U Srbiji raste interesovanje građana za investicionim zlatom
Autor: Glas javnosti
Globalno tržište zlata doživelo je snažan rast tokom prošle godine, a geopolitičke tenzije, inflacija i povećana tražnja centralnih banaka podigli su cenu ovog plemenitog metala na istorijski maksimum u 2025. godini.
Svetska proizvodnja, odnosno eksploatacija zlata i dalje pokazuje značajne regionalne razlike, pri čemu se jasno izdvajaju najveći proizvođači i trendovi koji utiču na globalno snabdevanje. Kina je i dalje ubedljivo najveći proizvođač zlata na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od 380 tona, čime ostavlja veliku razliku u odnosu na druge države.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) ukupan učinak azijskog regiona u velikoj meri zavisi upravo od kineskih rudnika, dok dodatni doprinos dolazi iz Indonezije, koja je u 2024. godini proizvela 140 tona. Uprkos velikom tržištu zlata, Indija ostaje izvan kruga najvećih proizvođača, što je trend koji se nastavlja već godinama.
Afrika se, međutim, istakla kao region sa najvećom ukupnom proizvodnjom, dostižući čak 1.010 tona u 2024. godini. Najviše se izdvojila Gana, koja je sa 141 tonom zadržala poziciju vodećeg afričkog proizvođača, prvi put u modernoj istoriji nadmašivši Južnoafričku Republiku, koja je dugi niz decenija dominirala rudarskim sektorom na kontinentu. Mali takođe ima značajnu ulogu, sa produkcijom od 100 tona.
U državama Zajednice nezavisnih država dominira Rusija, koja sa 330 tona zauzima drugo mesto na globalnoj rang-listi proizvođača zlata. Uz nju se ističe i Uzbekistan sa 129 tona, pa region dostiže ukupno 584 tone.
Australija, kao ključni proizvođač u Okeaniji, ostaje na trećoj poziciji u svetu sa 284 tone, dok se ostatak regiona uglavnom oslanja na proizvodnju Papue Nove Gvineje, koja doprinosi sa oko 50 tona godišnje.
Severna Amerika doprinosi sa oko 500 tona, pri čemu prednjači Kanada sa 202 tone, dok Sjedinjene Američke Države i Meksiko učestvuju sa 158, odnosno 140 tona. Južna i Centralna Amerika zajedno proizvode 519 tona, a najviše doprinose Peru, Brazil i Kolumbija.
Evropa ostaje najmanji proizvođački region, sa ukupno 36 tona godišnje, pokrivajući tek marginalni deo svetskog tržišta. U ovaj “evropski miks” spada i Srbija, gde se eksploatacijom zlata bavi kineski Zijin Mining u svojim kopovima u Boru i Majdanpeku, uz najavljena nova iskopavanja na novim ležištima, kao i dolazak drugih rudarskih kompanija.
Ovako raspoređena proizvodnja ukazuje na jasne globalne trendove: dominaciju Azije zahvaljujući Kini, stabilnu proizvodnju Rusije i Australije, te rastuću ulogu Afrike predvođene Ganom. U kontekstu visoke globalne potražnje, ovi regionalni odnosi nastaviće da oblikuju kretanja cena i tokove trgovine zlatom u narednim godinama.
Tržište kao garant cene
Mnogi i dalje veruju da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika – nakit ima pre svega estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit je manje čistoće i poreski se tretira kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato maksimalne čistoće i oslobođeno je poreza, što ga čini pristupačnijim i poreski povoljnijim oblikom ulaganja, štednje i zaštite imovine.
Stručnjaci upozoravaju da se nakit uvek otkupljuje po značajno nižoj ceni od prodajne, da zavisi od onog ko procenjuje, dok se investiciono zlato kotira na berzi i prodaje po ceni koja se malo razlikuje od trenutne po kojoj se može kutpiti.
Prema rečima poreskog savetnika Aleksandra Vasića, kada je reč o prometu investicionog zlata njegovu cenu je najviše opterećivao PDV.
„Srbija je 2017. godine izmenila Zakon o PDV-u, pa je od 2018. i kod nas, poput zemalja EU, promet investicionog zlata oslobođen poreza. Promet zlatnog nakita nema nikakva posebna pravila niti povlastice u smislu poreza i carina”, kaže Vasić i dodaje da se investicionim zlatom smatra zlato u obliku poluga ili pločica kao i zlatni novčići, uz precizno definisane uslove: „Poluge moraju imati čistoću od najmanje 995/1000 (995 hiljaditih delova), a novčići 900/1000, kao i da su iskovani posle 1800. godine. Dodatni uslov je da se uobičajeno prodaju po ceni koja nije viša od 80 odsto vrednosti zlata na otvorenom tržištu, sadržanog u novčićima”.
Zlatari kažu da je investiciono zlato uvek 24K (99,99 odsto čisto), a da se nakit najčešće izrađuje od legura nižeg stepena čistoće (na primer, 14K ili 18K).
