Zašto je kafa za poneti dosta jeftinija od one koju pijete u kafiću?

Na prvi pogled, razlika od 30 do 50 dinara između kafe koju pijete u kafiću i one koju nosite sa sobom može izgledati beznačajno. Ali, iza te cifre krije se čitava ekonomska logika: od poreza i troškova osoblja, do psihologije potrošača i zakonodavstva.

Ne plaćate samo kafu, već i doživljaj

Kada sedite u kafiću, ne kupujete samo espresso, kapućino ili nes. Kupujete prostor, vreme, uslugu konobara, atmosferu, pa i toalet ako treba. Kafić tada funkcioniše kao dnevni boravak, poslovni sastanak ili zona opuštanja. I sve to košta. Kafa za poneti, s druge strane, nema tanjirić, stolicu, šankerovu šalu niti muziku u pozadini.

Manji PDV, manji troškovi

U mnogim evropskim zemljama, kafa koja se konzumira u lokalu oporezuje se višom stopom poreza na dodatu vrednost (PDV). Na primer:

U Nemačkoj, kafa „za sedenje“ nosi 19% PDV-a, dok kafa za poneti ima samo 7%.

U Francuskoj, razlika je slična – između 20% i 10%, u zavisnosti od načina konzumacije.

U Srbiji, iako je stopa PDV-a ista za sve prehrambene proizvode (20%), praksa i struktura troškova pokazuju da je „to go“ opcija jednostavnija i jeftinija za ugostitelje, pa samim tim i za kupce.


Foto: Unsplash

Efikasnost u poslu - bez stola, bez brige

Kafa za poneti omogućava kafićima veći obrt robe, manju zadržanost klijenata, manje pranja i čišćenja, kao i manji pritisak na osoblje. Za istu količinu kafe, mogu da opsluže više mušterija u kraćem vremenu, uz niže operativne troškove.

Nova ekonomija: Vlast u Srbiji najavljuje razvojni program do 2035. godine, a ni sadašnji nije ispunila

Psihologija potrošača: kafa kao funkcija, ne užitak

Kada uzimate kafu za poneti, vi ste u pokretu – na putu do posla, sastanka, predavanja. Vaša očekivanja su niža. Želite kofein, ne konverzaciju. Kod kafe u lokalu, očekujete više: šoljicu na tacni, staklenu vodu, ambijent, komfor. To se dodatno „naplaćuje“.

Primeri cena: Beograd, Berlin, Pariz

U Beogradu, espresso za poneti košta oko 150 do 180 dinara, dok isti u lokalu može koštati i do 220 do 250 dinara.

U Berlinu, espresso za poneti prosečno je oko 2,50 evra, dok u kafiću cena može skočiti do 3,50 evra.

U Parizu, mali crni kafa za poneti obično je oko 2 evra, dok uživanje u kafi u kafiću može koštati i preko 4 evra.

Ekonomija pokretne kafe

Kafa za poneti je jeftinija jer zahteva manje angažovanja osoblja, manje resursa i omogućava veći promet, dok ujedno u nekim zemljama donosi i niži porez. Iako to deluje kao sitnica, razlika u ceni između dve šoljice – jedne za vas, druge za konobara, posuđe i stolicu – ogledalo je jednostavne, ali surove ekonomije svakodnevice.


Glas javnosti/T02S

SKINI APLIKACIJU