Zoran Đinđić, srpski premijer, maja 2001. o borbi protiv mafije: Najviše švercovanih cigareta u Srbiju stiglo iz Hrvatske (111.deo)
Zoran Đinđić! Predsednik Vlade Srbije. Svuda ga ima. U Novom Pazaru, u Priboju, na Kosovu i Metohiji. U Moskvi, Parizu, Vašingtonu. U medijima.
Pun energije i optimizma koji - zrači. Ubeđen je u ono što radi i veruje da će, koliko sutra, biti bolje nego danas. Da ne veruje, kaže, ne bi ni radio to što radi.
*****
Često ga, rekoh, ima u medijima, ali i mediji mu ne ostaju dužni. Napadaju ga, kritikuju, podmeću...Ne obzire se, čini se, mnogo na to. Sve je to sastavni deo funkcije koju obavlja. Odgovara na napade i gura dalje. Radi, tvrdi, da Srbiji donese bolje sutra. Zasad, kako mo sam reče, u nedelju pred ponoć, da je svakog dana bar malčice bolje nego prethodnog...
Zagrebački tjednik "Nacional", uz logističku podršku podgoričkog dnevnog lista "Dan",početkom 21. veka - isfabrikovao je veliku duvansku aferu, pokušavajući da diskredituje crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, tvrdnjama da su njih dvojica, navodno, u dilu sa poznatim biznismenom Stankom Subotićem, čovekom koji je, po ”Nacionalu” procenjen da je "težak" pola mijiarde dolara, ali i da je taj novac stekao nelegalnim putem, odnosno švercom duvana širom Evrope, Balkana i Jugoslavije...
View this post on Instagram
U eksluzivnom, višečasovnom posleponoćnom razgovoru za "Svedok", maja 2001. koji su preneli svi domaći i brojni svetski mediji, premijer Srbije je energično i argumentovano demantovao sve tvrdnje "Dana"” i "Nacionala". Ali...i otvoreno govorio o borbi protiv mafije, o švercu i švercerima duvana, "mangupima u svojim redovima...
S: Stupili ste u kontakt sa stranim, poznatim proizvođačima duvana, najavili ste mogućnost gradnje fabrike cigareta u Kragujevcu, a odmah ste, žestoko, napadnuti od srpskih proizvođača iz Niša i Vranja.
Zoran Đinđić: Tražimo stranog partnera koji bi se obavezao da će napraviti fabriku kvalitetnih stranih cigareta u Srbiji, ali da proizvodi samo cigarete visokog kvaliteta. Dakle, da ne konkuriše domaćoj proizvodnji.
S: Šta to, prevedeno na srpski, znači. Pominjete neke ugovore?
Zoran Đinđić: Tražimo da se tim ugovorom strani partner obaveže da će pomoći u revitalizaciji domaće duvanske industrije, koja podrazumeva proizvodnju duvana, jer su naše vrste anahrone, a ispale su potpuno iz konkurencije. Preradu - koja je isto tako mimo svetskih standarda i proizvodnje...To, normalno, podrazumeva dovršenje kapaciteta u Nišu i pomoć u modernizaciji fabrike duvana u Vranju. Onda bi naša duvanska industrija mogla pokrije onih 50 odsto potreba tržišta za cigaretama nižeg kvaliteta.
S: Sama najava ulaska BAT-a i mogućnost gradnje fabrike cigareta u Kragujevcu izazvala je žestoku reakciju javnosti?
Zoran Đinđić: Postižu se dva cilja. Prvo, demotiviše se šverc kvalitetnih cigareta, a s druge strane se eliminiše šverc cigareta niskog kvaliteta, pre svega "ronhila" i "partnera". U suštini, mi pripremamo zakon o osnivanju "Srbija tabaka", znači nacionalne duvanske industrije, koja bi bila, zapravo, državni monopol na duvan. Onda bi dali konceciju tom stranom partneru na strane cigarete, umesto ponude da se licencno te cigarete proizvode u našim fabrikama, upravo da se tim putem postepeno preuzme monopol na našem tržištu, što je namera svih stranih kompanija.
S: Konkretnije?
Zoran Đinđić: Strane kompanije daju 200, 300, 400 miliona Nišu i Vranju, da proizvode sve vrste cigareta, i da praktično one budu monopolisti i diktiraju uslove na domaćem tržištu. Mi, ovim rešenjima, praktično udaramo na velike kompanije koje švercom zarađuju ogroman novac, jer ne plaćaju državi ništa. I, naravno, na švercere.
