"Rat nema alternativu": Veliki plan dolaska Antihrista
Autor: Glas javnosti
Nemoguće je u današnje vreme biti distanciran od brojnih događaja, možda više nego ikad u istoriji ne samo zbog infromativnog cunamija koji nas zapljuskuje nego i zbog sklopa brojnih tendencija koja je svetska klika globalista zaplanirala da provede u relativno kratkom vremenskom periodu nad gotovo svim narodima sveta.
Postolje Antihristu
Sama nastupajuća godina 2025. g. se u mnogim predviđanjima smatra ključna upravo u svim glavnim strategijama napada na čitavo čovečanstvo bilo da se radi o ratnim dešavanjima, zdrastvenim krizama ili u jednoj od najznačajnijih epohalnih otklona u pravcu potpune duhovne devastacije koja predstavlja zapravo srž svih ostalih strategija. Iako, na početku dejstava u Gazi, pa zatim i propagaciji sukoba u više država Bliskog istoka, posmatarač možda nikako nije mogao da predpostavi svu monstruoznost zločina u Gazi, svrhu tih otovrenih nastupa, podršku zapadnih zemalja i specijalno SAD. U tom smislu gde se ključ razloga navodi izgradnja Trećeg hrama u Jerusalimu na mestu džamije Al Akse i neverovatana činjenica da bi protiv tih namera trebala biti 1,9 milijardi muslimana i 2,5 milijardi hrišćana, predstavlja onu dimenziju događaja koju brojni analitičari prenabregavaju i ne prepoznaju ovaj sad potpuno otvoreno proklamovan Veliki plan.
Na početku svih velikih događaja pre četiri godine povodom zdrastvene krize koja je odnela milione žrtava u celom svetu i ranila milione najtežim posledicama, činjenica je da je sve to zaparavo bio početak Velikog plana koji se odvija širom sveta kroz početnu fazu depopulacije i implentaciju sistema ropstva kroz zdrastveni tretman. Sama suština tog Velikog plana je obezbeđivanje uslova potpune katastrofe u kojoj će moći da se pojavi Nepomjanik jer samo u nesagledivom razorenju u svetu može da se prikrade i pojavi Čovek bezakonja i ponudi očajnom čovečanstvu „spasenje“. Dakle, suština svih današnjih sukoba je pretvaranje sveta u arenu depopulacije, bolesti, i opet i opet onog duhovnog propadanja koje je potrebno Onom koji mrzi svaku vrlinu, hrišćanski podvig i ljubav prema Hristu. Otuda toliki pritisak na svetsko Pravoslavlje preko razvratnog ekumenizama koji svojom duhovnim propašću priprema postolje Antihristu.
I ma koliko nam izgledalo da navedeno nije ni blizu istine, mi se sve češće nađemo u vestima i situacijama koje baš navedeno potvrđuju. Eto, npr. izbori u SAD koji su vezivali medijsko interesovanje širom sveta, mnogima ulivali nadu u nekakve promene, sada potpuno potvrđuju da se radi o manipulaciji pre svega sa nadanjima čovečanstva koje ne može da prihvati prave namere globalističke predstave koja opet jasno naglašava da su namere oko Trećeg hrama njihov državni imperativ. Pa, u skladu sa tom namerom ide i strategija otvorenog ruganja nadanjima brojnih glasača kao i ostalih u svetu jer obmana ima moć u destrukciji samo onda kada proizvede potpuno razočarenje i beznađe i to je glavna uloga pobednika izbora u SAD. Razmeštanje najgorih globalista u prvim danima posle izbora u SAD neretko i onih iz supraničkog tabora na ključne pozicije u američkoj administraciji predstvalja možda tek početak šoua poznatog cirkusanta medijskih obmana. Brojni su dokazi ovog stanja, npr. ličnost koja je jednom umalo sekirom ubila bubnjara pri demostraciji gađanja mete inače osvedočeni zagovornik borbe protv Palestinaca, zagovornik Trećeg hrama i poznati globalista, dobio je postavljenje od Trampa na mesto sekretara odbrane, a novopostavljena direktorka nacionalne bezbednosti je jednom izjavila da u Ukrajini postoji 25 biolaboratorija čije potencijalno oslobađanje patogena može afektirati čitav svet. Treba dodati da su odmah posle proglašenja izborne pobede Trampa testirani balistički nuklearni projektili, jer naravno treba proslaviti pobedu šoumena i lažnog antiglobaliste i ne gubiti vreme u pripremama za veliki rat. U međuvremenu, postalo je jasno da otvorena retorika o napadu na Iran u toku izborne kampanje sada dobija puni smisao i poruka svima glasi – Rat nema alternativu-.
