Amerika osvaja Grenland milom ili silom (2)

Zbog ultra moderne teme zvane Grenland, portal Glas Javnosti donosi još tri nastavka sa interesantnim pričama o "belom ostrvu", belom od snega ... 

Kako je Grenland postao "Danski Grenland"

Ovih dana svi pričaju o Grenlandu. Ako pogledate kartu, čini se da je ostrvo ogroman komad zemlje veličine Australije. Ne baš. Grenland je mnogo manji od Australije, a čini se tako velikim samo zato što se nalazi blizu Severnog pola, a tamo karta, zbog snega i leda ima velika izobličenja.

Grenland nije tako veliki  kao što se čini na mapi.

Grenland je ogromno i retko naseljeno ostrvo, deo Kraljevine Danske što Dansku čini najvećom evropskom zemljom posle Rusije.

Glavna teritorija Danske je 50 puta manja od Grenlanda!

Zanimljivo je da Grenland po fizičko-geografskim parametrima više pripada Kanadi nego Evropi. Međutim, dugi niz vekova na Grenlandu žive pretežno Evropljani. Doduše, Kanađani su bivši Evropljani, ali im se više sviđa da  budu ljudi američkog kontinenta. 

Moderno pitanje: kako je tačno Danska dobila ostrvo? Zašto je Amerika danas uperila pogled na ovo ledeno parče zemlje?

Kopajući u veoma daleku prošlost, prvi ljudi koji su pokušali da nasele ostrvo bili su arktički narodi koji su migrirali sa teritorije moderne Kanade. Bilo je to pre, otprilike 4.500 godina. Poznato je da su u vremenu od 900. –1500. godine ovde živeli različiti narodi: Dorseti, Inu i Tule, koje su naučnici u početku pogrešno smatrali jednim narodom.

Od 10. veka na Grenlandu su se naseljavali Vikinzi, a posle  300 godina - Inuiti - jedan od severnih naroda, srodnih narodima koji žive na Čukotki i na Aljasci. Do 15. veka, Norvežani su napustili ostrvo, iako je formalno ostrvo pripadalo Norveškoj do 18. veka. Zbog velikih mrazeva  U 15. veku, tlo se sve manje otapalo, pa je život ovde izgledao sve manje udoban.

Danska je dobila Grenland na raspolaganje 1814. godine, nakon raspada dansko-norveške unije. Ostrvo je bilo kolonija Danske više od sto godina. 1953. godine proglašeno  je delom Kraljevine Danske, kao autonomna jedinica. Ova opcija je, u principu, bila korisna za Grenland.  Sopstveni resursi ostrva nisu dovoljni za život, a bez subvencija danske vlade to bi bilo veoma teško za stanovnike.

Grenland  bira i  jare i pare

Grenlanđani ne žele da njihovom, relativno nezavisnom zemljom, vlada Danska.  Zanimljivo je da u zakonu o samoupravi Grenlanda, zaključenom između parlamenata Danske i Grenlanda, piše da Grenland može da proglasi nezavisnost kada mu odgovara. Dve trećine Grenlanđana bi glasalo  za nezavisnost ostrva. Premijer Grenlanda je rekao da Grenland ne treba da pripada ni Danskoj ni Sjedinjenim Državama već samo narodu koji  živi na ostrvu ali...

Nema referenduma jer bi nezavisnost značila i kraj dotacija danske vlade, a bez tih para  nema života na Grenlandu.

Ako govorimo o žeđi SAD za kupovinom Grenlanda, onda to nije Trampov hir i nije deo njegovog programa „Učinimo Ameriku ponovo velikom”. SAD  su planirale da kupe Grenland (a sa njim i Island) još 1867. godine.  Tada je  to moglo da ispadne kao sa Aljaskom - lako, ali  je opozicija u Kongresu  odbacila ovu ideju.

Godine 1946. Amerika je ponovo pokazala interesovanje za ostrvo, ponudivši Danskoj 100 miliona dolara za njega. Danska je, naravno, odbila. 2019. godine, kada je Tramp bio predsednik, SAD su ponovo objavile da žele da kupe Grenland.  Danska  ni tad nije dala saglasnost. Godine 2024. ponovo je pokrenuto pitanje kupovine Grenlanda. Amerika je upregla svoju staru demagogiju, navodno zarad „svetskog mira“. Što je bliža sledeća inaguracija Donalda Trampa kao predsednika, to više ljudi priča o tome. Danska je i dalje protiv, ali kako će se stvari završiti još nije jasno. Sada Tramp više ne govori o kupovini, već o zakupu Grenlanda.  Jasno da je interes SAD za Grenland mogućnost vađenja  retkih minerala (posebno uranijuma, platine, zlata, molibdena itd.) i kontrola nad Arktikom postavljanjem vojnih baza, što je priča za drugi članak.