S: Kako se u ovu priču uklapa nenadano pojavljivanje Novog Sada, gde bi, kako je Čanak najavio, Tvornica duhana iz Rovinja gradila fabriku za proizvodnju cigareta?
Zoran Đinđić: Tu su, praktično, dva udara. Jedan je da se spreči dolazak stranog partnera, sa kojim mi pregovaramo, pri čemu nije isključeno da i strani faktori to podstiču, jer njima više odgovara da i dalje "pumpaju" tržište švercovanim cigaretama, nego da naprave novu fabriku. Tu prednjače oni sa jeftinim cigaretama...
S: Interesano je da se pojavljuje baš Rovinj, jer ste Vi upravo tamošnju fabriku pomenuli kao mogućeg inicajtora napada na Vas?
Zoran Đinđić: Naravno, Rovinj! Samo oni su se vrlo brzo ofirali, mnogo brže nego što sam ja očekivao. Očekivao sam da se jave i da kažu da je sve to netačno, jer mi smo ih žestoko pomenuli dva-tri puta.
View this post on Instagram
S: Iz Rovinja nisu ništa demantovali?
Zoran Đinđić: Ne samo da nisu demantovali, nego oni, na liniji odluke vojvođanske skupštine, da ta pokrajina raspolaže privredom Vojvodine, sada, praktično, tretiraju Vojvodinu kao nezavisnu državu!? Znači, oni svesno podstiču ekonomski separatizam u Srbiji, i javljaju se sa fabrikom koja je direktni konkurent fabrici u Nišu.
S: Trik je, čini se, dosta providan?
Zoran Đinđić: U suštini, sad pokušavaju da čitav taj koncept postave na glavu, jer naša ideja je u tome da se zaštiti domaća industrija i da se naša zemlja zaštiti od šverca. Oni sada pokušavaju da sruše domaću industriju, ruše sve Vladine projekte oko stranog partnera, i time omogućavaju dalji šverc stranih cigareta. I guše Niš!
S: Nenad Čanak se, izgleda, ponaša kao namesnik Vojvodine?
Zoran Điniđić: Mnogi podstiču Čanka, hoće da kažu da ih nije briga što Vlada Srbije hoće nešto da uradi u Kragujevcu - mi ćemo to da uradimo u Novom Sadu jer je Vojvodina, kao, nezavisna, a vojvođanska skupština će nam dati dozvolu za to.
S: U javnosti se stiče utisak da se Čanak, u stvari, ponaša kao gazda Vojvodine? Kako saznajemo, ono što radi "Ronhil", to radi uz pomoć jedne male austrijska firma koja je, navodno, dala novac važnim ljudima u Vojvodini...Čuje se da su predstavnici te austrijske firme bili u Beogradu pre neki dan?
Zoran Đinđić: Bili su tu, ponešto su nudili i ljudima iz Vlade Srbije, ali ovi su ih odbili i rekli da to ne dolazi u obzir, odnosno da ne žele da prvi posao bude praćen zakulisnim radnjama.
S: Ipak...
Zoran Đinđić: Očigledno je da su na nekim mestima uspeli, pre svega u Vojvodini. I, zapravo, kao što iza čitave duvanske afere stoji onaj ko hoće da za jeftinu lovu uđe u naše tržište, da spreči sve velike firme da tu uđu, tako i iza te priče o cementu takođe stoji jedan Rovinj. Samo što je on ovoga puta u Beču.
S: Nemate li utisak da se kod naših bivših "bratskih republika" krije zavist, odnosno strah da Srbija ne stane na svoje noge? I da nam zato, a naravno pre svega zbog svoje računice, podmeću klipove?
Z.Đinđić: Tu se otkriva njihova strategija koja se pokazuje ne samo kod duvana ili cementa, već, recimo, i kod "Majkrosofta"...
S: Ko nas tu sapliće?
Zoran Đinđić: Opet se iz Slovenije i Hrvatske buše naše razgovore i sa "Majkrosoftom", da bi oni bili centar preko koga će ući ta informativna tehnologija u Srbiju.
S: Znači, nije samo duvanska mafija u igri?
Zoran Đinđić: Znači, svakoj našoj inicijativi i želji da direktno pregovaramo sa najvećima i da najveći dođu kod nas, suprotstavljaju se ogromne interesne grupe, pre svega u bivšim jugoslovenskim republikama, koje žele da od nas naprave koloniju. I da mi to sve dobijamo samo preko druge ruke, tj. od njih.
