VLADIMIR BEBA POPOVIĆ: Nemam nikakvu dilemu da je VOJISLAV KOŠTUNICA bio politički kišobran (132. deo)
Ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. nikada nije do kraja rasvetljeno?! "Izvođači radova" su osuđeni, ali se oko političke pozadine ubistva predsednika Vlade Srbija i traženju nalogodavca nije baš preterano- "čeprkalo". Zašto?
Verovatno zbog pokušaja mnogih (očito umešanih na neki način) da zataškaju bitne događaje koji su do toga doveli, da javnosti bude prikazano da je ubijen - zato što je bio kriminalac...Novinari "Insajdera", sa voditeljom i urednikom Brankicom Stanković, je u serijalu emisija "Rukopisi ne gore" istraživala šta se zapravo događalo...
Jedan od bitnijih svedoka tog perioda bio je Vladimir Beba Popović, nekadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije koji je u brojnim izjavama i intervjuima (s kojima se čovek mogao da se složi ili posumnja u njih) često uspevao da uzburka javnost. Tragajući sad, 18 godina docnije, Glas javnosti u svom feljtonu "Borba protiv kriminala" prenosi delove tih brojnih kazivanja - koja možda mogu da "post festum" bar razjasne i slože delove slagalice - ubistvo Zorana Đinđića...
Činjenica je da da su intervjui s Vladimirom Popovićem pravili pometnju na tadašnjoj srpskoj političkoj sceni i da su tada reagovali čak i oni koji uopšte nisu spomenuti?! To, možda, najbolje pokazuje da će Srbiji biti potrebno još dosta vremena da se suoči sa onim što se ne tako davno dešavalo u ovoj zemlji...Jer, evo i danas, Srbija se suočava s očito organizovanim kriminalo, sprezi vlasti i mafije, i da se posle hapšenja grupe Velimira Belivuka - Velje Nevolje nagoveštavaju hapšenja i potresi u policiji, tužilaštvima, sudovima, državnim organima...
Na primeru ispitivanja mračne prošlosti, ali i na primeru suđenja za ubistvo premijera, najbolje će se videti kuda ide ovo društvo i ima li izgleda da Srbija postane normalna zemlja.
B92: Bilo je nekoliko pokušaja ubistva Zorana Đinđića. Koliko ste svi vi odgovorni što ga niste zaštitili?
NE PROPUSTITE
Popović: Da vam kažem, teško je da odgovorim sad na to pitanje, u minut-dva, koliko smo svi odgovorni. Vreme će najbolje pokazati koliko smo svi odgovorni. Svako od nas nosi neki stepen odgovornosti. Koliki je čiji? Direktno ću vam odgovoriti. Najveći stepen odgovornosti, što se tiče državnih institucija Vlade Srbije, za ubistvo Zorana Đinđića snosi BIA. I tu nema nikakve dileme. Oni mogu da kažu: Nama je izgovor ili alibi što se to desilo - mislim na Milićevića i na Živaljevića – što smo došli tek krajem januara, i tu smo bili samo mesec dana, pa nismo stigli baš da se organizujemo. I to može da bude neka vrsta izgovora, ali ne može da bude da niko nije odgovarao za to. To je ustanova koja je najviše odgovorna za stepen...Mislim, to joj je zanimanje, da se bavi bezbednošću...
B92: U tom slučaju ste vi odgovorni što za vreme akcije Sablja nije ispitana uloga.
Popović: Tačno je da smo mi najviše odgovorni. Kad kažem mi mislim na vladu, ne mislim valjda na mene. Iz organizacije koja se bavi bezbednošću premijera, u čijoj je ustanovi otkriveno da je dvojica ljudi direktno učestvovala u pripremi, Gavrić i Vezarević, niko nije odgovarao, niko nije snosio odgovornost, niko nije smenjen, pa niko nije kažnjen.
Tačno, ja sam vodio "Sablju"...
B92: Vi ste tad vodili akciju "Sablja". O čemu se radi?
Popović: Tačno, ali to upravo pokazuje žilavost, koju sve vreme kroz ovaj razgovor pokušavam da vam nekako saopštim, tih monstruma, službi bezbednosti, i vojne i državne, tog osmog putnika srpskog društva, koji se od '45, pa evo do dan danas samo pretvara, menja domaćina, a ostaje isti. I iz svakog novog domaćina je osioniji, gori, ružniji, pokvareniji. Znači, ta nemoć države, pa čak i u trenutku "Sablje" kad je bila relativno jaka - mislim na snagu države, jer je imala podršku javnosti itd – nije uspela da bilo koga iz tog... Jer, oni se drže, oni se ne daju. Ta žilavost njihova i ta nemoć države da se njima suprotstavi vam se najbolje pokazuje kroz taj primer. Odgovornost nas drugih, ostalih, siguran sam da postoji.
B92: Jeste li vi upozoravali Zorana Đinđića...?
View this post on Instagram
Popović: Pa ja lično da, i mnogi od nas da. Ja sam bio osoba koja je išla Zoranu na živce zbog toga što sam se samo i isključivo time bavio. Kad kažem isključivo i time bavio, to je da sam ga samo na takve stvari upozoravao.
B92: Znači, niste bili u sukobu sa Đinđićem pre nego što je ubijen?