Kupci uglavnom ne znaju razliku između investicionog zlata i nakita čija se prodaja zlatarima više isplati zbog veće marže. Cena otkupa zavisi od finoće zlata. Cirkoni se odbijaju od težine nakita, vade se ili ugrubo procene. Otkupna cena komada nakita barem je dvostruko niža od prodajne.
Sa druge strane, Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato i srebro objašnjava da se za isti iznos, recimo 300 evra, kupovinom investicionog zlata dobija znatno veća količina čistog zlata nego kupovinom nakita.
“Cena nakita zavisi od dizajna, umetničke izrade, brenda i troškova maloprodaje, a u nju je uračunat i PDV. Vrednost investicionog zlata direktno je vezana za svetsko tržište plemenitih metala. Poslednjih godina raste broj naših klijenata jer sve više građana razmišlja o zlatu ne samo kao o ukrasu, već kao o sigurnoj formi očuvanja vrednosti. Investiciono zlato je univerzalno, standardizovano i prepoznatljivo širom sveta, naročito kada potiče iz renomiranih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Njegova cena prati berzansku cenu zlata, uz malu maržu prodavca – najčešće oko tri odsto iznad tržišne vrednosti”, kaže Hristov.
Kada se primenjuju koji porezi?
Aleksandar Vasić kaže da se sve ostale vrste zlata različitog kvaliteta, osim investicionog, oporezuju kao i bilo koja druga dobra. Sa druge strane, napominje da prodaja investicionog zlata ne dovodi do oprezivanja porezom na kapitalne dobitke u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
“Takođe, ni prihod koji ostvari fizičko lice zbog rasta cene zlata ne oporezuje se porezom na dohodak ukoliko se radi o prodaji sopstvene imovine i ako je sporadično. Kod učestale kupovine i prodaje, neophodno je pak posedovanje dokaza o kupovini investicionog zlata”, kaže poreski savetnik.
Kada je reč o trgovini, Vasić kaže da u poreskom smislu postoji razlika između fizičkih i pravnih lica – ukoliko je prodavac investicionog zlata pravno lice, prihodi koji se ostvare kao razlika između nabavne i prodajne cene predstavljaju prihode od poslovanja, pa su oporezovana porezom na dobit pravnih lica (15 odsto).
“Danas nije tako redak slučaj da u zlato ulažu i građani i firme. Jedan od glavnih motiva je zaštita vrednosti imovine. Osim toga, i uvoz zlata je oslobođen PDV-a. Građani koji imaju ideju i plan za kupovinu zlata u inostranstvu, međutim, moraju zatražiti stručna mišljenja za primenu carinskih i deviznih propisa”, kaže Vasić, uz napomenu i da je zlato deo imovine koja se može nasleđivati kao i svaka druga imovina. Porez na nasleđe ne plaćaju naslednici prvog naslednog reda (supružnici, deca, roditelji), dok naslednici drugog i trećeg reda plaćaju porez od 1,5 odnosno 2,5 odsto.
Investiciono srebro nije oslobođeno poreza
Dok je investiciono zlato kao monetarni metal oslobođeno PDV-a, investiciono srebro spada u industrijske metale i podleže PDV-u od 20 odsto, jer ga centralne banke više ne drže kao monetarnu rezervu.
Georgi Hristov smatra da je razlika u oporezivanju jedan od glavnih razloga zbog kojih investitori češće biraju zlato nego srebro.
“Prema našem iskustvu, u Srbiji je – kada je reč o kupovini investicionih komada – omiljen zlatni dukat Franc Jozef, koji se tradicionalno poklanjao povodom rođenja deteta, venčanja i drugih važnih događaja”, kaže naš sagovornik i dodaje da investitori s manjim sredstvima obično počinju s kovanicama ili lakšim polugama, dok oni koji ulažu veće iznose češće biraju masivnije poluge, koje imaju nižu premiju po gramu.
“Iako neki kupci veruju da su manje poluge lakše za kasniju preprodaju, to je zapravo zabluda, jer svi sertifikovani investicioni proizvodi od zlata, od 1 do 100 g, mogu se podjednako lako prodati u bilo kom trenutku, pod uslovom da su očuvani i u originalnom pakovanju. Važno je bezbedno skladištenje zlata da bi zadržalo punu tržišnu vrednost, kao i odgovarajuća dokumentacija – fiskalni račun i faktura potvrđuju da je zlato kupljeno od ovlašćenog trgovca koji posluje u skladu sa zakonskim propisima.“
Hristov navodi da je najbolje vreme za prodaju zlata kada postoji stvarna finansijska potreba, kao i da bi trebalo izbegavati prodaju samo zato što je cena porasla.
”Kratkoročne oscilacije su uobičajene, a zlato je namenjeno dugoročnom očuvanju bogatstva, a ne brzom profitu. Investiciono zlato nije špekulativna imovina, već sredstvo za čuvanje vrednosti koje je idealno zadržati što je duže moguće. Tokom perioda visoke inflacije interesovanje za investiciono zlato primetno je raslo, a razlog je što inflacija umanjuje vrednost valuta, dok cena zlata obično raste, pa ono funkcioniše kao sigurno utočište za očuvanje vrednosti imovine”, zaključuje Hristov.
SKINI APLIKACIJU
.png)
