad ih ima dva ili više pa je mogućnost "dilova" smanjena, potpisani su aneksi kolektivnih ugovora koji omogućavaju isplatu solidarne pomoći, data su malo veća prava nego što to daju posebni kolektivni ugovori. Polovina gradskih opština na području Beograda to primenjuje i zaposlenima daje maksimum od onoga što može, jer znaju da ponižavajućim zaradama ne dobijaju efikasnu administraciju.

Prema zvaničnoj statistici u javnom sektoru radi više od četvrtine ukupnog broja zaposlenih, 614.522, od čega je 18.461 osoba angažovana van radnog odnosa, uz neki oblik ugovora, ali sindikati tvrde da je broj veći. U državnoj administraciji zaposleno je 133.114 osoba od kojih je gotovo 5.000 van radnog odnosa, dok je od 27.587 osoba iz lokala bezmalo 3.000 angažovano po ugovoru. Pejčinović kaže da dobar broj institucija vode ljudi u statusu "vršioca dužnosti" iako su davno prešli 65 godina života.

- Zloupotrebljava se i rad na određeno, koji ne može da bude duži od dve godine, ali imate slučajeve da zaposleni dobiju jubilarnu nagradu za 20 godina rada a da su sve vreme angažovani na određeno. I angažman na privremenim i povremenim poslovima po zakonu ne može da bude duži od 120 dana u godini, a ljudi rade tako po deset godina, za minimalne plate, bez prava na topli obrok, troškove prevoza, bolovanje - zaključuje Pejčinović.

Glas javnosti /E03S