Popović: Ne, nisam bio ni u kakvom sukobu sa Đinđićem privatno i lično. Ja sam sa Zoranom Đinđićem imao jednu pauzu u komunikaciji i saradnji koja se desila oktobra 2002, kada sam napustio posao kojim sam se bavio, jer više nisam mogao zdravstveno to da izdržim, a bio je jedan trivijalni povod koji me je iznervirao, koji se desio u vladi. Ja sam njemu rekao da ja više ne želim da se bavim poslom šefa Biroa za komunikacije i da radim taj posao koji radim. Nije mu bilo prijatno to što sam ja to uradio. Nije mu odgovaralo, jer je stalno vodio računa o tome, ne zato što sam ja njega nešto kao prijatelj tada izdao, ne, nego jednostavno zato što mu nije odgovaralo da se dešavaju stvari koje nisu pod njegovom kontrolom. Ja sam vladu tad napustio, otišao sam iz zemlje i bio sam dva meseca odsutan. I u tom periodu, tih dva meseca komunikacija između njega i mene je bila retka. Mi smo se čuli samo dva ili tri puta, ali smo se posle toga, kad smo se videli, dogovorili da taj moj...Prihvatio je to da neću više da se bavim tim poslom, što mislim da je i njemu tad odgovaralo, jer je oko mene već stvorena priča da sam neko ko je strašno negativan i ko vrši pritisak na medije itd. Nisam ja to radio zbog Bebe Popovića nego naravno zbog vlade i Zorana Đinđića, ali svejedno. Bolje je jednim udarcem dve muve super da se reše, em što ja neću biti tu, više niko neće moći da priča oko medija, em što ću moći da se bavim nekim drugim stvarima, em što je to moj izbor. Naravno da nisam bio u sukobu. A kako sam mogao da budem u sukobu ako sam s njim proveo Novu godinu?
...Odakle se vrćate u Vladu?
B92: I dešava se ubistvo. Vi se vraćate u vladu. Ali, odakle se vraćate? Znači, vi tad niste bili više u Birou ili?
Popović: Ne, ne vraćam se u vladu, ja sam u vladi bio, ali se vraćam na eksponiranu funkciju...
B92: Niste bili neki prethodni period.
Popović: Malopre sam vam objasnio. Ja sam oktobra meseca Zoranu Đinđiću rekao da ne želim više da se bavim poslovima Biroa za komunikacije. On je to prihvatio. Mi smo se krajem decembra dogovorili da ta neka funkcija koju ja budem dalje radio i kad budem bio u vladi biće ta neka tu njemu bliska, videćemo, definisaćemo još kakva. Formalno sam ja još bio na mestu šefa Biroa za komunikacije. I kao što imate ministra koji podnese ostavku, ali do postavljenja novog ministra on obavlja tu funkciju. Ja nisam operativno tu funkciju radio dva ili tri meseca. Radila je moja zamenica, zato što je to jedna tehnička funkcija. Taj kontakt sa medijima nisam obavljao ni dok sam bio na mestu šefa tog Biroa. Ali se po ubistvu Zorana Đinđića vraćam na eksponiranu funkciju predstavnika tog Biroa u kontaktima sa medijima, zato što sam formalno i dalje bio šef tog Biroa. Ne vraćam se zbog toga što sam bio na mestu šefa Biroa nego zato što nije postojao niko drugi koji je bio spreman da taj posao radi. A taj posao je bio neophodan policiji da bi mogla da sprovede istragu onako kako je htela.
B92: Popović tvrdi da je potpuno izmišljena priča da je Zoran Đinđić njega izbacio iz vlade četiri meseca pre nego što je ubijen. Ali, kada sam se vratio rešili smo nesporazum koji smo imali dogovorom da više neću obavljati funkciju šefa Biroa, ali sam to formalno i dalje ostao.''
NE PROPUSTITE
Popović: Poslednji taj zajednički privatni period koji smo on i ja proveli, doček te 2003. i tih 10-15 dana koliko smo bili u Brazilu, između ostalog smo i otišli da bi razgovarali na temu - kako i na koji način će on da završi tu borbu protiv kriminala? Jer je posle dizanja Difensa u vazduh on shvatio da se zakasnilo sa smenom Bracanovića i Andrije Savića, da je to moralo da se uradi mnogo ranije, i tražio je tog dana da budu smenjeni, sutradan ujutru. Ja sam bio tu kad je tražio da se sutradan ujutru smene. Međutim, opet to tehnički nešto nije moglo. I mi smo posvetili tih 15 dana isključivo u razgovorima...
...Ja sam pisao saopštenja
B92: Da li je tačno da ste vi pisali saopštenje istog dana, kada je objavljenja poternica dva sata...
Popović: Ko stoji iza ubistva Zorana Đinđića? Da, tačno, ja sam pisao.
B92: Kako ste znali odmah dva sata posle ko sve stoji, toliko sigurni da ste mogli da objavite i poternicu?
Popović: Pa, evo, odgovorio sam vam i pre nekoliko minuta, rekao sam i malopre.
B92: Posle slučaja Bagzi ste rekli, ali vi ste objavili poternicu...
Popović: Posle slučaja Bagzi smo bili potpuno sigurno ko to stoji. Da vam kažem, ubistvo Zorana Đinđića se dešava kada već 15 dana ne postoje pripadnici Zemunskog klana, nestali su. Kako su nestali? To treba da daju odgovore Miša Milićević i njegov zamenik Živaljević.
