ZA EKSPO 93 MILIJARDE, ZA NACIONALNI STADION 40?! Vladin spisak kapitalnih projekata za naredne tri godine
Autor: Glas javnosti
U revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025. koju je Vlada usvojila pre nekoliko dana po prvi put se našao i spisak 56 kapitalnih projekata. Kriterijum za izbor je vrednost veća od 20 miliona evra.
Poredeći spisak i vrednost projekata navedenih u Strategiji sa onim iz rebalansa ovogodišnjeg budžeta koji je skupština usvojila pre nešto više od mesec dana, Forbes Srbija izračunao je da će se izdaci za kapitalne projekte povećati u narednoj godini za oko šest milijardi dinara. Istovremeno, u 2026. taj iznos biće veći za 21 milijardu, pokazuje poređenje dva dokumenta.
Takođe, u nedavno usvojenom rebalansu nedostaje sedam projekata koji se mogu naći u revidiranoj fiskalnoj strategiji. Za neke od njih, poput rekonstrukcije i modernizacije deonice pruge Beograd – Niš nije planirano izdvajanje novca iz budžeta pre 2026. Za neke druge novac je planiran i ukupna vrednost izdvanja tokom naredne godine je 26 milijardi dinara.
Ko dobija više?
Pojedinačna analiza sa spiska projekata jasno pokazuje šta su kapitalni prioriteti Vlade Srbije u narednim godinama. Primera radi, rebalansom je planirano da izdvajanja za EKSPO 2027 i u 2025. i u 2026. godini budu po 22,6 milijardi dinara.
Revidirana Fiskalna strategija za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027, međutim, pokazuje da su ta izdvajanja biti 46 milijardi dinara u narednoj i 47,5 milijardi dinara u 2026. godini. Ukupno, dakle, umesto 45,2 milijarde dinara plan je da se izdvoji dvostruko više – 93,5 milijardi dinara.
Drastična je razlika i u slučaju Nacionalnog stadiona. U rebalansu se govori o 26 milijardi dinara u naredne dve godine (u svakoj po 13), dok revidirana strategija pokazuje da je to 18,6 milijardi u 2025. i 21,2 milijarde dinara u 2026.
Izuzev ova dva velika povećanja, Vlada planira veća izdvajanja i za saobraćajnicu Novi Sad – Ruma. Reč je o povećanju od 1,2 milijarde dinara u narednoj i čak 10,6 milijardi dinara u 2026.
Isto je i sa Moravskim koridorom, odnosno autoputem Pojate – Preljina. Poredeći planirane iznose u rebalansu budžeta za ovu godinu i revidiranoj Fiskalnoj strategiji uočava se da je Vlada za 13 milijardi dinara smanjila planirana izdvajanja u 2025. godini. S druge strane, u 2026. planiran je snažan rast izdvajanja iz budžeta za oko 26,1 milijardu dinara. U rebalansu je planirano samo 2,88 milijardi dinara, da bi se u Fiskalnoj strategiji to povećalo na čak 29 milijardi dinara.
Iako će za brzu saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica izdvajanja biti blago smanjena, primenjen je sličan princip kao što je to u slučaju Moravskog koridora. Izdvajanja su smanjena u narednoj godini, a rastu u 2026.
A ko gubi?
Sa spiska prioriteta, barem kada je reč o narednoj godini, ispao je autoput Niš – Merdare. Od 13,7 milijardi dinara koliko je planirano pre samo mesec dana ostao je samo jedan milion za 2025. Što se 2026. tiče situacija je neznatno bolja. Rebalansom je planirano izdvajanje 16,8 milijardi dinara, dok je u revidiranoj strategiji to smanjeno na samo dve milijarde.
Sudeći po pomenutim dokumentu, i Beogradski metro će sačekati da se sagradi Nacionalni stadion i EKSPO. Rebalans budžeta podrazumevao je izdvajanje za metro od 31,1 milijardu dinara u 2025. a čak 110 milijardi u 2026. godini. Umesto toga, Fiskalna strategija planira samo liniju 1, i to fazu 1 i 2, a izdvajanja za njih su daleko manja. Po 6,5 milijardi dinara u naredne dve godine.
Izdvajanja su smanjena i za izgradnju autoputa Beograd – Zrenjanin i to za 10 milijardi dinara za naredne dve godine. Vrednost je rebalansom trebalo da bude 34 milijarde dinara, dok je onda u Fiskalnoj strategiji to smanjeno na 24 milijarde. Zanimljivo je, takođe, i da se u ovim planovima deonica puta od Zrenjanina do Novog Sada ne pominje. To implicira da na njoj radovi nisu ni planirani. Ušteda će biti i kod nabavke opreme za Univerzitetski klinički centar Vojvodine, ali i nekih drugih manje vrednih projekata.
