DOĐOŠI UPRAVLJAJU SRBIJOM

„Tri najviše državne funkcije – predsednika države, predsednika Vlade i predsednika Skupštine, obavljaju osobe čiji su svi preci prekodrinci i čiji su preci vrlo verovatno pucali na naše pretke na Ceru i Kolubari: Vučić, Macut i Brnabićeva. Bonus poklon: poglavar SPC je takođe doseljenik s one strane Drine.

Slušam juče, na nekom bezveznom podkastu gde dvojica tipova balave o integralnom srpstvu i o tome da su svi Srbi isti, bez obzira odakle potiču. Važi. To će imati smisla kad predsednik RS, predsednik Skupštine RS, predsednik Vlade RS i vladika banjalučki budu Šumadinci. Deluje malo nestvarno, a? Nikad viđeno? Usred integralnog srpstva, to niti se zbilo, niti će se zbiti. Integralno srpstvo je ovde, tamo još nije stiglo. Ne mogu da se setim ni da su neki mnogo Šumadinci obnašali dužnosti u Republici Srpskoj Krajini.

Prosto rečeno: integralno srpstvo je uvozni proizvod i važi samo kao user manuel za prekodrinsko vladanje Srbijom. Srećom po braću, nema te priče u koju mi nismo u stanju da poverujemo. Šumadinac može da ode preko Drine da radi, ali samo u deficitarnim zanimanjima, ali da upravlja negde ne može. Ne može ni ovde.

Odmah da bude jasno: ne mislim da su ljudi odande manje sposobni i manje pametni, ali verovati da su baš toliko sposobni i pametni da je već treći predsednik vlade dođoš, to već nije realno, pogotovu što se ni Ana, ni Vučević, ni Macut ne mogu pohvaliti da su članovi MENSE; da ne pominjem Mirka Marjanovića, Nedeljka Zelenovića, Stanka Radmilovića, itd. Opet, valjda ima i sposobnih i pametnih Šumadinaca, neće biti da smo toliko propali usred integralnog srpstva, da ne možemo da dobacimo do pameti Ane Brnabić.

Hoću da kažem sledeće: Srba iz Bosne i Krajine, u drugoj generaciji, nema više od petine stanovništva, a daju četiri prve figure u Srbiji danas. Ajde jednu, ajde i dve, ali četiri? Desi se i u Britaniji da predsednik vlade bude Indus, ali da i predsednik Vlade, i kralj, i predsednik parlamenta i Kanterberijski nadbiskup budu Indusi, to se neće desiti. Ovako nešto može samo ovde i nigde više.

Opasno je za jednu državu da sve bitne funkcije obavljaju neukorenjeni ljudi, koji nemaju nijedan grob u Srbiji. Oni nemaju nikakav osećaj za tu državu i ona je za njih samo hranljiva podloga, a ne otadžbina. Otadžbina je negde drugde. Skrećem pažnu da se ovde ne radi o ljudima koji su treća, ili četvrta generacija dođoša, već prva koja je rođena u Srbiji. Ako neko misli da je slučajno što su ti ljudi tu gde jesu, prilično je naivan. Četiri od četiri najviše funkcije su previše da bi se ocenilo kao hir sudbine. Neko ovo radi sa namerom. 

Ništa nije bolje ni u opoziciji, i u njoj dominiraju braća koja su ili došla odnekud, ili su im roditelji došli odnekud. Đilas, Ponoš, itd. I sve slučajno. 

U Vojvodini je situacija još gora: ko nije disao planinski vazduh, ne možće da bude ni sekretar mesne zajednice. Čak i najveći borci za promenu statusa Vojvodine nisu, kao što bi bilo prirodno očekivati, starosedeoci, već dođoši poput Čanka. 

Mislim da je vreme da na političko organizovanje dođoša, Šumadinci odgovore svojim političkim organizovanjem. Ne da bi sprečili dođoše da učestvuju u političkom životu, nego da bi sprečili da samo oni obavljaju najviše funkcije. Počinjem da mislim da je integralno srpstvo samo ono gde Šumadinci nemaju pristup vrhu vlasti.“

AUTOR: Milan Milenković

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"