"Nije imao komandu nad OVK" : Bivši portparol Stejt departmenta svedok odbrane Hašima Tačija, evo šta je sve rekao
Autor: Glas javnosti
Bivši portparol Stejt departmenta Džejms Rubin (James) prvi je svedok koji pred specijalnim sudom u Hagu od jutros daje iskaz u odbranu vođe OVK Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Svedok odbrane Džejms Rubin (James) potvrdio je danas, na suđenju vođi nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašimu Tačiju, da je stav američkih vlasti 1999. bio da Tači nije imao komandu i kontrolu nad tom oružanom formacijom.
"Mi nismo verovali da je u OVK postojala struktura komande i kontrole, niti da neko na vrhu može sprovoditi komandu i kontrolu. Tači nije bio na vrhu OVK", rekao je Rubin, koji je tada bio portparol Stejt departmenta i pomoćnik američke državne sekretarke Medlin Olbrajt (Madeleine Albright).
Rubin je kazao i da OVK "nije imala strukturu koja bi se mogla nazvati vojnom jedinicom sve do NATO okupacije Kosova" u leto 1999. godine.
Tači je optužen za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, tokom 1998. i 1999. godine, zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
Pisanje Njujork tajmsa iz tog perioda da su Tači i Azem Sulja naložili ubistva drugih pripadnika OVK, Rubin je u sudnici odbacio kao nedokazane tvrdnje novinara Krisa Hedžisa (Chris Hedges), koga je optužio da je nasedao na "obmane srpskih izvora" i "više puta ukaljao" vođe OVK "klevetničkim komentarima".
Rubin je tvrdio da bi SAD uskratile podršku Tačiju da je bilo dokaza da je on umešan u zločine i da mu je to rečeno.
Na pitanje Tačijevog branioca Luke Mišetića da li je Medlin Olbrajt tokom susreta sa Tačijem u julu 1999. na Kosovu "sugerisala da je Tači odgovoran za zločine", Rubin je odgovorio: "Apsolutno nije".
Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Džejms Paće (James Pace) dokazivao je da Rubin, koji je u glavnom iskazu tvrdio da je bio odlično upućen u balkanske ratne prilike, nije znao da je Tači politički lider OVK, niti da je član Glavnog štaba OVK, što je ta paravojska javno saopštila.
Uprkos izveštajima američkih diplomata koji su se u to vreme susretali s Tačijem i drugim pripadnicima OVK, koje mu je tužilac predočio, Rubin je prihvatio da to nije znao i da mu Tačijevo ime nije bilo uopšte poznato sve do konferencije u Rambujeu u januaru 1999. godine.
Rubin je svedočio i da mu je Olbrajt u Rambujeu dala zadatak da se približi Tačiju, kao vođi albanske delegacije, i da su tada razvili "neku vrstu prijateljstva" kako bi Albanci prihvatili ponuđeni sporazum koji nije predviđao skoru nezavisnost Kosova.
"Vi ste čak Tačiju sugerisali kako da kombinuje odela i kravate", sugerisao je tužilac Paće, predočavajući svedoku da je to u svojim memoarima napisao američki diplomata Kristofer Hil (Christopher Hill).
Rubin je odgovorio da je to "apsolutno netačno" i dodao da je Hil "bio pristrasan u korist Demokratskog saveza Kosova (Ibrahima Rugove), a protiv OVK".
"To je glupa i detinjasta tvrdnja Hila koji je nastojao da mene i Olbrajtovu ponizi kao diplomate takvim lažnim tvrdnjama", kazao je Rubin.
Rubinovoj tvrdnji da Tači u Rambujeu nije imao ni ovlašćenje ni moć da prihvati sporazum bez odobrenja zonskih komandanata OVK na Kosovu, zastupnik optužbe suprotstavio je više Tačijevih ranijih izjava da niko ne može prihvatiti rešenje koje nije nezavisnost Kosova, što su Albanci izglasali na prethodnom nelegalnom referendumu.
Tužilac je Rubinu predočio i da je on sam, u tekstu za Fajnenšel tajms, napisao 2000. godine da je "većina članova albanske delegacije iz redova OVK u privatnim razgovorima u Rambujeu govorila da bi prihvatila sporazum, ali da je na Tačiju da to prihvati".
Rubin je potvrdio da je to napisao.
Osvrćući se na Rubinovu izjavu da Tači nije bio na vrhu OVK, već da je to bio Adem Demaći, tužilac je svedoka pitao da li zna da Demaći nije bio član Glavnog štaba OVK.
Rubin je odgovorio da to nije znao, ali je ostao pri iskazu da je Tači u pregovorima tražio odobrenje Demaćija da prihvati neki predlog.
Tužilac je na to uzvratio da je Demaći bio protiv prihvatanja sporazuma u Rambujeu i da je, pošto je Tači sporazum prihvatio, Demaći podneo ostavku kao politički predstavnik OVK.
Rubin je kazao da zna da je Demaći bio protiv prihvatanja sporazuma, ali ne i da je podneo ostavku.
Unakrsno ispitivanje Rubina tužilac Paće će nastaviti sutra. Rubinovo svedočenje potrajaće, prema najavama, do kraja nedelje.
Tačijeva odbrana najavila je ranije da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.
Uz Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još jedino četvrtooptuženi Krasnići. Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.
Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će čak devet svedoka odbrane biti bivši međunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.
Prema podnesku koji je sudu još 2022. godine, pre početka suđenja, uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. komandovao napadom NATO-a na Jugoslaviju, nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijam Voker (William Walker).
Kao svoje svedoke Tačijeva odbrana je 2022. navela i bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan), Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee), prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. godine, a tužioci su dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ako optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Prema optužnici, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su navedene zločine nad Albancima proglašenim za "kolaboracioniste", Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK su počinili zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi su izjavili da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
Specijalizovana veća Kosova, što je zvaničan naziv suda u Hagu, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom, koji je usledio nakon što je 2011. objavljen izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu kontinuirano vlada klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Glas javnosti/B04S
SKINI APLIKACIJU