S: Umesto mi njima da prodajemo?
Zoran Đinđić: Mi bi, naravno, prodavali Rumunima, Bugarima i drugima, jer baš me briga i za Sloveniju i za Hrvatsku. I već sada se vide obrisi strategije kolonizovanja Srbije, gde oni pokušavaju da potplaćivanjem pojedinih ljudi ovde naprave takvu zbrku da ne može da se donese nijedna odluka. I da mi, onda, budemo praktično poligon gde će oni moći dalje da mešetare.
View this post on Instagram
S: Podgorički "Dan" je objavio da se već odustalo od izgradnje fabrike u Kragujevcu?
Zoran Đinđić: Ne, nije se odustalo. Ali, mi smo se interno, u Vladi, dogovorili da prvo donesemo zakon i da time sprečimo to mešetarenje da fabriku može da napravi gde ko hoće. Prvo ćemo, dakle, doneti zakon, a onda ćemo da objavimo tender i uslove za koncesiju - može samo svetski proizvođač, ne može neko ko proizvodi iste cigarete koje proizvodi Niš, ma koliko da nudi.
S: Postoji li sukob između Vas i Dinkića, posebno posle njegove, blago rečeno, čudne izjave: "Laki je malo nervozan"?
Zoran Đinđić: Pa, naravno da sam nervozan kad guverner koji treba da štiti kredibilitet finansijskih institucija, svojim izjavama, svaki treći dan, dovodi u sumnju te finansijske institucije. Kad neko iz inostranstva pročita da se iz Vlade interveniše u Štedionicu, on će da kaže: Stani, to nije zemlja u kojoj mi možemo kod tih finansijskih institucija da ulažemo u privredu! Nego, da sačekamo, da vidimo da se to raščisti...
S: Dakle, od ishitrenih i nepromišljenih reči može da ispadne velika šteta...
Z. Đinđić: Mi smo sada u fazi da privlačimo strane investicije koje ne mogu da idu preko Vlade, nego moraju da idu preko banaka.
S: I dokle će Čanak biti vojvođanski guverner?
Z.Đ: Neće još dugo.
Svaki dan dobijam po desetak pretnji ubistvom
S: Vi ste, da podsetimo, objavili rat duvanskoj mafiji, koja, izgleda, pokušava da uzvrati udarac?
Zoran Đinđić: Mislim da je tu glavna teza kako duvanska mafija pokušava da okupira domaće tržište. I da ga za sva vremena zadrži, kao neku vrstu kolonije, u svojim šakama.
S: Kako ide borba protiv duvanske mafije?
Zoran Đinđić: Ide dobro, ali tvrdo. Svaki dan dobijemo po desetak pretnji ubistvom.
S: Pošto ste više puta objavili, u ime države, rat mafiji, da li je jača mafija ili država?
Z.Đ: Država. Srećom, u Srbiji je mafija bila pod kontrolom države, a promenom nosilaca vlasti u državi ta mafija je obezglavljena. Njena mreža je ostala, ali ona nema ni tu probojnost, ni snagu, niti je tako opasna kao što je u Rusiji, ili na Zapadu. Naša mafija je bila tek produžena ruka, ispostava države. I oni su sa policijskim legitimacijama, zajedno sa delovima policije, švercovali drogu, otimali ljude, naplaćivali reket. Lako je bilo biti kriminalac uz saradnju sa policijom. Toga više nema, sad postoje samo ostaci te mreže. Naravno, veliki je posao to filigranski odstranjivati iz organizma našeg društva. Ali, to nije neka herojska bitka između mafije i države, pa ko će da pobedi. Država je pobedila, tu nema nikakvog spora, samo je pitanje dana kada ćemo da svedemo mafiju na nivo koji ona ima u normalnim, demokratskim zemljama. Drugo, ono što ja ponavljam često, ali skoro niko ne objavljuje: procenat otkrivenih teških krivičnih dela je veći nego u Evropi. Znači, ubistvo sa nepoznatim izvršiocem i teška krivična dela sa nepoznatim izvršiocem se uspešnije otkrivaju, u poslednjih sto dana, u Srbiji nego u Evropi.