To velikom planu suprostavila se Španija u priznavanju prava Palestinaca na državu i odbijanju prolaska dva kargo broda SAD sa oružjem za Izrael što je rezultiralo napadom klimatskim oružjem i vremenskim nepogodama širom Španije praćeno tretmanom državnih struktura koje nesmanjeno sudeluju u opstrukciji pomoći građanima Španije kao deo šireg spektra pritiska. Ovome treba dodati da postoji plan da se inače delovanjem klimatskog oružja u svetu treba raseliti oko milijardu ljudi i ovo oružje predstavlja veoma moćan aspekt kontrolisanja globalističkih ciljeva. Nadalje na drugoj strani, ukrajinski front dobija nove dimenzije prisustvom vojnih snaga iz Severne Koreje na ruskoj strani, dok Ukrajinci planiraju poslati žene, veterane i invalide na liniju fronta u svrhu raščišćavanja minskih polja, a ima vesti da se pripremaju jedinice sa ženama i decom i opet se potvrđuje tragična činjenica da se iz globalističkih kandži ne izlazi lako i da je cena podleganja globalističkim vrednostima nesaglediva.
Dakle, jedina briga globalista u sgusnutom planu napada na čovečanstvo je tačno odmeriti koji od sledećih koraka može dati više efekata u smislu depopulacije kao što bi to mogla biti nova zdrastvena kriza čiji efekti u navedenom smislu su nesumnjivi ili treba još plesati sa obmanama ispred celog sveta dok se ne steknu uslovi za sledeći masivni ratni napad. No, da bi se danas ipak započeo novi veliki sukob ili pokrenula nova velika kriza bilo zdrastvenog, infromativnog ili finacijskog tipa potreban je događaj svetskog uticaja i ne bi bilo prvi put da se aktiviraju planovi za veliki ratni sukob povodom atentata na vodeđeg državnika sveta kao siguran okidač već potpuno pripremljenih resursa, već pripremljenog pravnog okvira Pakta za budućnost koji otvara uslove otvorenog terora nad građanima mnogih zemalja. Beznađe je, dakle, jedna od glavnih aspekata borbe protiv čoveka uopšte i zato danas kada su u pitanju politička kretanja ili su u pitanju ratni sukobi ili su u pitanju uslovi klimatskog oružanog napada, uvek se svetu šalje poruka o beznađu kao glavnoj platformi za dolazak Antihrista kojem je izgradnja Trećeg hrama neophodana scenografija. U smislu navedenog potpuno je nesvrsishodno očekivati smirivanje velikih svetskih kriza, upravo naprotiv, potrebno je mobilisati sve snage bilo na ličnom i bilo na narodnom nivou u borbi za opstanak u uslovima dosad nezableženih kriza. Reči o tendenciji duhovnog raspada kao glavnog uslova globalističke agresije formiranog kroz razne organizovane tendencije među kojima je ekumenizam jedan od glavnih formi iskorenjivanja hrišćanske duhovnosti je posebna najpresudnija strategija formiranja Novog svetskog poretka koja zaslužuje reči ipak nekom drugom prilikom.
Ostavka Aleksandra Vučića – jedini zahtev
No, šta bi se u ovim uslovima moglo reći na stanje u našoj državi. Iako smo suočeni više od deceniju sa nepočinstvima ove razularene veleizdajničke vlasti smatrajući da možemo predvideti svu propast i posledice, čini se da su sve ove pretpostavke daleko od realnosti koja nas svakog dana iznenadi dubinom razorenja. Samo odnos prema tragediji u Novom Sadu, broju žrtava čiji su podaci prvog dana bili 15 stradalih i oko 30 teško povređenih, u toku prve noći posle tragedije su preminule još dve devojčice i na kraju danas imamo 14 stradalih i troje povređenih. I ako ništa drugo ne govori o medijskom uticaju i našoj podložnosti lažima, obmanama i kontroli, samo ovaj događaj bi mogao odrediti dubinu terora koji se provodi nad građanima i našu saglasnost sa tom taktikom. Nadalje, danima se raspravljalo o nametnutoj temi kako nastrešnica zgrade na železničkoj stanici nije obnavljana, kao da je moguće da se izvode radovi na bilo kom objektu a da se ne proveri statička stabilnost tog objekta i ova činjenica dokazuje koji kapacitet obmanjivanja poseduje ova vlast, ali i javnost. Kada je u pitanju odgovornost, gotovo svaki građevinski inženjer može da definiše lanac odgovornosti u ovom slučaju, ali sklanjanje urušene nastrašnice bez forenzičkih i drugih ispitivanja je krivična odgovornost svih najviših nosilaca vlasti, čitave Vlade Srbije i tzv. predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer su oni baš svojim izjavama obmanjivali građane o tragediji u Novom Sadu. Ova navedena odgovornost je najočiglednija i sasvim dovoljna za zahteve za podošenje ostavki ne tražeći sve modele kriminalnih radnji u genezi tragedije koji svakako trebaju biti predmeti krivičnih postupaka.
Samo ovi detalji bi u većini država sveta bili dovoljni da odmah pojedini nosioci vlasti podnesu ostavku, a da drugi razmotre odgovornost. Naprotiv, u Srbiji se u poslednjim danima ogleda katastrofa svevlašća kriminalne strukture koja odlazak sa vlasti očigledno smatra potpuno nemogućom misijom, dok nastavlja razaranje svih resursa u potpuno nesagledivoj dimenziji i perspektivi.