B92: Zašto nisu uhapšeni ranije? Ne bi nestali. Zašto se čekalo njihovo hapšenje?
Popović: Zašto da budu uhapšeni?
B92: Pripadnici su Zemunskog klana, znači kriminalci.
Popović: Pa nije postojao nijedan jedini element zbog čega bi oni bili uhapšeni. Znači, mi smo se pet meseci bavili isključivo i samo time – kako i na koji način ćemo njih uhapsiti? Jedina mogućnost se nalazila u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi, jer je to proces koji nije vođen u Srbiji, već je vođen u Crnoj Gori. I onda bi mogli na osnovu toga što taj proces nije vođen u Srbiji, što u Srbiji nisu ležali za to krivično delo, da budu privedeni. I Zoran je napravio dogovor sa Milom i sa Crnom Gorom, da se taj predmet koji je vođen u Budvi i koji je zatvoren prebaci nama, i da mi krenemo da ga procesuiramo. Paralelno sa tim smo čekali da Čume da izjavu specijalnom tužiocu. Donet je zakon krajem januara, pa je trebao da se nađe specijalni tužilac, da se postavi specijalni tužilac. Pa smo čekali postavljenje specijalnog tužioca, pa onda odlazak specijalnog tužioca kod Čumeta da da tu izjavu. Mogli smo ili na osnovu toga, jer je to po novom zakonu bilo moguće ili na osnovu tog procesa u Budvi. Oni kad su saznali šta mi radimo, jer su imali neuporedivo više ljudi u vrhu države odnosno policije, bez obzira što smo smenili Bracanovića i Savića - ali nisu Bracanović i Savić jedini bili, videli ste kasnije kroz akciju Sablja itd, koliko je bilo već njihovih plaćenika - onda su oni praktično kad su saznali, apsolutno se sakrili potpuno i nestali.
Koštunica je tvrdio da ste uzeli pravdu u svoje ruke
B92: U vreme akcije Sablja i vanrednog stanja jedna od glavnih tema postaje – zašto je Vladimir Beba Popović preuzeo stvari u svoje ruke, i ko je on da to uradi? I tada je Koštunica rekao za vas da ste vi uzeli pravdu u svoje ruke. Dakle, kakva je bila vaša uloga za vreme akcije Sablja, vanrednog stanja?
Popović: Moja uloga je bila tehnička, rekao sam vam malopre.
B92: Jeste li bili samostalni u donošenju odluka ili ste samo...
Popović: Ne, ja nisam donosio nikakve odluke.
B92: Nizašta se niste pitali?
Popović: Ne. Ja sam sprovodio tehničku realizaciju, koja je podrazumevala – šta je to što je nama važno... Kad kažem nama mislim na one koji su vodili akciju Sablja, na državu, na policiju, na BIA, na pravosuđe, ko je u sve to bio uključen. Šta je nama važno i na koji način nama javnost, javno mnjenje, može da pomogne da bi ovo sprovodili brže i lakše? Jer, jasno vam je da za svaku akciju koju želite da uradite bitna vam je podrška javnosti. I nije mi bila potreba da to radim, ali sam to prihvatio da radim iz razloga jer sam znao da je to važno za posao i za istragu. I ono što sam ja tu radio je bilo, saopštenja koja sam davao su bila ona koja sam ja dobijao od ljudi koji su vodili istragu. Moje nije bilo da proveravam da li je tačno ili nije tačno, da li to nekom smeta ili ne smeta. Moje je bilo da to na najbolji mogući način javnosti saopštim. Problem je što rezultati istrage nisu išli u prilog kabinetu Vojislava Koštunice i njegovim savetnicima, i ljudima bliskim njemu, i što sam ja to saopštavao.
Istraga stigla do okruženja Koštunice
B92: Na jednom od brifinga ste rekli, ne znam da li ste vi, ali je na jednom od brifinga u Vladi Srbije rečeno da je istraga došla do najbližeg okruženja Vojislava Koštunice, i tu se stalo.
Popović: Tačno, to sam ja rekao.
B92: Pa jeste li vi svesni odgovornosti koju imate za takvu izjavu ukoliko ona nije tačna?
Popović: Pa ne, ali ja to nisam izmislio.
B92: Ukoliko je tačna, i tad imate odgovornost, pošto se nije išlo do kraja.
