VRUĆINE DESETKUJU POLJOPRIVREDU: U subotičkom regionu se očekuju manji prinosi kukuruza
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Žetva ozimih useva obavljena je uspešno s obzirom na prolećnu sušu, ali se zbog dugotrajnih toplotnih talasa i visokih temperaturama u subotičkom ataru očekuje manji prinos kukuruza, istakao je direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga napominjući da je neophodnorazmisliti šta će se proizvoditi u narednim godinama zbog sve češćih tropskih talasa.
- Kukuruz je toploljubiva kultura, a suncokret zahvaljujući svom dubokom korenu i anatomskoj građi dosta dobro podnosi sušu i vrućinu, ali mislim da je ovo ipak previše i za ove kulture - naveo je Varga.
On je rekao da je na teritoriji grada Subotice palo svega 10-20 litara kiše pa se očekuje da će prosečni prinos kukuruza biti između pet i šest tona, dok je u nekim drugim mestima, poput Đurđina, palo 50 litara kiše pa je situacija nešto bolja.
- Za kukuruze koji su iz kasne setve, kraj aprila početak maja, velika je bojazan da će prinos biti jako mali. Ali videćemo, sad meteorolozi najavljuju ovog vikenda zahlađenje i padavine - ocenio je Varga.
On je istakao da će se u narednim godinama zbog tropskih vrućina u subotičkom regionu smanjivati površine pod kukuruzom.
- Doći ćemo u problem i što se tiče organizacije posla, prelaziće se na ozime kulture, ne samo na pšenicu, ječam i uljanu repicu, iako je ove godine zabeležen drastičan pad prinosa uljane repice. A zbog monopola uljara, cena suncokreta je dosta niska - upozorio je Varga.
On je naveo da je kukuruzu tokom juna potrebno 100 litara kiše, tokom jula 90 litara i u avgustu 90 litara, a da je u Subotičkom regionu u junu bilo oko 50-60 litara kiše, u julu 7-20 litara kiše, dok se u avgustu očekuje novi tropski talas.
- Osim toga, uočava se i prisustvo druge generacije kukuruznog plamenca, pamukove sovice, pa ukoliko dođe do dodatnog ugušenja i oštećenja, to će dodatno umanjiti i prinos i kvalitet kukuruza - objasnio je Varga.
Prema njegovim rečima, problem će biti i navodnjavanje jer su zalivni sistemi skupi, a postojeća kanalska mreža se ne koristi dok se navodnjavanje iz bunara koristi samo za povrtarske i voćarske kulture.
Navodnjavanje iz podzemnih voda sa 120-200 metara dubine je rudno blago, dodaje, pa postoji rizik da ostanemo bez pijaće vode.
Glas javnosti/ B04S
Glas javnosti/ B04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
