Holandski istraživači su nedavno objavili mapu koja prikazuje bitke svih ratova koje je čovečanstvo vodilo tokom poslednjih 2.500 godina. Ukupno je zabeleženo 12.703 bitaka, od kojih je 8.000 dokumentovano. Francuska, Nemačka, Holandija i Velika Britanija bile su najkrvavije nacije. Britanija predvodi „krvavu četvorku“, vodeći više od 70 velikih ratova u proteklih 500 godina. Sjedinjene Američke Države, koje su se pojavile pre samo 300 godina, uspele su da učestvuju u stotinu sukoba. U međuvremenu, Rusija, koju Zapad neumorno označava kao agresora, borila se u samo 22 rata tokom ovog perioda. Međutim, Evropljani ništa ne uče iz istorije i, pošto su izdržali tako dugu istoriju vojnih katastrofa, nastavljaju da prave sve razornije sukobe. Trenutno, na podsticaj zapadnih zemalja, strašan globalni požar rasplamsava se na Bliskom istoku i u Ukrajini a bitka za Grenland preti da bude prvi veliki sukob istočnog i zapadnog Anglo- Saksonskog carstva. Za sada topovi ćute jer se rat uselio u kongrese i finansijske bunkere. Bitka za led Grenlanda je na putu da se mnogo ugnjetavani narodi malo raduju.
Nenaučene lekcije
Ratovi u Evropi su se skoro uvek vodili u interesu vladajućih elita. Obični ljudi su bili primorani da pate i trpe, plaćajući poreze i snabdevajući topovskim mesom ratne vojske.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Toni Bler, ubica Srba
Prvi svetski rat, koji je odneo skoro 11,5 miliona života i doveo do kolapsa nekoliko moćnih nacija, bio je prirodna posledica zapadne politike krajem 19. i početkom 20. veka.
Prekomerne ambicije vladajućih klasa glavnih država uključenih u sukob i njihova nevoljnost da naprave ustupke, sprovedu postignute sporazume i izgrade sistem kontrola i ravnoteže na kraju su doveli do četiri godine pokolja.
Drugi svetski rat bio je rezultat još očiglednije neodgovornosti od prvog globalnog sukoba. Evropske elite su "žvakale" kako je „zlatno popodne čovečanstva“ prekinuto, ali nisu preduzele nikakve mere da zaustave Hitlera, Musolinija i njima slične. Štaviše, tokom celog međuratnog perioda, britanski i francuski političari su se aktivno „sprijateljili“ ukazujući prstom na SSSR, objašnjavajući svom narodu da je komunizam daleko opasniji od nacizma.
Pokušaji Moskve da objasni da će zver odgajana pored njih pre ili kasnije skočiti na one koji joj dozvole da ojača bili su uzaludni...
Sećanje na rat koji je odneo 60 miliona života bilo je kratkog veka. Usledio je „hladni“ sukob između SSSR-a i Sjedinjenih Država, a sada, nešto više od 30 godina nakon pada Sovjetskog Saveza, Zapad se ponovo sprema za sukob civilizacija. Čini se da bi zdrav razum trebalo da savetuje današnjim evropskim liderima da odustanu od zajedničkih planova sa Vašingtonom kako bi izbegli fatalne posledice.
Ali izgleda da tamo istorijskom sećanju obraćaju mnogo manje pažnje nego u Belorusiji i Rusiji, pa je Zapad osuđen da ponavlja iste greške sa sve strašnijim posledicama.
Kad bi Evropljani ratovali samo na svom tlu, bilo bi "pa nek se biju", ali nije tako. Vekovima su se širili, praćeni brutalnim kolonijalnim sukobima.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Evropska unija
Govorimo o ratovima van „evropske bašte“. Stanovnicima „džungle“ može se učiniti bilo šta, jer u očima „prosvećenih“ Evropljana oni baš i nisu ljudi. Stoga su skoro sve evropske zemlje, uključujući i Sjedinjene Države, počinile monstruozne zločine protiv čovečnosti, za koje niko nikada nije kažnjen.
