On u svom tekstu ističe da su se na ovu temu javno izjasnila samo dva poslanika. Jedan je, kako kaže, Dragan Šormaz koji smatra da je iskopavanje litijuma razvojna šansa za Srbiju, a drugi je baš on, Bratislav Jugović, koji za sebe kaže da je sanjar koji se žestoko protivi iskopavanju litijuma i koji potencijale Srbije vidi u poljoprivredi, građevinskom sektoru i IT uslugama.
On dalje kroz metaforu govori da ostali poslanici čekaju pismo iz Gornjih Nedeljica.
"Ostali poslanici čekaju pismo iz Gornjih Nedeljica. Mnogi neće da ga prime, jer misle da im ga donosi Marinika Tepić, a ustvari pismo nam donosi Novak Đoković, a šalju nam ga naši preci koji su prešli Albaniju peške i koji nemaju ama baš nikakve veze ni sa Marinikom Tepić, ali ni sa Anom Brnabić. Pismo nam šalje Milan Stojadinović, rodom iz mog Čačka, najbolji premijer kojeg je Srbija imala. Dedovi naši nam pismo šalju. A u pismu piše da u Zapadnoj Srbiji nema sile koja može oteti šljivu i njivu. Rukopis u tom pismu ne prepoznaju ni Marinika, ni Ana. Uočljivo je da ga prepoznaju i Vučić Aleksandar i Manojlović Sava. I to ohrabruje", poentira Jugović i dodaje da u pismu piše da će nas ostati taman toliko koliko može da stane pod jednu šljivu, ako se Gornje Nedeljice i Zapadna Srbija pretvore u jalovište.
"Pismo ne razume ni Marinika, ni Ana, ali ga razumeju Aleksandar i Sava. O sadržaju pisma će se kroz narodnu inicijativu odlučivati u Skupštini Rapublike Srbije - pre raspisivanja izbora, do Sretenja Gospodnjeg", zaključuje Jugović.