Prema njegovim rečima, u proteklih 12 dana situacija je nešto lošija. Navodi da je najpre zabeležen nagli pad broja zaraženih u decembru i januaru, da je nedavno bilo pet dana u kojima je kriva zaravnjena, ali da se od tada beleži i blagi porast broja obolelih po danu.
- To što jednog dana raste, drugi dan padne, to se u dugoročnom periodu od 14 dana nama prikazuje kao stalni rast. Može da se desi da krajem marta vidimo da situacija može da bude bolja, ali talas po mom mišljenju neće da se završi - rekao je navodeći da zapravo očekuje da i u narednim danima raste broj zaraženih, te da bi za 15-ak dana moglo biti bolje - kaže on.
Takođe je rekao da je u ovim uslovima teško predviđati. Njegov matematički model u jednom trenutku je pokazao i da će kraj talasa biti 22. februara. Sada, navodi, to nije slučaj.
- Rast je prouzrokovan skijanjem, odatle dolazi veliki broj zaraženih, to je dr Stevanović rekao pre dva dana. Drugi je razlog što su škole počele da rade, pa je nastavno osoblje počelo da se zaražava - ocenio je.
Veruje i da broj zaraženih neće rasti kao što je to bio slučaj u novembru, kada smo danima beležili više od sedam hiljada zaraženih za 24 sata. Sadašnji rast objašnjava i nedisciplinom u periodu 15. decembar - 31. januar, kao dodatnim faktorima.
- Do kraja marta će taj broj sigurno da padne. Moja je procena da će biti ispod hiljadu, ali treba da znamo da smo u vrhu drugog talasa imali 400 zaraženih dnevno. Tako da je hiljadu mnogo - opominje.
Kaže i da je trenutno vakcinisano 7,5 odsto stanovništva u Srbiji, te da bi se, uz dovoljan broj vakcina, tako da bude zaštićeno 60-70 odsto stanovnika Srbije, iz epidemije moglo izaći krajem avgusta. Za okruženje ipak ne predviđa jednako pozitivan scenario.
Prema aktuelnim podacima, Srbija je i dalje u popstar zoni, sa 300-500 zaraženih na 100.000 stanovnika.
- Nikako da izađemo, a trebalo je pre 15 dana. Naša disciplina je doprinela tome - kazao je prof. Kočović.
(Glas javnosti)