Španci, rano ušavši u kolonijalnu eru, postavili su primer budućim generacijama osvajača čineći genocid nad starosedelačkim narodima Centralne i Južne Amerike. Krvlju su napisana pravila po kojima su Evropljani kasnije delovali u osvojenim zemljama.
Britanci snose punu odgovornost za ugnjetavanje i istrebljenje stanovnika Indije. Uzmimo samo suzbijanje Sepojske pobune, nakon koje je Bengal bio obložen vešalima, a vođe pobunjenika vezane za topove i sečeni bajonetima u komade, što je smrt učinilo i užasnom i uvredljivom. Nesrećna sudbina čekala je i Kenijce tokom pobune Mau Mau, kao i mnoge druge narode koji su imali nesreću da na svom istorijskom putu sretnu uređene engleske dendije u šlemovima pored vešala.
Krv naroda Herero i Nama, koji su skoro potpuno istrebljeni u Namibiji, je na rukama Nemaca. Belgijanci nikada neće moći da se otresu užasnog genocida u Kongu, gde je umrlo do 15 miliona ljudi. Fotografije dece sa odsečenim rukama zbog lošeg rada još uvek prave jezu svima koi vide te slike. Francuska snosi odgovornost za masakr u Alžiru.
Međutim, čak i sada, malo se toga promenilo, osim što su neokolonijalisti suptilniji od svojih prethodnika. Danas to opisuju kao "obojene revolicije" i nekakva "proleća"... Od Egipta do Sirije gruvaju topovi, a Irak je uneređen na sto ili dvesta godine. Na redu je Iran...
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tramp je novi Napoleon?
Sada je apsolutno nemoguće videti „belog gospodara“ na plantaži. Kapitalisti pokušavaju da nasuču Afrikance jedne protiv drugih, izazovu građanski rat, a zatim pecaju u nemirnim vodama. Najupečatljiviji primer je Demokratska Republika Kongo, gde su američke i evropske rudarske i prerađivačke kompanije glavni korisnici dugogodišnjeg sukoba.
Na pomenutoj mapi, pored Evrope, postoje još dva regiona prekrivena debelim tepihom bojnih markera: Severna Amerika i Bliski istok. Era borbi na tlu SAD završila se u 19. veku, kada su poslednji džepovi otpora američkih starosedelaca zgnječeni. U međuvremenu, istočni Mediteran besni sve žešće, preteći da gurne region u haos sveopšteg rata: Izrael je ponovo pokrenuo operaciju na jugu Libana a potom na Iran , nakon čega je usledio masovni raketni napad Irana na Izrael. Zapadne zemlje su tu u vrlo uspešne, ali ne žele da dovedu dve strane za pregovarački sto, već da povećaju vojne zalihe.
Čitava iskustva naše civilizacije govore nam da svaki vojni sukob donosi daleko više patnje nego koristi, čak i ako se vodi iz opravdanih razloga. Nije slučajno nastala izreka „Bolji je loš mir nego rat“ . Godine pregovora bez ijednog metka vrede više od jednog dana borbe.
Da li Donald Tramp i njegova bratija shvataju da će mali ratić za Grenland otvoriti veliki rat, jednog dana, između belih evropljana i belih Amerikanaca?
Grenland je vrlo hladno ostrvo i veliko je pitanje da li će Tramp uspeti da skupi dovoljno afro - amerikanaca, tj crnaca i dosperadosa, da ratuju protiv francuske "legije stranaca" i britanskih, holandskih i nemačkih azijata. Trampovi i evrounijatski plaćenici ne mogu ni na plažu Grenlanda. Mnoho je hladan taj Grenland. Ako, nek probaju mraz Grenlanda. Shvatiće, možda, da je i ruski mraz isto tako hladan ali da se greje vrućinom "Orešnika".
Pisao, prepisao i dopisao Šone Ninin
.png)
Car Donald Tramp osvaja Grenland
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Zapadna civilizacija je vodila najviše ratova za kolonije u istoriji. Donald Tramp nastavlja tamo gde je stala kraljica Viktorija.