Na sve ovo građani Srbije su iskazali svoj opravdani revolt organizujući se u proteste i okupljanja u kojima je po ko zna koji put izostao zahtev – Ostavka Aleksandra Vučića – Naravno, na delu su se ponovio iskazali kontrolori kretanja građana na protestima, ali uglavnom zbog opet čuvene podložnosti celog društva spinovanjima i podmetanjima, građani nisu u stanju da prepoznaju značaj ovog otpora u borbi za opstanak. Dakle, na skupu u Novom Sadu se okupilo više desetina hiljada građana koji su tražili odgovornost onih koji su pruzrokovali tragediju, vlast je ubacila svoje elemente koji su razbijali Gradsku skupštinu, uspeh protesta i značaj okupljanja građana ni u kom smislu ne može da ovisi o manipulaciji vlasti i to bi već jednom trebao biti deo razumevanja svih okupljanja. Nemojte mi zameriti, brojni tzv. huligani u svojim ranim dvadesetim godinama za mene predstavljaju također žrtve ovog monstruoznog mafijaškog sistema koji ih drži zarobljene u dubini narko strukture koristeći ih za zaštitu mafijaškog sistema protiv kojeg oni ne mogu gotovo ništa učiniti. To zapravo znači, ako već postoji cilj okupljanja i taj cilj građani podrže, nikakav pakleni ples ubačenih elemenata ne može promeniti rezultat da građani hoće smene i odgovornost. I konačno posle svih tragedija, svako sledeće okupljanje bi trebalo ispostaviti prvi zahtev kojeg građani traže u protestima već godinama, a to je – Ostavka Aleksandra Vučića – jer je to procedura koju poštuju političke strukture širom sveta kada je u pitanju odgovrnost za nevine žrtve.
Ovu odgovornost bez svake sumnje deli i tzv. opozicija koja je potpuno bespravno dala legitimitet veleizdajničkoj vlasti i posledice kriminalnog razaranja su i posledice njihovog imitiranja ustavnih uslova izbora i zaklanjanja lažnom demokratijom najtežih zločina ove vlasti protiv interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i širom Srbije. Dakle, vodstvo protesta i zahteva za ostavkom može biti sačinjeno samo od onih koji ne potiču iz opozicionih struktura i koji ne potiču iz nevladinog sektora koji proklamuje nezavisnost Vojvodine, genocid u Srebrenici, nezavisno Kosovo i druge antisrpske strategije. I konačno svi protesti građana Srbije protiv veleizdajnika i razoritelja državnih, prirodnih i svih drugih resursa su uvek dobrodošli jer jedino protesti i otpor građana kontroliše krvoločnu razularenost vlasti u svim segmentima života građana Srbije u bukvalnom i doslovnom smislu. To što još ne uspevamo da formiramo najbolje vodstvo protesta i drugih formi nezadovoljstva i to što vlast sve čini da se protesti obesmisle, ne treba građane Srbije da udalji od ustavnih prava da traže smene i odgovornost političara i prava da se bore protiv veleizdaje i kriminala. U tom smislu podržavam sve koji se okupljaju i traže model organizovanja protiv pre svega delovanja tzv. predsednika Aleksandra Vučića, a onda i svih nosilaca vlasti. U svetskim uslovima globalističkog terora i narastajućih kriza gotovo se svi narodi nalaze u odsudnoj bitci, zato je potrebno imati strpljenje i prepoznati uporan trud u suprostavljanju protuvama Novog svetskog poretka našeg podneblja. Svaki i najmanji otpor je danas značajan, svaki iskorak ka boljoj organizovanosti je podvig i zato je potrebno prepoznati značaj okupljanja i pravdoljubivog napora koji pružaju građani u ovo surovo vreme. Jednom ćemo sa velikim ponosom gledati na sposobnost otpora našeg naroda kada su mnogi veliki narodi padali na kolena pred globalističkom nemani.
Ovom prilikom skrećem pažnju na jedan izvanredan događaj, promociju dokumentarnog filma „Vladika Artemije – od čobančeta do pastira“, filma koji radi istine dokumentovano govori o svim tragičnim okolnostima okupatorskog i ekumenističkog nastupa koji desetinama godina razara samu supstancu države Srbije i nagriza telo Srpske pravoslavne crkve u meri u kojoj se srpski narod sa ovom nečuvenom destrukcijom suočava prvi put u svojoj hrišćanskoj istoriji. Također, se ovom prilikom zahvaljujem Episkopu Ksenofontu, Eparhiji raško-prizrenskoj u egzilu i svim saradnicima na realizaciji ovog poduhvata od istorijskog značaja.
Kao i svaki put pomenimo grupu građana koja podrškom svim okupljanjima protiv ove vlasti u više od 1070 dana svedoči o ovom teškom vremenu.
„Ceo svet je suočen sa perspektivom razaranja, budimo spremni da najpre malim koracima vojujemo veliku bitku“
Glas javnosti/suprof.org, autor: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
