Težnja Evropske unije (EU) da svoj lanac snabdevanja učini ekološki prihvatljivijim, negativno će uticati na zemlje u razvoju koje izvoze određene proizvode kao što su drveto ili palmino ulje.
Planirana zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda sa zemljišta zahvaćenih krčenjem šuma, prema Evropskoj uredbi o krčenju šuma (EUDR), već sada navodi neke zemlje da potraže druga tržišta.
Probleme bi mogla da ima i sama EU, jer potrebno je i održati stabilnost snabdevanja ovim ključnim robama, pošto je palmino ulje, na primer, baza osnovog aditiva u prehrambenoj industriji.
EUDR stupa na snagu 30. decembra, i zahtevaće od kompanija koje prodaju soju, govedinu, kafu, palmino ulje i druge proizvode da dokažu da njihovi lanci snabdevanja ne doprinose uništavanju šuma.
Promovisanjem potrošnje proizvoda bez krčenja šuma i smanjenjem negativnog uticaja EU na globalno krčenje i degradaciju šuma, EUDR ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte i gubitak biodiverziteta, kako u Evropi, tako i globalno. Međutim, u sadašnjim tržišnim uslovima, ovo se ne može postići bez ozbiljnih tržišnih poremećaja.
Krčenje šuma je važan deo problema klimatskih promena. Prema studiji Univerziteta Oksford, šumski požari (kao posledica krčenja) su drugi po veličini uzročnik globalnog zagrevanja, odgovorni za 19% globalnih emisija ugljen-dioksida u periodu od 1959. do 2019. godine.
U jugoistočnoj Aziji, tokom monsunskih sezona, gust dim od šumskih požara često izaziva ozbiljno zagađenje vazduha. Šumski požari 2015. godine smanjili su BDP Indonezije za gotovo 2%.
Oko 90% globalnog krčenja šuma uzrokovano je poljoprivredom u Južnoj Americi i jugoistočnoj Aziji, gde se industrijski uzgajaju proizvodi poput palminog ulja i kafe, koji se zatim izvoze širom sveta. Prošle godine, izvoz tih proizvoda u Evropu dostigao je vrednost od 400 milijardi dolara, prema podacima tajlandske banke Krungsri.
Ekološke posledice, i potrebe sprovođenja EUDR su jasne ali snabdevenost Evrope je ipak na prvom mestu. Nemački kancelar Olaf Šolc i Međunarodna organizacija za kafu pozvali su zbog toga na odlaganje primene zakona a pojedine kompanije, poput Nestle i Ferera, podržale su EUDR ali su zatražile „dodatnu podršku za prilagođavanje“.
Nove propise pratiće složen set zahteva. Poljoprivrednici će morati da dostave tačne geografske koordinate svojih parcela, koje će evropski carinici proveravati pomoću satelitskih snimaka.
Dodavanje ovakvih birokratskih zahteva na uglavnom neformalno tržište biće skupo. Procene EU sugerišu da bi samo implementacija ovih pravila mogla koštati zemlje članice više od 460 miliona evra.
EUDR su kritikovali i Sjedinjene Američke Države i Kina, koja je odbila da se povinuje novim propisima. Brazil, koji je prošle godine izvezao proizvode vredne 46,3 milijarde dolara u Evropu, opisao je zakon kao "kazneni instrument."
Indonezija i Malezija, koje zajedno čine 85% svetskog izvoza palminog ulja, prednjače u kritikama. Zvaničnici iz Džakarte optužili su Brisel za "regulatorni imperijalizam", tvrdeći da lokalni poljoprivrednici nemaju potrebnu tehnologiju i znanje da se prilagode.
„Ako nećeš ti ima ko će“ ovde ne može da posluži kao argument Evrope da natera zemlje izvoznice da se prilagode, i pored toga što je veliko i platežno tržište. Svetsko tržište se već fragmentira i podaci pokazuju da je izvoz indonežanskog palminog ulja u EU pao za 37% ove godine, dok je izvoz u Kinu i Indiju porastao za 20% do 30%. Kina i Malezija su takođe sklopile nove trgovinske sporazume kako bi odgovorile na uticaj EUDR-a.
„Ekološka kazna“ takođe ne funkcioniše, kao i drugi pokušaji izvoznih sankcija. To se videlo sa sankcijama Moskvi, uvedene nakon invazije na Ukrajinu, koje nisu značajno uticale na rusku ekonomiju a izazvale su probleme susednim zemljama u kontroli ilegalnog prometa robe.
EUDR može dovesti do nestašica određenih proizvoda i u samoj EU. Iako je EU već uvela održive alternative za palmino ulje, trgovci u Evropi počeli su da stvaraju zalihe kafe, što može podići ionako visoke cene.
Na kraju, potencijalni gubici za EU su veliki. Indonezija je najveći svetski proizvođač nikla, a Malezija je u usponu u industriji poluprovodnika, što je ključno za evropsku budućnost, pa bi kontrasankcije mogle da imaju ozbiljan povratni efekat.
Spor oko EUDR-a mogao bi primorati EU na ustupke u trgovinskim pregovorima, što bi moglo potkopati njene napore za očuvanje radnih standarda i održivosti. Ako Brisel ne odloži implementaciju zakona, moraće da pruži finansijsku pomoć poljoprivrednicima pogođenih zemalja, što bi moglo koštati stotine miliona evra.
Glas javnosti/D03S
Zajednička radna grupa između EU, Indonezije i Malezije sastaje se u Briselu od avgusta prošle godine kako bi pokušala da razreši probleme. Portparol Komisije rekao je za Breakingviews da je „situacija pod stalnim pregledom“. Ali produženje roka koji je zacrtan za 30. decembra izgleda malo verovatno.
Ako Brisel ne želi da odloži donošenje zakona koji je bio spreman više od godinu dana, možda će morati da plati. Finansijska pomoć poljoprivrednicima zemalja u razvoju pogođenim EUDR-om mogla bi koštati stotine miliona evra, povrh 70 miliona evra koje je Brisel već obećao.