Popović: Ne, nemam odgovornost. Sad ću vam reći, nemam odgovornost. Ja sam službenik vlade. Ja saopštavam ono što dobijem od nadležnih organa vlade. Ja sam to rekao ne zato što sam ja to izmislio nego zato što je to meni rečeno da kažem, i zato što je to bilo tačno, i zato što je istraga u ubistvu Zorana Đinđića kako se otvarala došla do jednog savetnika predsednika Koštunice, i to ne bilo kog nego savetnika za bezbednost. Došla je do Koštuničinog šefa Vojne službe bezbednosti. Došla je do finansijera ili simpatizera stranke Vojislava Koštunice, i do još desetine nekih likova čija imena nikad niste ni čuli, koja se nisu pojavila, jer je odmah posle toga, dan posle toga ili dva dana posle toga, Koštunica održao odbrambeni sastanak u Skupštini grada, glavni odbor DSS-a kao priprema za rat, gde je da bi se odbranio krenuo u napad na mene. Nije on trebao mene da napadne. On je trebalo da napada one koji su to meni dali, koji su taj podatak meni dali, koji su rekli da to kažem. Ali, bilo je mnogo zgodnije da se kaže: Sad ćemo da kompromitujemo njega - jer, to je metodologija tih vojnih službi – i ako uspemo da dokažemo, pošto on inače nema neku političku težinu i političku zaštitu - jer ja nisam političar - a već smo uspeli u ovih prethodnih dve godine da ga kompromitujemo i satanizujemo dovoljno, i ako uspemo da dokažemo da je on čovek koji laže i da je on loš čovek, i da on to što radi tamo izmišlja, onda ćemo time dokazati da sve ovo što se nama priča je neistina i laž. I taj njegov glavni odbor, i ta podrška koja je bila, i sve ono što su mediji kasnije radili je bila odbrana Vojislava Koštunice. Meni je to bilo jasno kada je tražio da se sa mnom vidi Mauricio Masari i njegov pomoćnik za medije Đovani Porta, iako se u prethodne dve godine sa mnom nikad u životu nije video, i nikad nije sreo, i nikad ništa nismo imali potrebe da pričamo, niti ja njega, niti on mene. Ali, tad je tražio hitno da se vidimo, kao razgovor oko medija. Posle toga je odmah krenuo na priču: ''Šta će biti sa Koštunicom? Šta će biti ako istraga dođe do Koštunice?'' Ja kažem: ''Pa ne znam šta će biti. Biće ono što treba da bude.'' ''Pa ne,'' kao, ''ali ako se ispostavi da je on u to umešan?'' Ja kažem: ''Šta će biti? Biće kao što bi bilo u vašoj zemlji.'' ''Pa ne, znate, mi smo demokratska država... ali, vi ste ipak... Koštunica je glavni političar.'' I to je mene iznerviralo. Onda sam ja njemu rekao: ''Pa čekajte, ne razumem. Šta hoćete da kažete? Da zbog toga što mi nismo dovoljno razvijena država, onda ovde ne važe pravila? Pa ako se ispostavi da je Koštunica umešan, onda kao nema veze? Bolje da pustimo što je Koštunica umešan nego da dođu radikali na vlast.'' I to je jedino kad sam ja ikad išta pomenuo, ali ne zato što sam ja to hteo da pričam nego zato što me je neko pitao. I dva-tri dana posle toga se pojavilo u ''Blicu'' na naslovnoj strani, Koštunica... on je odgovorio – Ne mislim da trebam da budem uhapšen, ili tako neka glupost. I onda, odjedanput je počela da se spinuje priča – Aha, hapšenje Koštunice, hapšenje Koštunice... I naravno, ko organizuje to hapšenje? Pa ja organizujem to hapšenje, jer ja sam to rešio da mu se osvetim itd. Mislim, jasno je svakome ko hoće da razmišlja da su to podmetačine, da su to gluposti, da su to besmislice, da je to kukanje da bi se sakrila istina. Umesto da ga neko pita da odgovara – šta su njegovi savetnici radili sa ubicama Zorana Đinđića? Kako je on to baš 12. marta prvo što je izjavio rekao: ''Pa, eto, ja sam pričao... Kriminal, znate... Hajde, koncentraciona vlada."
Zabranio sam Koštunici da izjavi saučešće porodici
B92: Zašto ste Vojislavu Koštunici zabranili, kada je došao u hram, da izjavi saučešće porodici Đinđić?
Popović: Zabranio sam mu iz dva razloga. Prvi, što smatram da je to bio čin vrhunskog cinizma i bezobrazluka, da dovede članove kabineta koji su prethodno dve i po godine ili već koliko isključivo i jedino radili na satanizaciji Zorana Đinđića, i da te ljude sad dovede na sahranu i da po onom starom običaju u Srbiji – Pa nema veze šta smo govorili. Ali, eto, čovek umro. Hajde sad, šta je bilo bilo je. Hajde da se dogovorimo. I druga stvar je što on ne bi samo izjavio saučešće nego bi on ostao da stoji tu. Jer, ako se sećate, tu nije bila samo porodica. Tu je bio deo gde je bila porodica i gde su bili političari. I to je bio razlog što ja njega nisam pustio da bude tu.
View this post on Instagram
B92: Šta ste mu rekli?
Popović: Ne, nisam njemu rekao ništa, nego kad su krenuli on i njegovi članovi kabineta, rekao sam: ''Ne može.''
Amfilohije: Ubila ga je bratska mržnja kratkovida i slijepa, koja previđa viječnu istinu da ko se mača maši od mača će i poginuti.
B92: U hramu Svetog Save Anfilohije drži govor, koji je mnoge u tom trenutku iznenadio. Nekako je bila procena da nije prikladan trenutku. Sledeći dan se pojavljuje pismo po novinama, odnosno odgovor Anfilohiju u ime porodice i prijatelja Zorana Đinđića. Je l' tačno da ste to pismo vi pisali?
Popović: Tačno je, da. Pisao sam i to pismo ja. Napisao sam ga tako što sam se konsultovao sa Ružicom oko tog pisma. Morao sam da mu odgovorim na taj njego sraman čin koji je on uradio. Prvo, on se pojavio bez dozvole tamo.
B92: Kako bez dozvole?
