DA LI SE RUSI I KINEZI PRAVE SLEPI OKO PROJEKTA RIO TINTO?

Možda su se Vučićevi istočni partneri hazarderski preigrali jer je sasvim izvesno da će na samom kraju, kada bude izdao sve što može da se izda, Aleksandar Vućić izdati i Rusiju i Kinu.

U zaoštrenoj situaciji povodom rudarenja jadarita u Srbiji, ničim izazvano pojavili su se ruski i kineski faktori. Prvo se oglasio ambasador Rusije u Beogradu, Bocan-Harčenko, zatim Marija Zaharova iz ministarstva spoljnih poslova, na kraju i Sergej Lavrov, kao i nekoliko drugih ruskih političara ili diplomata sa nedvosmislenom porukom da Zapad želi da proteste zbog rudarenja iskoristi za političku destabilizaciju Srbije. Naglašavala se narandžasta revolucija sa jasnom aluzijom na njen antiruski kontekst i indirektno podržavala vlast u Srbiji bez jasno vidljivog dokaza ili razloga za iznesene tvrdnje.

I Kina je gledajući proteste u Srbiji navodno prepoznala slične aspiracije, pa je preko svoga ministarstva spoljnih poslova saopštila da “američki Nacionalni fond za demokratiju deluje kao ‘bele rukavice’ američke vlade, te da on preko nevladinih organizacija i medija sprovodi  politiku CIA”.

Razume se, ovakva tumačanja bilo da su dogovorena, tj. istrgovana ili spontana, Vučiću su dobrodošla. Čak je poslao i svog skutonošu Vulina u Moskvu ne bi li rudarsku podršku i litijumski stav Rusije povodom kopanja jadarita i reakcije građana u Srbiji maksimalistički eksploatisao. Vučić zapravo svim silama pokušava da oslabi energiju građana koji se protive projektu Rio Tinta, da ih podeli, hiptnotiše, zavadi i na kraju kroz marginalizaciju ignoriše. Zbog toga će iskoristiti sve što mu na tom putu može koristiti, ne ograničavajući se na spontane i slučajne prilike, već i na mnoštvo generisanih.

Netransparetnost je imanentno svojstvo Vučićeve politike. Otuda javnost nema uvid u istinske relacije srpskog režima i drugih međunarodnih subjekata. Iz ličnog karaktera Aleksandra Vučića proizlazi da te relacije mogu biti svakovrsne, ali ne mogu biti iskrene. Međutim, detalji tih odnosa sakriveni su u dubokoj tami špekulativnih radnji utemeljenih u ličnim, vlastoljibivim i koristoljubivim interesima A. Vučića. Opšteg interesa građana Srbije tu niti ima, niti ga može biti.

S druge strane, u Mosvi se ne očekuje da Srbija u odnosima sa Rusijom može biti slična Belorusiji, pa čak ni Mađarskoj. Rusima je pouzdano jasno koliko Srbija može biti nepouzdana, odnosno da realni odnos političkih snaga u Srbiji Vučića definiše kao najpovoljnijeg partnera. Od Srbije Rusi, a i Kinezi takođe, najviše mogu dobiti ukoliko njome vlada Vučić. U svakom drugom (realnom) slučaju dobili bi manje, ili nimalo. Ovakva situacija favorizuje Vučića kao najbolju ponudu s porukom “uzmi ili ostavi” čineći ga ekskluzivnim jer ni Rusi, a ni Kinezi, ne očekujući od Srba neku po njih bolju vlast, nisu zainteresovani za promenu vladajuće garniture u Srbiji.

Međutim, kakvo je konkretno stanje u relacijama ovih istočnih sila prema Rio Tintu nije nimalo jasno. Rio Tinto je par ekselans projekat judeo-anglo-saksonskih neokolonijalista, logističko krilo NATO, a njegova osnovna misija je umanjenje uticaja kineskog faktora ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. Naime, Kina ima monopol u proizvodnji litijuma, pa bi proizvodnja litijuma za Evropu i judeo-anglo-saksonski svet predstavljala proces koji na Zapadu eufemistički nazivaju diverzifikacijom, tj, proces eliminacije trgovine između istoka i zapada. Rio Tinto je, dakle, važan instrument umanjivanja zavisnosti od kineske ekonomije. Distanciranje od kineske ekonomije distanciranje je i od ruske, jer su ove dve istočne sile sve čvršće povezane. Rusiji ne bi trebalo da je u interesu da NATO rudari na Balkanu, a osobito u Srbiji jer se rude i profit neće upotrebiti ni za kakvu miroljubivu misiju prema Moskvi. Kinezi takođe uviđaju šta im Zapad misli i šta će im desiti ukoliko im pažnja na trenutak popusti.


Međutim, u praksi i pored zapadnih sankcija trgovina strateškim resursima i energentima s Rusijom nije prestala. NATO države kupuju ruske energente, uranijum i ostale strateške proizvode u značajnoj meri. Amerika je najglasnija u naređenjima svojim vazalima da prekinu trgovinu sa Rusijom i Kinom, ali njoj samoj to ne pada na pamet. Nije isključeno da i Rio Tinto u ovoj zamršenoj i neiskrenoj igri interesima ima povlašćeno mesto, a verovatnije je da su Rusija i Kina procenile da im je profitabilnije da Vučić politički preživi čak i ako to izazove narušavanje nekih njihovih ekonomskih interesa. Računa se da će manja šteta biti ako Vučić opstane na vlasti i počne da kopa po Srbiji sa svojim NATO partnerima, nego da neka rusofobna i antikineska vlast iz Srbije najuri Rio Tinto.

Možda je takva računica profitabilna, a možda su se Vučićevi istočni partneri hazarderski preigrali jer je sasvim izvesno da će na samom kraju, kada bude izdao sve što može da se izda, Aleksandar Vućić izdati i Rusiju i Kinu. Uostalom, Rusiji je to već uradio jedan Srbin koji tvrdi da više to nije – Milo Đukanović. Đukanović je obećavao Rusima mnogo, Rusi su ga podržavali iskreno i kontinuirano, sve dok ih nije potpuno izdao, uveo Crnu Goru u NATO, i još forsirao uvođenje sankcija Rusiji. Vučić je takođe lojalan regionalni igrač neokolonijalističog Zapada i čim dublje ankeriše NATO u Srbiji otpisaće i Kinu i Rusiju u paketu. Vučićevi dobri odnosi sa istočnim silama samo su maska u tragičnoj fazi stvaranja gostoprimljivih uslova za NATO. Kao što je prevario maloverne, naivne i potkupljive Srbe da će sačuvati Kosovo i Metohiju, a zapravo je održavljenje Kosova ubrazao i armirao, tako će pripremiti teren za NATO, po ugledu na svoga idola, Mila Đukanovića. A Rusi i Kinezi ostaće kratkih rukava.

Međutim, Srbi ne treba da izgube iz vida svoj primarni, egzistencijalni interes i ne bi trebalo da se previše zamišljaju nad taktičkim, parcijelnim potezima velikih istočnih sila. Ključna istina i osnova suštine problema sa Rio Tintom jeste u tome da je Vučić prvi stepenik te problematike. Sklonite Vučića s vlasti i rešili ste problem Rio Tinta. Dok je na vlasti, Vučić će protežirati kopanje i on to čak i ne krije. Njemu ne treba dozvoliti da kopanjem jadarita zakopa Srbiju.

AUTOR: Slavko Živanov