Spisak prioriteta
Da su se državni prioriteti promenili za samo mesec dana koliko je prošlo od usvajanja rebalansa i usvajanja revidirane Fiskalne strategije potvrđuje i Fiskalni savet. On u oceni ovog drugog dokumenta navodi da su „neki veliki projekti koje je Vlada proglasila prioritetnim, za svega nešto više od mesec dana, pretrpeli veoma izraženu korekciju vrednosti naviše“.
Tako su, navodi Fiskalni savet, planirani izdaci za EKSPO 2027 udvostručeni, a porasli su znatno i troškovi za Nacionalni stadion.
„Istovremeno, neki važni projekti gube status prioriteta i njihova realizacija, najvećim delom, odlaže se tek nakon 2027. godine“.
Jasno je, drugim rečima, da država zbog EKSPO 2027 i Nacionalnog stadiona menja prioritete. Finansiranje pojedinih kapitalnih projekata odlaže se do 2028. Pritom se to radi bez pružanja bilo kakvog objašnjenja zbog čega su državni infrastrukturni prioriteti promenjeni za samo mesec dana.
Šta nedostaje u rebalansu
Poređenje dva dokumenta, rebalansa budžeta i revidirane Fiskalne strategije pokazuje da u prvom nedostaje sedam projekata. Za njih je u narednoj godini planirano izdvajanje oko 26 milijardi dinara.
Planira se finansiranje nabavke opreme, izgradnje hangara i pratećih objekata sa 5,5 milijardi u narednoj i još 992 miliona dinara u 2026.
Za linijsku infrastrukturu, mada nije precizirano šta to podrazumeva, izvojiće se 12,4 odnosno 11,8 milijardi dinara u 2026. Tunel od Karađorđeve ulice do Dunavske padine finansiraće se sa ukupno 11 milijardi dinara. Plan je da se za izgradnju nove zgrade Prirodnjačkog muzeja izdvoji 500 miliona u narednoj, odnosno 9,8 milijardi dinara u 2026.
U rebalansu nedostaje i plan za izgradnju pešačko-biciklističkog mosta u Novom Sadu, realizacija projekata železničke infrastrukture kao i rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš.
Šta valja, a šta ne?
U svojoj oceni revidirane Fiskalne strategije, Fiskalni savet Srbije pohvalio je odluku Vlade što je prvi put ovom dokumentu dodala spisak kapitalnih projekata.
„U Strategiji je načinjen korak ka transparentnijem prikazivanju dela javnih projekata, što je za pohvalu“, kažu u Fiskalnom savetu Srbije.
Oni, međutim, ističu da postoje projekti vredniji od 20 miliona evra kojih nema u tabeli, a čije je sprovođenje u toku.
„Izgradnja saobraćajnice Bački Breg – Kikinda za koju su pripremni radovi uveliko počeli. Ukupna vrednost prema izjavama zvaničnika meri se milijardama evra. Dalje, u priloženoj tabeli nema podataka o investicijama u izgradnju i rekonstrukciju prateće infrastrukture na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu. Za tu namenu je samo u toku 2024. rebalansom budžetirano 22 miliona evra“, kaže se u oceni Fiskalnog saveta.
Oni ističu da je na ovom spisku trebalo da se nađu i investicije koje su u početnim fazama investicionog ciklusa.
„Primera radi, Šumadijski koridor (saobraćajnica „Vožd Karađorđe“) nije u tabeli, iako je u toku izdavanje lokacijskih uslova, a početak realizacije se najavljuje za 2025. Vrednost ovog projekta, prema poslednjim dostupnim budžetskim podacima, iznosi najmanje milijardu evra. Slično, u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“ predviđena su velika dodatna ulaganja u lokalne puteve. Reč je o oko milijardu evra za četiri godine koja su preko potrebna i o čemu je Fiskalni savet ranije pisao“, upozoravaju.
Na spisku dodatno nema ni planiranih investicija u energetici, mada će se one uglavnom finansirati iz kredita koje će garantovati država, čime će ulaziti u javni dug Srbije.
Reč je o projektima poput reverzibilnih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, naftovoda Srbija – Mađarska, samobalansiranih solarnih elektrana, termoelektrane Kostolac 3 i slično.
Investicioni zamah
Revidirana Fiskalna strategija 2025-2027. pokazuje da se planiraju dodatna investiciona ulaganja. Ona će, kako kaže Fiskalni savet u svojoj oceni ovog dokumenta, u 2024. godini porasti na 7,4 odsto BDP-a.
„Taj nivo osetno je veći od dugogodišnjeg proseka javnih investicija u zemljama Centralne i Istočne Evrope… Iako to nije uočljivo na prvi pogled, revidirana Strategija donosi znatan porast javnih investicija u odnosu na nacrt ovog dokumenta“, kaže se u oceni Fiskalnog saveta. Oni dodaju da je to korekcija za 0,5 procentnih poena BDP-a.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