Popović: Pa bez dozvole. On se pojavio, u stvari... On je patrijarh Srpske pravoslavne crkve. On upravlja pravoslavnom crkvom. On ima najviši čin među oficirima vladikama, pošto je Srpska pravoslavna crkva, nažalost, u poslednjih desetak godina postala jedna paramilitarna organizacija kojom upravljaju ziloti, koji su u međuvremenu kroz ove ratne godine postali oficiri Srpske pravoslavne crkve. I on ima najviši čin, to je čin pukovnika. I onda, ne samo što se pojavio nepozvan, nego što je uzeo za sebe da čita govor koji je bio unapred pripremljen. To je govor koji je unapred pripremljen.
Politički govor Amfilohija...
B92: To su jake optužbe, na osnovu čega se to tvrdi.
Popović: Pa jesu. Ja stojim iza toga imenom i prezimenom. I smatram da je jedan od ljudi koji su odgovorni za stanje u kojem se država danas nalazi, taj čovek, vladika sa mašinkom i sa kalašnjikovim. To su ljudi koji su zaštitinici Karadžića i Mladića. To su ljudi koji su nesrećni što nismo pobili pet miliona balija i četiri miliona ustaša. Oni su zato nesrećni. Oni zato mrze Miloševića, ali su mu na kraju ipak oprostili, jer ipak ih je dovoljno pobio. On je došao na sahranu predsednika vlade i održao politički govor, koji je bio napad na Zorana Đinđića.
B92: Šta vam znači unapred pripremljen govor?
Popović: Unapred pripremljen govor znači govor...
B92: Je l' to procenjujete ili imate neke...
Popović: Ne, ja to govorim figurativno, zato što je on zaštitnik tih ljudi koji su ubili Zorana Đinđića, on je deo njih. Ja ne tvrdim da je on znao da će Zoran Đinđić biti ubijen. I ne tvrdim da je jedan od onih koji se veselio i radovao, kakvih popova po Srbiji je bilo, ako se sećate, koji su 12. marta pucali iz pištolja i pili rakiju, jer je Zoran Đinđić bio ubijen. Ne tvrdim da je to, ali je jedan od onih koji pripada tom krugu ljudi, koji je smatrao da je Zoran Đinđić izdajnik. I njegov govor... Uzmite njegov govor, pa pročitajte danas njegov govor. Otprilike njegov govor je – Dobro, pošto si ti bio dete srpske crkve, eto, mi opraštamo i tebi, ali da ti kažem... I zato sam napisao to pismo, i zato sam mu odgovorio, zato što sam smatrao da ne može da ostane to njegovo poslednje. I za to sam imao dozvolu Ružice.
B92: Da li su bila planirana politička hapšenja, odnosno hapšenja političara za vreme akcije Sablja, konkretno - Koštunice, Čovića itd?
Popović: Bila su planirana hapšenja svih koji su umešani u ubistvo Zorana Đinđića. A da li su oni bili popovi, političari, kriminalci, to nije važno, i to nije bitno. Prema tome, priča o političkim hapšenjima je izmišljena i nametnuta priča da bi se jedan broj ljudi koji su uhapšeni tokom akcije Sablja i za koje nije uspelo da se dokaže da su direktno u tome bili uključeni, što ne znači da nisu - ne znači da jesu, ali ne znači ni da nisu - i koji su... Jer, nije zgodno da vas uhapse u akciji gde se hapse ljudi koji su učestvovali u ubistvu predsednika vlade jedne države. To nije zgodno ni za koga. I onda je bilo mnogo lakše da se izmisli priča – Pa ne, ja sam politička žrtva. I danas čujem da su svi političke žrtve. Politička žrtva je jedna pevačica. I ona se danas pojavljuje kao politička žrtva, samo što ne kaže javnosti da je ona bila u super bliskim odnosima i kontaktima dnevnim sa ljudima koji su tri meseca pripremali ubistvo Zorana Đinđića, i ona je bila svakodnevno s njima. Ne kaže da je telefon glavnog od njih, vođe, kad je policija krenula da ga sluša bio kod nje, i da je on rekao – Evo ti telefon, da koristiš moj telefon, pošto policija sluša, da bi ložila one policajce. Nije rekla da je trebala da bude jedna od osoba koja je trebala da pomogne kad se napravi još jedna otmica, i da ona bude posrednik, pošto je te ljude poznavala. Nije rekla da je trebala da bude alibi kad se ubije Zoran Đinđić, da se u njenoj kući ljudi kriju, jer to nije zgodno. Nije zgodno da se to kaže. Mnogo je zgodnije da se kaže – Ja sam politička žrtva.
B92: Tokom akcije 'Sablja' sve do danas nije otkrivena ta politička pozadina o kojoj se toliko govorilo. Zašto?
Popović: Jedan od razloga je taj što otkriće ubistva Zorana Đinđića, odnosno inspirator ubistva Zorana Đinđića, podstrekača, organizatora, onih koji su davali tu podršku, podrazumeva otvaranje 60 i nešto godina čvrsto čuvane priče, koja je preživela od Staljina, pa Slobe, pa evo do dan danas, i što su oni toliko jaki i toliko moćni, i što su oni toliko infiltrirani u ovo društvo.
B92: Ko?