S: Pune su sad novine: tužbe, kontra-tužbe. Oglasio se i Ratko Knežević, donedavno veliki prijatelj Mila Đukanovića, ali sada je, sudeći po pisanju "Nacionala" i "Dana" protiv njega. Ko tu, zapravo protiv koga radi?
Zoran Đinđić: Ratko Knežević je izjavio da on radi kao savetnik hrvatske vlade. I već je jasno, ako je interes hrvatske duvanske industrije interes hrvatske vlade, kao što jeste, zastupnik hrvatske vlade zastupa interes hrvatske duvanske industrije. On radi to što se, na Balkanu, kao posao radi. Njegov interes je da se ovde napravi konfuzija, da bi duvanska industrija Hrvatske ovde mogla da ima svoje tržište. To, u principu, nije neuobičajeno. Pritom, to što on radi nije neuobičajeno u prljavoj konkurenciji, kakva postoji i u svetu. Ne možemo da kažemo: Šokiran sam, prvi put to vidim! Prirodno, ako on oseti da ovde nailazi na plodno tle...Pa tu gube godišnje 200 miliona maraka, i ako oni daju dva ili pet miliona maraka da bi poremetili političke odnose u Srbiji, to je za njih dva-tri odsto, šta ih je briga da li će uložiti deset ili dvadeset miliona ako uspeju da nas kompromituju, da akciju na tom polju prikau kao našu želju da mi maznemo lovu. I onda naredne dve-tri godine mogu da pumpaju naše tržište, jer mi ne možemo nijednu odluku da donesemo, pošto će svaka ta odluka da bude srušena kroz novine i afere.
S: Jasna Babić, jedan od autora teksta u "Nacionalu", za koju se tvrdi da je u bliskim vezama sa bivšim jugoslovenskim premijerom Momirom Bulatovićem, neće da govori za novine. U stvari, između redova je jasno da ona, zapravo i nije autor tekstova.
Zoran Đinđić: Mislim da je Knežević.
S: Kestner je preuzeo sve na sebe?
Zoran Đinđić: Prijatelji Vanje Bokana Kestnera odlično znaju i tvrde da je on bio Bokanov potrčko, zapravo kurir i čovek iz šeste lige. Ali, nekima je vrlo važno da ga predstave kao "krunskog svedoka", a on to svakako nije...
Zabunović nije po mom nalogu upao u Carinu
S: U trgovini cigaretama jedan element nije dovoljno razjašnjen - uloga fri šopova?
Zoran Đinđić: Mislim da su fri šopovi bili najvažniji kanal za legalizaciju šverca, jer su služili samo za papirologiju. Kad bi se izračunalo koliko je, recimo, od '95, '96. pa do 2000. prodato, navodno, na fri šopovima, to su desetine miliona paklica, tako da bi ispalo da je dnevno prodavan jedan šleper na fri šopu. A u suštini, to su samo papiri, dok su cigarete, zapravo, išle na domaće tržište bez carine. I tu treba videti ko su bili ti vlasnici fri šopova, pre svega Tref i Marko, a onda Zabunović. Tako da se i on sad tu pojavio kao legalni uvoznik - kao, fol, preko fri šopova. I najveću kampanju protiv ukidanja fri šopova vodio je upravo on...
S: Gospodina Zabunovića svi vezuju upravo za Vas? Mnogi tvrde da je, po Vašem nalogu, upao u Saveznu upravu carina?
Zoran Đinđić: Ma, nema veze! Meni se javio, 6. oktobra, tadašnji šef marketinga Milan Stevanović, zvani Piksel, i rekao: Imamo priliku da privedemo Kertesa, da uzmemo dokumentaciju iz carine - da li da to uradimo? Ja sam rekao: Uradite, ali nemoj neko da pogine! Sledećeg dana sam video da je Zabunović tu ušao, a posle pet dana sam rekao Labusu da napravi komisiju i ode tamo - ne može čovek koji ima fri šopove da sedi u carini! Posle sedam-osam dana su ga sklonili, ali je on širio priču da je to uradio po nalogu DOS-a. Apsolutno, tvrdim,sa tim nikakve veze nije imao DOS. A Labusa sam zvao i tražio da, kao čovek zadužen za savezne poslove, jer je on bio naš kandidat za saveznog premijera, ode u carinu i napravi kolegijum - da od ljudi koji su zaposleni u carini izabere trojicu i da ih privremeno postavi da upravljaju poslovima, što je on i uradio.