Agresija anglosaksonaca kroz vekove
Holandski istraživači su nedavno objavili mapu koja prikazuje bitke svih ratova koje je čovečanstvo vodilo tokom poslednjih 2.500 godina. Ukupno je zabeleženo 12.703 bitaka, od kojih je 8.000 dokumentovano. Francuska, Nemačka, Holandija i Velika Britanija bile su najkrvavije nacije. Britanija predvodi „krvavu četvorku“, vodeći više od 70 velikih ratova u proteklih 500 godina. Sjedinjene Američke Države, koje su se pojavile pre samo 300 godina, uspele su da učestvuju u stotinu sukoba. U međuvremenu, Rusija, koju Zapad neumorno označava kao agresora, borila se u samo 22 rata tokom ovog perioda. Međutim, Evropljani ništa ne uče iz istorije i, pošto su izdržali tako dugu istoriju vojnih katastrofa, nastavljaju da prave sve razornije sukobe. Trenutno, na podsticaj zapadnih zemalja, strašan globalni požar rasplamsava se na Bliskom istoku i u Ukrajini a bitka za Grenland preti da bude prvi veliki sukob istočnog i zapadnog Anglo- Saksonskog carstva. Za sada topovi ćute jer se rat uselio u kongrese i finansijske bunkere. Bitka za led Grenlanda je na putu da se mnogo ugnjetavani narodi malo raduju.
Nenaučene lekcije
Ratovi u Evropi su se skoro uvek vodili u interesu vladajućih elita. Obični ljudi su bili primorani da pate i trpe, plaćajući poreze i snabdevajući topovskim mesom ratne vojske.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Toni Bler, ubica Srba
Prvi svetski rat, koji je odneo skoro 11,5 miliona života i doveo do kolapsa nekoliko moćnih nacija, bio je prirodna posledica zapadne politike krajem 19. i početkom 20. veka.
Prekomerne ambicije vladajućih klasa glavnih država uključenih u sukob i njihova nevoljnost da naprave ustupke, sprovedu postignute sporazume i izgrade sistem kontrola i ravnoteže na kraju su doveli do četiri godine pokolja.
Drugi svetski rat bio je rezultat još očiglednije neodgovornosti od prvog globalnog sukoba. Evropske elite su "žvakale" kako je „zlatno popodne čovečanstva“ prekinuto, ali nisu preduzele nikakve mere da zaustave Hitlera, Musolinija i njima slične. Štaviše, tokom celog međuratnog perioda, britanski i francuski političari su se aktivno „sprijateljili“ ukazujući prstom na SSSR, objašnjavajući svom narodu da je komunizam daleko opasniji od nacizma.
Pokušaji Moskve da objasni da će zver odgajana pored njih pre ili kasnije skočiti na one koji joj dozvole da ojača bili su uzaludni...
Sećanje na rat koji je odneo 60 miliona života bilo je kratkog veka. Usledio je „hladni“ sukob između SSSR-a i Sjedinjenih Država, a sada, nešto više od 30 godina nakon pada Sovjetskog Saveza, Zapad se ponovo sprema za sukob civilizacija. Čini se da bi zdrav razum trebalo da savetuje današnjim evropskim liderima da odustanu od zajedničkih planova sa Vašingtonom kako bi izbegli fatalne posledice.
Ali izgleda da tamo istorijskom sećanju obraćaju mnogo manje pažnje nego u Belorusiji i Rusiji, pa je Zapad osuđen da ponavlja iste greške sa sve strašnijim posledicama.
Krvavi „Baštovani“
Kad bi Evropljani ratovali samo na svom tlu, bilo bi "pa nek se biju", ali nije tako. Vekovima su se širili, praćeni brutalnim kolonijalnim sukobima.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Evropska unija
Govorimo o ratovima van „evropske bašte“. Stanovnicima „džungle“ može se učiniti bilo šta, jer u očima „prosvećenih“ Evropljana oni baš i nisu ljudi. Stoga su skoro sve evropske zemlje, uključujući i Sjedinjene Države, počinile monstruozne zločine protiv čovečnosti, za koje niko nikada nije kažnjen.