Popović: Ta organizacija koja stoji iza toga, koju čini Vojna služba bezbednosti kao stožer te grupe, kojoj u poslednjih desetak-15 godina pripada i Srpska pravoslavna crkva, kojoj pripada Akademija nauka. Znači, sve institucije od najvećeg poverenja građana, kojoj pripadaju tajkuni iz Miloševićevog vremena, kojoj pripadaju ratni zločinci koji su prethodnih deset godina klali, ubijali, pljačkali, otimali i kojoj pripadaju ratni profiteri.
B92: To je vaš odgovor na pitanje koja je politička pozadina?
Popović: To nije odgovor, to je odgovor na pitanje - ko su ti ljudi i zašto se ti ljudi međusobno štite.
B92: Da, ali pitala sam vas zašto nikada nije otkrivena politička pozadina o kojoj se toliko govorilo? I ko je ta politička pozadina?
Popović: Zato što to podrazumeva otvaranje vojske i otvaranje vojne Službe bezbednosti.
B92: Pa šta?
Popović: Pa ko to da uradi? Kako to da uradi? Jedan od razloga što je Zoran Đinđić ubijen je što je za pet dana Zoran Đinđić trebao da preuzme vojsku i vojnu Službu bezbednosti i što bi se za 10, 15, mesec, dva ili tri otvorilo skoro identično kao što je počelo da se otvara ili otvoreno je kad smo preuzeli Službu državne bezbednosti. Između te dve organizacije ne postoji nikakva razlika.
B92: Da li hoćete da kažete da vojska stoji iza ubistva Zorana Đinđića?
Popović: Kako ne? Hoću da kažem, kako ne?
B92: Imate neke dokaze za to ili to tako ste analizirali pa došli do zaključka?
Popović: Pa, došao sam na osnovu desetina zaključaka do kojih svako može da dođe ako hoće da dođe.
B92: Dobro, ali onda ste odgovorni što nam to niste saopštili ranije.
Popović: A šta da vam saopštim? Ja ne znam ko je konkretno. I šta to znači vojska? Pa, sigurno nije neki častan pukovnik iz Užica koji je komandant neke tamo jedinice, nekog garnizona i koji ima platu 3.000 ili ne znam čega, 4.000 dinara, sigurno nije on, sigurno ne mislim na njega. I sigurno ne mislim na nekog službenika vojske koji ide u institut nemam pojma koji i časno radi, nego mislim na onaj ološ i šljam koji je u prethodnih 15-20 godina uspeo da dođe do pozicija bez znanja, bez kvalifikacija, preko rođačkih, kumovskih, bosanskih, zavičajnih, partijskih veza. Aca Tomić, načelnik vojne Službe bezbednosti, jedan neuspešni vojnik, jedan potpuno neuspešni bezbednjak koji spletom nekih životnih okolnosti dolazi u upravu grada. Čovek koji tri puta dezertira sa Kosova tokom bombardovanja, znači triput dezertira, beži tokom bombardovanja sa Kosova, ali ga Aca Vasiljević ne smenjuje nego ga šalje u Novi Pazar. Koji posle toga iskoristi priliku i vezu sa Ljiljanom Nedeljković da se dodvori Koštunici, da postane njegov glavni i najvažniji čovek. Napada Zorana Đinđića, organizuje tekstove, afere, sve živo radi. Imate posle pobune crvenih beretki da je njegov zamenik general, zaboravio sam kako se zove, Perović ili slično nešto tome, podneo ostavku zbog toga što mu je rekao da ne želi da bude servis, vojska ne želi da bude servis Ljiljane Nedeljković i Vojislava Koštunice, jer su direktno bili uključeni u pobunu crvenih beretki i rekli su Legiji - nemoj da brineš, mi se u to nećemo mešati. To je čovek koji je mesec dana ili dva meseca pred ubistvo Zorana Đinđića se viđao sa ubicama Zorana Đinđića, to je čovek koji tvrdi danas da je vojna Služba bezbednosti imala informaciju da je prsten bezbednosti oko Zorana Đinđića popustio. Zašto tu informaciju nije dao? Tvrdi da je poslao ali je nema, on ima kopiju u Službi bezbednosti. Pa se upetljao u laži je je rekao da je to informacija koju je on dao u decembru 2002, a nije tačno. Taj podatak se pojavio februara 2003.
B92: Aca Tomić je uhapšen u akciji Sablja, pušten i ne postoji optužnica. Je li on uhapšen na političkoj osnovi ili...?
Popović: Ne, nije i specijalni tužilac je optužnicu protiv njega i protiv Bulatovića i ostalih povukao kao deo političke nagodbe, političkog dila da ostane na tom mestu, a tužilac je iskoristio jedan element da u toj podignutoj optužnici protiv njih nekoliko tu ima, da tako kažem, najmanje materijala za nastavak sudskog gonjenja. I tu je, delimično ga razumem, i razlog što je to tako, što je dan nakon njihovog hapšenja praktično zaustavljena akcija Sablja. Akcija Sablja nije zaustavljena onog dana kad se akcija Sablja završila, nego onog dana, kad je Koštunica u nedelju 13. aprila održao taj svoj čuveni ratnički govor, a kada je u ponedeljak, 14. aprila na kolegijumu Vlade Srbije, svi bili manji od makovog zrna, otprilike - ono, jako, kao gde smo ušli u ovo, zašto to sad radimo, zašto to politika, nemoj to da radimo i od tog trenutka, od tog 14. aprila, možda je vanredno stanje trajalo ne znam još koliko, deset dana, mesec dana, ne znam, nije ni važno, praktično istrage više nije bilo. Sa tim ljudima niko nije razgovarao. Oni su dali svoje izjave, njih su pitali i rekli - ej, šta je bilo, oni rekli, prvo su nešto slagali kao što znate, oni su lagali da nisu, pa onda jesu, pa kao mi smo se videli ustvari poslovno, nismo se videli poslovno i dobro, šta imate da kažete - nemam da kažem ništa. I držani su u zatvoru narednih 15 dana i niko ih ništa nije pitao. Pa, i ove prethodne da niko ništa nije pitao i oni isto tako ne bi priznali.