S: U hrvatskom tjedniku "Nacional" otvorena nova afera, u kojoj ste i Vi žrtva...
Zoran Đinđić: Dovoljno je pogledati te personalne veze. Novinarka "Nacionala" koja to piše, Jasna Babić, prijateljica je Momira Bulatovića, čiji je kum jedan od većih trgovaca cigaretama, a ima odre|enih prijatelja i po Srbiji...
S: Ljudi iz Savezne vlade kažu da je štamparija "Dana" vlasništvo Savezne direkcije za robne rezerve. I da dva meseca bezuspešno pokušavaju da vrate štampariju?
Zoran Đinđić: To mi je novo, ali mi je sasvim logično da su tu veze poslovne, političke i kriminalne. Očigledno da je zavladala određena panika kada su videli to što mi radimo. Doduše to sporo ide, ali postepeno se ta močvara kriminala isušuje. Ne tako brzo kako bismo mi želeli, ali je očigledno da će život kriminalcima i švercerima biti težak u Srbiji, kao što je težak u svim drugim zemljama u ovom regionu (jedino im je još Srbija bila oaza). Svi oni su se posle 5. oktobra ućutali. Mislili su da je došlo teško vreme, pa su se onda, u jednom trenutku, opustili i pomislili - to je samo priča! Sad vide da nije bila samo priča.
View this post on Instagram
S: Kako ste se, Vi lično, našli na udaru?
Zoran Đinđić: Pošto sam ja identifikovan kao inicijator svih tih aktivnosti suzbijanja kriminala, onda treba kompromitovati lično mene, ne bi li se sama ta ideja kompromitovala, a da bi ispalo, u stvari, da sve što se radi protiv kriminala, zapravo, čini se u interesu "mog kriminala". Tako bi se i službe demotivisale, a i javnost bi bila dovedena u konfuziju. Otprilike, da se radi o sukobu dve interesne grupe - jedne u Vladi, a druge u mafiji. Što je, naravno, smešno. Ja sam vrlo pažljivo izabrao svoje saradnike, a insistirao sam na tome da što više predsednika stranaka uđe u Vladu, jer sam znao da će krenuti napadi kad Vlada počne da zaseca u osetljive finansijske interese. Evo, sedam-osam predsednika stranaka je u Vladi, saradnici oko mene su apsolutno čisti profesionalci - samo pogledajte ministe koji se bave finansijama - tako da, čak, i kad bih hteo da se bavim nekim poslovima, to ne bi bilo moguće, a da ti ljudi ne znaju.
S: Kako tumačite to što su dotičnu vest objavile prve novine "Panorama", koje su se samo jednom pojavile?
Zoran Đinđić: To je, u stvari, bila jednokratna namena te novine, da se pokrene tema, jer je tog trenutka postalo jasno da mi ozbiljno nameravamo da na nekoliko načina suzbijemo šverc cigareta. Jedan od načina je uvođenje strože kontrole. U javnosti je promaklo to da smo mi od saveznog ministarstva za finansije preuzeli štampanje akciznih markica kao republičko ministarstvo. Time smo, praktično, štampanje i kontrolu akciznih markica podvrgli inspekcijskoj kontroli koju ima jedino republika, a savezna država nema. Druga stvar su oštre kontrole koje se sada obavljaju po Srbiji. Treća stvar su ozbiljni pregovori da jedan veliki proizvođač stranih cigareta, bilo ko da je to, počne da proizvodi u Srbiji. Time šverc stranih cigareta postaje besmislen.
S: Zašto?
Zoran Đinđić: Ako bi se cigarete jeftinije proizvodile u Srbiji, nego što mogu da se švercom unesu u zemlju, onda tu više nema šverca.
S: "Nacional" povezuje gradnju fabrike u Kragujevcu sa vezom Ub-Podgorica?
