DR DRAGOLJUB PETROVIĆ: Kad će Zrenjanin promeniti — ime?

Dokle će Srbi slaviti svoje uništitelje?

Komunisti su svoje „Carstvo“ izgradili oslanjajući se na „(naj)gore predstavnike ljudske vrste“

Vrščani su odbili predlog da njihov grad ponese ime protuve koja se odazivala na ime Žarko Zrenjanin-Uča

Misterija koju u vezi sa Špilerom pominjemo tiče se činjenice da nisu ostale potvrde da je presuda nad njim izvršena, a pojavili se svedoci da je on „završio“ kao — instruktor OZNE

DR DRAGOLJUB PETROVIĆ: Dokle će SANU sramoti srpsko ime?

Čitam ovih dana da „Zrenjanin, uz pomoć države, obnavlja obeležje revolucionaru čije ime nosi“: vele da mu je spomenik (koji je, inače, otkrio njegov drug Tito davne 1952) malkice popala rđ[ic]a pa bi ga trebalo očistiti i uglancati i urediti ga da izdrži makar sledećih sedamdesetak godina. „U tu svrhu Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odobrilo je 650.000 dinara, a ugovor je potpisao ministar Nikola Selaković, u okviru finansiranja 16 projekata za održavanje ratnih vojnih memorijala u ukupnoj vrednosti 32 miliona dinara u ovoj godini“. Tome će Dragana Šijak, arhitekta-konzervator za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, dodati i informaciju da pomenuto Ministarstvo „već dve decenije finansira obnovu spomenika, te da se u kontinuitetu obnavljaju ugroženi spomenici iz Drugog svetskog rata na teritoriji Zrenjanina“.

Pominjem ove pojedinosti zato što primećujem da su mnogi slični spomenici po drugim krajevima pojevtinili, mnogi se revolucionari skrajnuli iz pamćenja (svi već zaboravili mnoga „komunistička kumstva“ gradovima, univerzitetima, školama, ulicama i sličnim prirodnim lepotama i pojavama) pa mi, prosto, neobično kad čujem da u Zrenjaninu i oko njega i dalje sve blješti od neponovljive revolucionarne pravde i njene nedomašene lepote.

Ne razumevajući se, međutim, mnogo ni u tu pravdu ni u tu lepotu, a shvatajući da su one, tokom mnogo poslednjih decenija, Srbe dovele do biološkog i svakog drugog sunovrata, predlažem da se rečeni spomenik ne obnavlja i da se prepusti propadanju — kao i mnoge druge „srpske revolucionarne tekovine“. I da grad promeni — ime. Tj., da se vrati nekom starom (da li Petrograd, da li Bečkerek) ili da se poveri nekom „novom kumstvu“ (pa kako „kum“ odredi).

Srbi su imali mnogo različitih učitelja. Za jednog od njih, pre više decenija, pričao mi je stari informator u Izbištu da je bio ranjen, da su ga u jednoj kući negovali, previjali, brinuli o njemu, a kad se oporavio, on se domaćinu zahvalio tako što mu je — silovao kćer. A naknadno se pojavila i svedočanstva da je „u narodu kružila i neka »švalerska priča«“ koja je sve to pratila, a odmah zatim i navod da je pre rata „osuđen za napastvovanje svojih učenica i [bio] poznat kao seksualni manijak“.

DR DRAGOLJUB PETROVIĆ: Izvod iz liste zločina nad Srbima

Biće da su te pojedinosti bile dobro poznate Vrščanima kad su odbili predlog da njihov grad ponese ime protuve koja se odazivala na ime Žarko Zrenjanin-Uča, pa ta lepota kasnije zapala Petrograd.

*

Komunisti su svoje „Carstvo“ izgradili oslanjajući se na „(naj)gore predstavnike ljudske vrste“, jedan je takav bio i ovaj o kome govorimo, a u vezi s njim pomenućemo i dve „misterije“ koje su komunisti u vezi s njim ostavili. Jedna je od njih neposredno vezana za našeg heroja: po komunističkoj verziji, on je bio „pokošen rafalom“ dok je njegov pratilac Stefanović „izvršio samoubistvo“, a „nezvanično se priča da je bilo obrnuto“. Potpisnik ovih redova više veruje u tu „obrnutu verziju“ jer u psihološkom profilu zločinaca i psihopata ne ostaje mesta ni za ljudskost ni za hrabrost — kao njeno imanentno obeležje.

Druga je pojedinost opštija i tiče se sudbine „banatskog krvnika“ Juraja Špilera koji je priredio Zrenjaninovo ubistvo i (posle više peripetija) 1948. godine bio osuđen na smrt. Misterija koju u vezi s njim pominjemo tiče se činjenice da nisu ostale potvrde da je presuda nad njim izvršena, a pojavili se svedoci da je on „završio“ kao — instruktor OZNE. Time se pokazalo da su proverene zločince komunisti čuvali po istom onom obrascu po kome su Amerikanci sve Hitlerove poslenike na pripremi atomske bombe preselili u svoje laboratorije i omogućili im da svoje poslove nastave tamo gde je Hitler prestao da se o njima brine.

DRAGOLJUB PETROVIĆ: Skupština Republike Srbije nije srpska

Špilerova epizoda dobar je obrazac komunističkih mehanizama za satiranje Srba.*

*Potpisano na sedamdesetdevetu godišnjicu „preseljenja“ srpske srednjovekovne nemanjićke države u „Makedoniju“, u Manastiru Sv. Prohora Pčinjskog.

SKINI APLIKACIJU