Optužbe Demokratske stranke Srbije
B92: Demokratska stranka Srbije vas je tada optuživala, odnosno Vladu Srbije za vreme vanrednog stanja da kršite ljudska prava i da ste uveli pritvor od 60 dana, ukinuli pravo na advokata i tako dalje. Mislim, logično, zašto ste to radili, zašto ste ukinuli pravo na advokata?
Popović: Da vam kažem, vrlo malo se razumem u ljudska prava da bih to mogao da komentarišem, da bih o tome mogao da pričam. Niti sam ja uvodio taj zakon, niti sam uvodio te norme i ta pravila, znam ono što znam kao običan građanin koji prosuđuje i zaključuje na osnovu elemenata koje ima,a to je da su to uveli ljudi na osnovu nekog elementa zakona, a da su stranci koji su došli to videli i rekli - to je apsolutno sve u redu i primili su nas u Savet Evrope u sred vanrednog stanja. I verujem da je to što me vi pitate ili što drugi pokušavaju da podmetnu ili što, ne znam, Vučetić pokušava da kaže da to ustvari nije u redu, ja verujte mi, verujem više ljudima iz Saveta Evrope, ne zato što ne verujem našim ljudima, nego što kad su takve stvari u pitanju, ljudska prava ili tako, više verujem jednom predsedniku suda iz Strazbura nego jednom Miloševićevom sudiji, Slobi Vučetiću, koji danas izigrava nekog velikog demokratskog sudiju.
B92: Mislite da je normalno da se ukine pravo na advokata, čak i u vanrednom stanju?
Popović: Pa, rekao sam vam, nisam dobar sagovornik, ja o tome ne mislim, zato što stvarno ne znam, ali vam kažem...
B92: Pa, kako to baš samo za to da ne znate ništa?
Popović: Pa, ne, ne znam za ljudska prava, uglavnom sve znam, ali..
B92: Ljudska prava vas ne zanimaju?
Popović: Pa, ne da me ne zanimaju, nego nisam stručan da mogu da komentarišem, pritom nije tačno da oni nisu imali advokate, imali su advokate samo su imali advokate po službenoj dužnosti. Znači, imali su advokate, nije da nisu imali advokate, a nisu mogli da imaju advokate plaćenike mafije, koji brane okrivljene ne zato što se razumeju u pravo, nego zato što imaju kontakte preko svojih ljudi u medijima, na ovoj televiziji, na onoj televiziji, jer će sutra da se pojavi na naslovnoj strani šta je rekao taj i taj advokat i neće biti - ubio Zorana Zvezdan Jovanović ili ovaj ili onaj, nego će biti na naslovnoj strani - šta mi se šetaju ispred puške. Eto, takvi su advokati ukinuti. Znači, nije tačno da nisu imali advokate, imali su advokate svi po službenoj dužnosti.
Koštunica je bio politički kišobran
B92: Jedna od optužbi je bila i ubistvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, policija je saopštila da su oni ubijeni prilikom hapšenja zato što su pružali otpor. Demokratska stranka Srbije je tvrdila da su ubijeni da bi se prikrili dokazi i da ne bi oni progovorili.
Popović: Da vam kažem, odgovoriću vam, ali šta je sve Demokratska stranka Srbije tvrdila i šta je sve ta stranka pričala u poslednjih deset godina i šta se posle toga stvarno desilo, potpuno je besmisleno da o tome komentarišem.
B92: Zašto su ubijeni Dušan Spasojević i Mile Luković?
Popović: Ubijeni su, isto znam koliko znate i vi. Znam eto samo jedan detalj više nego što znate vi, ali mislim da to većina građana uglavnom zna, da je prilikom napada na tu kuću u kojoj su se krili došlo do jedne greške i do procene da li je kuća A ili je kuća B i oni su napali kuću A i uleteli u kuću A i onako drali se, vrištali i tako dalje, međutim ispostavilo se da je to pogrešna kuća, komšijska kuća bila, mislim ta neka vikendica koja je bila prazna i da su onda u panici da su ovi to čuli i da su počeli da beže, krenuli i u toj brzini tu dvojicu našli tu negde u toj šumi ili voćnjaku ili gde je to bilo i pobili. Nikakva priča, nikakve gluposti da su negde na drugom mestu, bar ako su to rekli, ako je to neko radio onda je to vrhunski sakrio od nas, ali sam siguran da je to tako kao što je bilo. Prema tome, to je još jedna od podmetačina, pokušaja opstrukcije Sablje. Opstrukcija Sablje je bila da se dokaže, suština je da se dokaže da Zoran Đinđić nije ubijen kao predsednik Vlade, jer ako je Zoran Đinđić ubijen kao predsednik Vlade onda je to politički atentat, pokušaj puča, a iza pokušaja atentata i pokušaja puča ne može da stoji družina koja se bavi trgovinom droge, mora da stoje neke političke strukture.