Zoran Đinđić: Isto kao kad bi neko rekao da smo odlučili da kupimo deset kompjutera i da sada neko preko Bila Gejtsa hoće da pere pare! Znači, postoje dva ili tri svetska proizvođača cigareta, najveći na svetu je BAT - Britiš Amerikan Tabako, drugi je Filip Moris, a treći je daleko iza njih. Ako jedna od te dve firme napravi fabriku, tvrditi da je to samo fasada za nekog domaćeg čoveka koji hoće da preko njih tu uđe i da opere pare, to je potpuno besmisleno. Jer, svaka od te dve kompanije utroši na svoju reklamu godišnje više nego što je naš nacionalni proizvod. Tako, misliti da će oni dopustiti da se pod njihovim imenom krije neko apsolutno je smešno. To može samo da se poturi, ovako, relativno neinformisanom javnom mnjenju, koje ne zna šta su ta dva svetska proizvođača. Pri tome, taj ugovor nije sklopljen, samo su vođeni razgovori u poslednjih mesec dana. Pri tome, uopšte ih nisam ja vodio. Predsednik komisije koja je vodila te razgovore je Žarko Korać, a u toj komisiji su tri-četiri ministra koja se bave ekonomijom i finansijama i koji treba da nađu model koji će biti najpovoljniji za našu zemlju. To još nije u fazi u kojoj mi možemo da kažemo da je završeno i da će posao da krene. S druge strane, ako bi se zaključio taj dogovor, tek za dve godine fabrika može da bude izgrađena. Naši koraci su ozbiljni u tom pravcu, a protivnici, sada, tu samu našu nameru žele da kompromituju i oteraju sve strane partnere, da bi nas onda mali miševi punili cigaretama iz Rumunije, Bugarske, Bosne, Republike Srpske...
S: Da nisu, možda, i Hrvati - zbog Rovinja umešani?
Zoran Đinđić: Direktno. Najveći broj švercovanih cigareta trenutno dolazi iz Rovinja, i to je javna tajna. Na tome, kao država, gubimo 100-200 miliona maraka godišnje.
S: Ne postoji li i treća varijanta oko kompromitacije Vas i Đukanovića - zato što ste se sreli i pokušavate da spasite zemlju...
Zoran Đinđić: Mislim da ne. Ovde se radi samo o parama, a verujem da je "Dan" iskorišćen samo kao prljavo sredstvo. Kreator tih ideja se, očigledno, nalazi negde u Hrvatskoj i ima veze samo sa biznisom. Umešali su i Georgijevskog, pa se tu plete jedna teorija zavere, ne bi li narod u to poverovao. Svako normalan bi upitao - zašto bi Đukanoviću bio potreban ja? Ako je moj uticaj u Srbiji, do pre tri-četiri meseca, bio ravan nuli, onda teorija da sam se ja sa Đukanovićem godinama bavio tim poslom ima taj nedostatak da, apsolutno, nisam mogao da se bavim nikakvim poslom uz stalnu pratnju Državne bezbednosti, stalna prisluškivanja i proganjanja. Tako da je to potpuno deplasirano kao konstrukcija, ali se, očigledno, jedna negativna kampanja vrlo sistematski vodi.
S: Đukanović je odgovorio "Nacionalu", koji mu nije objavio pismo, a sada je najavio i tužbu. Međutim, poslanici u Crnoj Gori traže skupštinsku raspravu povodom pisanja "Nacionala"?
Zoran Đinđić: To je njihova interna stvar.
S: Definitivno, po Vama, u pitanju je samo igra duvanskog lobija?
Zoran Đinđić: Da, naravno. Ali, opozicija koristi šansu, kao što bi uradila svaka opozicija. Ja njima ne zameram, osim što počinju da teraju vodu na vodenicu duvanske mafije iz Hrvatske. Otprilike, da komšiji crkne krava, po cenu da je to zajednička krava. 'Ajde da dokažemo da je centar mafije ovde, kod nas, po cenu time pomognemo stvarnoj mafiji iz inostranstva, jer Hrvatska je za nas inostranstvo. U Srbiji, za razliku od Crne Gore, gde sigurno da postoje i međunarodne indicije da se tu godinama radilo o trgovini cigaretama, sa novom vladom u Srbiji to apsolutno nema nikakve veze. I utoliko je apsurdnije što se tiče optužbi na račun Srbije. Pošto je većina ljudi, ipak, informisana o tome ko je trgovao cigaretama, i kako sad to ide, nije baš tako lako ljude, mimo njihove zdrave pameti, ubediti u nešto što zvuči neverovatno.
S: Koje struje podgrevaju sukob Koštunica-Đinđić?
Zoran Đinđić: Mislim, oni koji se nadaju da će opet da se vrati stari sistem mutne vode, gde se lako lovi. I da su se tu udružili, u jednu neprincipijelnu koaliciju, pojedinci koje ne bih hteo da imenujem - svako ko prati medije može da vidi ko duva u isti rog. I oni koji misle da će to biti na bazi interesnih grupa, gde će svaka ta interesna grupa imati nekog svog u vladi, pa će preko njega, onda, svoje privilegije da ostvaruje. To su ljudi koji, za probleme 21. veka, nude rešenje iz 19. veka - to je Srbija Miloša Obrenovića.
