Statistike o samoubistvima u Srbiji pružaju uvid u obrasce i trendove u ovom tragičnom fenomenu.
Istraživanja pokazuju da postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na povećanje broja samoubistava u određenim periodima ili okolnostima. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", broj samoubistava može varirati tokom godine i pokazati određene sezonske trendove. Na primer, istraživanja su pokazala da se u nekim zemljama, uključujući i Srbiju, broj samoubistava povećava tokom zimskih meseci, dok se u proleće i leto može primetiti smanjenje.
Osim sezonskih faktora, određene praznične periode, kao što su Božić i Nova godina, karakteriše veći broj samoubistava. To može biti delom zbog povećanog stresa, usamljenosti i emocionalnih izazova koje mnogi ljudi doživljavaju tokom ovih perioda.
U Srbiji je stopa samoubistva u 2020. godini iznosila 13,0 (broj samoubistava na 100.000 stanovnika) i nešto je viša od Evropskog proseka.
Vojvodina je godinama bila regija sa izuzetno visokom stopom suicida, s najvišim vrednostima u ranim devedesetim, u periodu velike ekonomske krize u zemlji.
Grad sa najviše samoubistava u Srbiji bio je Niš. Prema statistikama, Niš je dugo bio grad sa najvećim brojem samoubistava u zemlji.
Subotica, prema statistici, sada drži neslavno prvo mesto po broju samoubistava. U periodu od 2009. do 2014. godine u tom gradu ubilo se čak 266 ljudi, a svake godine u proseku 44 Subotičana digne ruku na sebe.
Samoubistva na bitne datume
Samoubistva koja se događaju oko bitnih datuma poput rođendana ili drugih značajnih događaja često mogu biti posledica različitih faktora. Iako je svaki slučaj individualan i kompleksan, postoje neki mogući razlozi koji mogu doprineti ovakvim tragičnim odlukama.
Emotivni stres: Bitni datumi poput rođendana mogu podići nivo emotivnog stresa, posebno ako osoba doživljava gubitak, usamljenost ili razočaranje na taj dan. Očekivanja koja se stavljaju na ovakve dane mogu dodatno pojačati stres, posebno ako se osoba oseća nesposobnom da ispuni težak emocionalni teret.
Podsećanje na bolne događaje: Bitni datumi mogu podsećati osobe na prošle traume, gubitke ili neispunjene želje. Rođendan može biti vreme kada se osećaju još više usamljeni ili razočarani ukoliko nemaju podršku ili nisu ostvarili očekivane ciljeve.
Osećaj neuspeha: Za neke ljude, bitni datumi poput rođendana mogu biti prilika za procenu njihovog života i postignuća. Ako se osoba oseća kao da nije postigla ono što je želela ili kao da je razočarala sebe ili druge, to može dovesti do osećaja beznadežnosti i mogućnosti samoubistva.
Nedostatak podrške: Nedostatak podrške od strane porodice ili prijatelja tokom bitnih datuma može dodatno pogoršati emocionalno stanje osobe i doprineti osećaju bezvrednosti ili izolovanosti.
Međutim, važno je napomenuti da su ovi trendovi općeniti i da mogu varirati u zavisnosti od individualnih i lokalnih faktora. Svaki slučaj samoubistva je kompleksan i može biti rezultat različitih kombinacija faktora, uključujući mentalno zdravlje, socijalnu podršku, ekonomske prilike i druge. Takođe, važno je naglasiti da postoji mnogo različitih razloga zbog kojih ljudi odlučuju da sebi oduzmu život, i da je svaki slučaj jedinstven. Preventivne mere uključuju pružanje podrške osobama u emocionalnoj krizi, unapređenje mentalnog zdravlja i borba protiv stigme oko mentalnih poremećaja. Ako imate problema ili mislite da neko može biti u opasnosti, važno je potražiti pomoć od strane stručnjaka ili nadležnih institucija za mentalno zdravlje.
Prevencija samoubistava zahteva sveobuhvatni pristup koji uključuje pružanje podrške osobama u mentalnoj krizi, edukaciju o mentalnom zdravlju, poboljšanje pristupa mentalnoj zdravstvenoj nezi i smanjenje stigme koja okružuje mentalne poremećaje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u periodu od 2013. do kraja 2022. godine u Srbiji se dogodilo 9.801 samoubistavo, podaci su za 2023.