Tramp deluje milom ili silom

Nema sumlje da su Amerikanci rešili da uzmu Grenland, milom ili silom,  što potvrđuje i dolazeći predsednik Donald Tramp. Danska vlada se tu ništa ozbiljno ne pita. Trampu su svi politički  i ekonomski manevri otvoreni. Postoji samo jedno pitanje, a to je cena. 

Parlament Grenlanda ima volju da se odvoji od Danske samo je pitanje dotacija koje svake godine dobija od Kopenhagena i od koje, u suštini, žive. To je mala para za Ameriku koju će Rottšildi naštampati za dva dana i velikodušno poslati narodu Grenlanda. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Severni ledeni okean

Malobrojni narod Grenlanda ima sva prava da se odvoji od Danske a ako se odvoji na referendumu, a ne prikloni Americi, e.... Onda im samo Gospod Bog može pomoći. Malo jare, a velike pare  plus dva bataljona morske pešadije... Dva sata i gotovo jer Danska „nema odbrambeni potencijal“. Ostalo će da odradi Si En En.

Donald Tramp je više puta izjavio da Grenland treba da postane deo Sjedinjenih Država. Prema njegovom mišljenju, kontrola ostrva, koje sada pripada Danskoj, neophodna je da bi se obezbedila američka nacionalna bezbednost i zaštita od kineskih i ruskih „pretnji“.
Američki predsednik  želi Grenland  i odbija da garantuje da neće upotrebiti silu da ga dobije. Fina diplomatska ucena!  Američki napad na ostrvo  bi bio „najkraći rat“ u istoriji. Kako će SAD uspeti da osvoje Grenland i šta će za to biti potrebno.
Da li će se Tramp odlučiti da poput Grenade, Paname i raznih ostrvskih država  okeanije  da malo pripuca ako pare ne pomognu ?
Same vlasti Danske i Grenlanda požurile su da proglase apsurdnost ove ideje, ali Tramp ne menja svoju retoriku. Hajde da shvatimo da li je to tako i zašto.

Američke snage na Grenlandu

U suštini, nema potrebe da američke interventne snage napadnu ostrvo.  Američke snage  su tamo prisutne od 1943. godine. Grenland je trenutno dom američke vazduhoplovne baze Pitufik, ranije poznate kao Vazdušna baza Tule.

Dužina aerodromske piste dostiže 3000 m, i može da primi avione svih tipova. Intenzitet letenja je više od 3.000 američkih i međunarodnih letova godišnje. Pitufik je takođe dom najsevernije dubinske luke na svetu.

Ovde su raspoređeni i elementi sistema upozorenja o nuklearnom raketnom udaru opremljeni  radarom sa faznom rešetkom. Domet detekcije je do 5.000 km.

Jedinice strateške avijacije američkog ratnog vazduhoplovstva su bazirane na aerodromu na Grenlandu. Tamo se 21. januara 1968. srušio avion B-52 sa termonuklearnim bombama u njemu. Posle neuspešnih pokušaja gašenja zapaljenog motora, posada je bila prinuđena da se katapultira, a nekontrolisana letelica sa četiri termonuklearne bombe u avionu pala je na led zaliva Nort Star, 11 km od piste baze Tule. Udar je izazvao detonaciju konvencionalnog eksploziva u sve četiri bombe. Nuklearne eksplozije nije bilo.  Zapaljeno gorivo je otopilo led, a olupina letelice je potonula  na dno okeana.

„Amerikanci  će se snaći brže od Vermahta“

Što se tiče invazije na Grenland, Donaldu Trampu je potrebno samo da prebaci nekoliko jedinica vazdušno-desantnih trupa američkih oružanih snaga na ostrvo da bi realizovao svoje planove. 

Nekoliko objekata danske vojske na Grenlandu – aerodrom Kangerlusuak, logistički centar u Gronedalu i kasarne  Daneborg, Mesterving i Nord – biće neutralizovani u najkraćem mogućem roku ako bude potrebno.


Ne može se očekivati oružani otpor danskih oružanih snaga zbog prosto gigantske razlike u vojno - ekonomskim potencijalima strana. 

Godine 1940. Vermaht je za šest sati zauzeo Dansku. Državno rukovodstvo je tada zatražilo od stanovništva da se uzdrži od bilo kakvog otpora. Nemačke trupe izgubile 2 vojnika, a 10 je bilo ranjeno. Danski gubici  su iznosili 13 ljudi. Sjedinjene Države će se verovatno brže snaći.

Izjave Donalda Trampa u vezi sa Panamskim kanalom, Kanadom i Grenlandom kao da uvode eru specijalnih vojnih operacija, sada na globalnom nivou. Svet se kreće, a principi nepovredivosti granica, teritorijalnog integriteta , nemešanja u unutrašnje stvari država, proklamovani 1975. godine u Helsinkiju, kao da su prošlost.Kao da su principi  otišli u prošlost  !!!
Pare, vojska i Si En En  su najveći principi. 

Uredio Šone Ninin