Zadovoljan sam medijima, imamo nepotkupljive novinare
S: Kako ste zadovoljni medijima posle 5. oktobra?
Zoran Đinđić: Dosta nedoumica izaziva kad kažem da sam zadovoljan medijima u poslednjih pet godina. I da mislim da ima jako mnogo profesionalnih i nepotkupljivih novinara...
S: Što se videlo kod nagrada braće Karić?
Zoran Đinđić: Pa, dobro, i oni su relativno malo nagrada podelili! Kod nas postoji predrasuda da su nezavisni samo oni koji kritikuju, a da su korumpirani oni koji ne kritikuju. Međutim, pitanje je koji razlozi postoje za kritiku. I drugo, da li je onaj ko kritikuje izložen bilo kakvim problemima. Nikad se toliko opozicije nije pojavljivalo u državnim medijima kao sada - Bane Ivković, Vojislav Šešelj...Cinično je kad oni na televiziji na kojoj se pojave tvrde da su mediji u Srbiji u mraku. To je kao kad ljudožder kaže - sinoć smo pojeli poslednjeg ljudoždera! Svojim pojavljivanjem na TV oni demantuju sami sebe. Mediji koji su bili izloženi progonima pod starim režimom nemaju razloga, ako su preživeli Miloševića i njegove pritiske, da se plaše. Koga?
Ko mi pronađe kuću - njegova je!
Zoran Đinđić: Ima nekoliko tih, tipičnih priča - da imam kuću, samo se još nisu dogovorili gde - u Obrenovcu, Dobanovcima ili Banovcima... Onaj ko je nađe - njegova je. Onaj ko bilo koju moju ku}u nađe - neka je uzme. Ako Vlada nije dovoljno učinila za standard gra|ana, eto prilike! Ti koji šire te priče mogu da donesu "Svedok" sa mojom izjavom kao dokaz: da im prepuštam kuću ako je nađu!
Drugo, isto sam video u nekim novinama, mislim "Jefimiji", da sam ja, odnosno moja žena, ljubitelj antikviteta, umetničkih slika?! Nemamo u kući nijednu umetničku sliku, nijednu vrednu sliku.
View this post on Instagram
Tačno piše u novinama: Ne jurim ženske!
S: Dakle, nemate kuće, nemate umetničke slike, ne zovete televiziju da intervenišete...Piše u novinama i da ne jurite `enske...
Z.Đ: To je jedino tačno od onoga što piše o meni u novinama.
S: Vuk Drašković Vas, ponovo, žestoko napada?
Z.Đ: Pa, on pokušava da pređe 3-5 odsto cenzusa, i ne bira sredstva. Pošto vidi da je popularno napadati mene, praktično je to postala neka društvena igra, ne postoji TV na kojoj neko nema šta da kaže na moj račun - da učestvujem u trgovini cigaretama, u trgovini naftom, da imam veze sa kriminalom, da imam umetničke slike u kući, da imam kuće, da sam zvao televiziju da pretim, da privatno pravim aranžmane sa Čankom. Sve laž do laži. Ali, očigledno da postoji jedna kampanja, ili nastavak kampanje, koju je Milošević vodio protiv mene, sa istim ljudima koji su to radili, samo su sad promenili temu. Sad više nisam špijun NATO, jer su oni sad u bliskim vezama sa tim paktom, nego sam sad umešan u poslove koji su se radili za vreme Miloševića.
S: Vi ste, dakle, uvek bili faktor?
Zoran Đinđić: Ispada da sam bio u prilici da, za vreme dok nisam bio siguran da ću da sačuvam živu glavu, budem vrlo uticajna ličnost u Miloševićevo vreme. I, eto, mogao da organizujem razne profitabilne aktivnosti. Kad se postavi pitanje sa kojim sam ja to potencijalima raspolagao i koji je moj uticaj bio - onda sve to postaje smešno. Ali, pošto je to neki trend u javnosti, onda Drašković, pošto uvek pliva niz vodu, misli da će time da se uključi u neke javne debate i dobije neki delić...
Glas javnosti - Vladan Dinić
Fotodokumentacija: Svedok
SKINI APLIKACIJU