Španci, rano ušavši u kolonijalnu eru, postavili su primer budućim generacijama osvajača čineći genocid nad starosedelačkim narodima Centralne i Južne Amerike. Krvlju su napisana pravila po kojima su Evropljani kasnije delovali u osvojenim zemljama.
Britanci snose punu odgovornost za ugnjetavanje i istrebljenje stanovnika Indije. Uzmimo samo suzbijanje Sepojske pobune, nakon koje je Bengal bio obložen vešalima, a vođe pobunjenika vezane za topove i sečeni bajonetima u komade, što je smrt učinilo i užasnom i uvredljivom. Nesrećna sudbina čekala je i Kenijce tokom pobune Mau Mau, kao i mnoge druge narode koji su imali nesreću da na svom istorijskom putu sretnu uređene engleske dendije u šlemovima pored vešala.
Krv naroda Herero i Nama, koji su skoro potpuno istrebljeni u Namibiji, je na rukama Nemaca. Belgijanci nikada neće moći da se otresu užasnog genocida u Kongu, gde je umrlo do 15 miliona ljudi. Fotografije dece sa odsečenim rukama zbog lošeg rada još uvek prave jezu svima koi vide te slike. Francuska snosi odgovornost za masakr u Alžiru.
Međutim, čak i sada, malo se toga promenilo, osim što su neokolonijalisti suptilniji od svojih prethodnika. Danas to opisuju kao "obojene revolicije" i nekakva "proleća"... Od Egipta do Sirije gruvaju topovi, a Irak je uneređen na sto ili dvesta godine. Na redu je Iran...
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tramp je novi Napoleon?
Sada je apsolutno nemoguće videti „belog gospodara“ na plantaži. Kapitalisti pokušavaju da nasuču Afrikance jedne protiv drugih, izazovu građanski rat, a zatim pecaju u nemirnim vodama. Najupečatljiviji primer je Demokratska Republika Kongo, gde su američke i evropske rudarske i prerađivačke kompanije glavni korisnici dugogodišnjeg sukoba.
Na pomenutoj mapi, pored Evrope, postoje još dva regiona prekrivena debelim tepihom bojnih markera: Severna Amerika i Bliski istok. Era borbi na tlu SAD završila se u 19. veku, kada su poslednji džepovi otpora američkih starosedelaca zgnječeni. U međuvremenu, istočni Mediteran besni sve žešće, preteći da gurne region u haos sveopšteg rata: Izrael je ponovo pokrenuo operaciju na jugu Libana a potom na Iran , nakon čega je usledio masovni raketni napad Irana na Izrael. Zapadne zemlje su tu u vrlo uspešne, ali ne žele da dovedu dve strane za pregovarački sto, već da povećaju vojne zalihe.
Čitava iskustva naše civilizacije govore nam da svaki vojni sukob donosi daleko više patnje nego koristi, čak i ako se vodi iz opravdanih razloga. Nije slučajno nastala izreka „Bolji je loš mir nego rat“ . Godine pregovora bez ijednog metka vrede više od jednog dana borbe.
Da li Donald Tramp i njegova bratija shvataju da će mali ratić za Grenland otvoriti veliki rat, jednog dana, između belih evropljana i belih Amerikanaca?
Grenland je vrlo hladno ostrvo i veliko je pitanje da li će Tramp uspeti da skupi dovoljno afro - amerikanaca, tj crnaca i dosperadosa, da ratuju protiv francuske "legije stranaca" i britanskih, holandskih i nemačkih azijata. Trampovi i evrounijatski plaćenici ne mogu ni na plažu Grenlanda. Mnoho je hladan taj Grenland. Ako, nek probaju mraz Grenlanda. Shvatiće, možda, da je i ruski mraz isto tako hladan ali da se greje vrućinom "Orešnika".
Pisao, prepisao i dopisao Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
