"Desetine hiljada poslova sklapaju se na sekundarnom LEGO tržištu. Čak i uzimajući u obzir male cene većine kompleta, ovo je ogromno tržište koje tradicionalni investitori ne poznaju dobro", kaže Viktorija Dobrinskaja, jedan od autorki studije i vanredna profesorka na Višoj školi ekonomije (HSE).
Neki od razloga za brzi rast cena su: proizvodnja u limitiranim serijama, posvećene filmovima ili knjigama; mnogo vlasnika ne vidi vrednost u setovima, pa su često ti setovi nepotpuni zbog izgubljenih ili pobacanih delova - prenosi novaekonomija.rs.
Takođe, pošto se LEGO setovi proizvode već nekoliko decenija, imaju puno obožavateljima među odraslima. Istraživači su pregledali cene 2.322 LEGO kompleta u periodu od 1987. do 2015. godine.
Istraživanje je sprovedeno o prodaji novih neotvorenih kompleta na primarnom tržištu kao i na aukcijama. Cene polovnih kompleta kreću da rastu dve ili tri godine nakon povlačenja seta.
Raspon cena može ići od -50% do +600% godišnje. Veličina seta obično određuje potražnju: brže se prodaju mali, jer često sadrže unikatne delove ili figure ili veliki, koji se proizvode u manjem broj i zanimljiviji su odraslima. Jedan od najskupljih setova Kafe na uglu (Café Corner) sastoji se od 2056 komada.
U prodaji je izbačen 2007. godine, a povučen dve godine kasnije. Neotpakovan set je prvobitno koštao 89 funti, a sada je vrednost procenjena na skoro 2.400 funti.
Cene setova slabo zavise od berze, nisu poljuljane ni tokom finansijske krize 2008. godine. Predstavljaju pristupačan i pouzdan način ulaganja jer su im cene znatno niše u odnosu na druga ulaganja kao što su umetnine, antikviteti ili automobili.
Autori studije kažu da se ulaganje isplati samo da dug rok i da bi potencijalni ulagači mogli imati veće troškove transkacije (isporuka ili skladištenje) u odnosu na klasično ulaganje u hartije od vrednosti.