B92: Dobro, niste mi rekli koja je politička pozadina?
Popović: Ubistva Zorana Đinđića? Ja nemam dilemu da su to ljudi koji su bliski Vojislavu Koštunici, nemam nikakvu dilemu da je Vojislav Koštunica bio politički kišobran te grupe.
NE PROPUSTITE
B92: To je opet ozbiljna optužba.
Popović: Pa, jeste, pa ozbiljno je i ubistvo predsednika Vlade. Nemam nikakvu dilemu da su krugovi, delovi, fakcije, kako god da to nazovemo vojske, Akademije, tajkuna Miloševićevih, ratnih zločinaca, okruženje Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Lukića, ostalih koji se kriju tu po Srbiji ili po Republici Srpskoj, patriotskih snaga Republike Srpske i onih koji su zajedno sa njima ostvarili bogatstvo i žele to bogatstvo, da sačuvaju bili uključeni na ovaj ili onaj način. Da li su oni to finansirali, davali novac, znali sad tačno šta se radi, da li su znali da se te pare daju za zaštitu Karadžića, pa je zaštita Karadžića podrazumevala ubistvo Zorana Đinđića, to je pitanje koje je trebalo da bude predmet suda, a ne razgovora sa mnom ili jedne osobe koja to može da kaže. I isto tako nemam nikakvu dilemu, ali nikakvu da su celoj toj grupi i celoj toj organizaciji neku vrstu bilo podrške, bilo signala da će prećutno preko toga preći, davale i određene obaveštajne službe inostrane.
B92: Koje? Mislim, sad opet tvrdite nešto. A kad kažete - nemam dilemu, je li to zaključujete na osnovu vaše analize ili imate nekakve konkretne dokaze?
Popović: Pa, zaključujem i na osnovu svoje analize i na osnovu podataka i informacija koje sam imao. Reći ću vam samo jedan od podataka kakvih je bilo već ne znam koliko. Mene je septembra meseca 2002, znači to je 7-8 meseci pre ubistva Zorana Đinđića, pozvao na ručak ambasador jedne velike zapadnoevropske države i onda me pitao šta znam o tome da se priprema atentat na Zorana Đinđića. Ja sam rekao - ne znam ništa, koji atentat, mislim pošto su to informacije koje dobijamo dnevno, znači svakodnevno, bilo da dolaze zvanično kroz neke policijske informacije, bilo da dolaze ovako nezvanično, sa ulice. On je rekao - ne, ne, nešto kao da se priprema i da je u to umešana vojska, ne vojska da je umešana tako što je umešana zvanično, dao ministar vojske naredbu da se to radi, nego normalno određeni nezadovoljnici Miloševićeve takozvane patriote, frakcije, struje, kako se već to zove, kako to sve već u istoriji izgleda i tako dalje, kao i sve atentate u kojima su ranije učestvovale vojske, pa nije radila cela vojska, nego je radio pojedini puk, pojedine jedinice i tako dalje. Ja sam rekao - ne znam, nemamo nikakav poseban podatak o tome, on je rekao - mi, misleći ne na njega i njegovu državu, a on je inače ambasador obaveštajac, jedan od tih vrlo značajnih, rekao je - mi zapadne diplomate dobijamo neke informacije i to više nije samo ono šum, da Rusi i ruska obaveštajna služba, opet kad kažem ruska obaveštajna služba ne mislim na zvanično, nego neke delove ruske obaveštajne službe, sa njima oko toga vrlo aktivno učestvuju i rade. To je bilo 7-8 meseci pre ubistva Zorana Đinđića. Ja sam normalno o tom razgovoru obavestio i Zorana, ali i Službu državne bezbednosti. Međutim, u to vreme Službom je upravljao Andrija Savić i Bracanović i to je bila jedna od stotine informacija koja se završila.
NE PROPUSTITE
B92: Jel' postoji negde ta vaša izjava?
Popović: Pa, kako ne? Svakako da postoji, moram da vam kažem, postoji i taj ambasador i zna se ko je ambasador, ja nisam to rekao kao i vama, ja to ne govorim iz razloga poštovanja nekih pravila koji postoje u toj međusobnoj komunikaciji, ali se zna i ko je čovek i kada mi je to rekao i tako dalje, i tako dalje. Prema tome, rekao sam vam jedan od podataka kakve smo mi imali i nemoguće je bilo, ako je bilo nemoguće nama, kad kažem nama mislim na Vladu Zorana Đinđića i mislim na MUP da imamo te podatke, mi to nismo imali zato što nismo imali svoje ljude, zato što mi nismo imali svoju službu. Zoran Đinđić je predsednik Vlade koji nije imao svoju službu, Zoran Đinđić nije imao svoj MUP, nije ga imao ni Dušan Mihajlović. To je bilo više njihovo nego što je bilo naše i prirodno je da te podatke nismo imali. Nemam dilemu da je te podatke imala vojska. Znači, ja to ne mogu da dokažem, ali ja znam da su oni te podatke imali...
Glas javnosti - Vladan Dinić
SKINI APLIKACIJU
