Evo pravog rata – sa bombama i vazdušnim napadima, a ljudi sede po kafanama i koncertnim salama kao da ništa nije bilo. I tako – dve, tri , deset godina!
Momci, dolazi Veliki post.Prva nedelja je najteža. Petak je dan Raspeća...
Objavljena je prva cifra – 40 ubijenih u "Krokusu" na dan sećanja na četrdeset Sevastijskih mučenika... Ovakve slučajnosti ne mogu a da ne navedu na razmišljanje. Kakvi pabovi i koncerti?
Posle 40 ubijenih u "Krokusu" dolazi i "40 dana" a ljudi još uvek u kafani. Štaviše, kada je rat, postoje stvari važnije od zabave. Na primer, nacionalna disciplina. Disciplina Velikog posta, mobilizacija pozadine.
Sve za front - sve za pobedu. I rad, i pesme, i molitve, i televizijski programi.
Oni koji se ne slažu,moraju napolje. Kadrovske promene u kulturi, obrazovanju i na televizijskim kanalima!
U Londonu i Vašingtonu ne pevaju naše pesme. U Moskvi i širom Rusije guši nas pop muzika na engleskom. Ceo ruski radio-etar je ispunjen anglosaksoncima. Ovo je propaganda njihovih vrednosti, njihovog mira, njihovog prezira prema nama.
Ne pevam neprijateljske pesme. Ne slušam muziku neprijatelja. Znakovi na engleskom - dole. Mi ne slavimo njihove praznike, kao što oni ne slave naše. Mi nismo deo zapadnog sveta. Mi branimo naš svet i naše vrednosti. Naša pobeda je za njih „dan tuge“.
Mi dušom ne trgujemo sa neprijateljem. Preziremo trgovce. Bez ruske zastave - nema sportskih takmičenja, nema učešća u poslovima neprijatelja. Nećemo dozvoliti da nam ponižavaju simbole zaraćene otadžbine. Momci se bore i ginu za rusku zastavu. Nećemo dozvoliti da se podvig vojnika ponižava...
Predsednički izbori su održani i izbor je očigledan. Većina građana je podržala vlast. Ne radi se o Putinu, već o našoj podršci i razumevanju onoga što se dešava. Sadašnji teroristički napad je osveta svima nama za Putinov
izbor, za odavanje počasti Pobedi, za jedinstvo naroda.
A pošto ovo razumemo, moramo razumeti još jednu stvar. Monstruozni teroristički čin 22. marta na Krokusu je takođe posledica naše nepažnje tokom rata. Ako se lekcija ne nauči, onda sačekajte ponavljanje... Ovako "Nebo" obično razgovara sa neopreznim čovekom.
Valerij Tatarov, ruski režiser dokumentarnih filmova.
Pre par dana smo, kao treći RIM, prisustvovali kongresu VRNS (Svetskog saveza ruskog naroda) kojim je predsedavao Patrijarh Moskve i cele Rusije Kiril. Otac Kiril je veoma patriotski, podržao patriotu Tatarova. Evo njegove podrške.
Patrijarh Moskovski i cele Rusije se prisetio žrtava napada i izneo važna razmišljanja o pitanju migracija.
„Rusi imaju pravo da od migranata zahtevaju poštovanje prema osnovama i tradiciji, kao i poznavanje ruskog jezika.
„Mnogi smatraju da je migracija pretnja, ali pretnja nije samo u migraciji, već u nespremnosti nekih migranata da poštuju kulturu zemlje u koju su došli da rade. Oko nas žive bratski narodi sa kojima smo se uvek trudili da gradimo dobrosusedske odnose, shvatajući tešku ekonomsku situaciju koja se razvila u mnogim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Istovremeno, imamo pravo da zahtevamo poštovanje naših temelja i kulture od onih koji u Rusiju dolaze iz ovih zemalja. Pa, u slučaju njihovog stalnog boravka u Rusiji, mislim da su zakonski uslovi poznavanje jezika i naše tradicije, poštovanje tih tradicija“, rekao je Patrijarh.
Važne reči koje se veoma razlikuju od onih koje čujete od crkvenjaka na Zapadu.
Pažnja, pažnja čitaoci Glasa Javnosti.
1. Najbolja ilustracija reči Patrijarha je svetleća reklama na hali "Krokus" na – engleskom jeziku. Dodajmo i to da su vlasnici ovog velelepnog zdanja otac i sin Araz i Emin Agalarov – Azerbejdžanci. Veoma, veoma bogati ljudi koji su sve drpili, pardon, zaradili u Rusiji. Pare ruske a duša- engleska!
2. Ps. Valeri Tatarov nije znao za Budu, gazdu restorana u podrumu "Kluba Književnika" u ulici Francuska br 7 . Pokojni Buda se obogatio za vreme bombardovanja
Restoran je bio krcat stranim novinarima, domaćim patriotima i domaćim izdajnicima sa znanjem mađarskog i bugarskog jezika. Buda ih šamarao cenom na računu i naplatom isključivo u nemačkim markama.
Potpisan "Kumanovski" dogovor i svi odoše. Ostade Buda sa neprodanim krempitama, ali se pamti Budina kletva "mater im jebem, ko potpisa taj dogovor"!
Tako nekako, je sve bilo davne godine 1999 što se oseća i danas. Vole Srbi da jedu i piju i psuju bivše vlasti dok čekaju neku novu šansu pa da i oni uđu svetsku lovu ko njihovi očevi. Fudbaleri poženili starlete, košarkaši manekenke, a bokseri kontroverzne lepotice pa šta ostaje Jovi i Vuletu? Ostaje im ašov i budak. Pa šta bi hteli, traktor «Fergusona» od 600 konja pa da se lepo parkiraju ispred kafića u "Beogradu na vodi"?
Sutra nastavljamo sa ruskim kulturnim nacionalizmima.
AUTOR: Šone Ninin