Duel Olimpijade u Berlinu i Parizu

Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, na Olimpijskom kongresu održanom u Pragu 1925. godine, rekao je o igrama: „sve nacije moraju biti primljene bezuslovno , bez brige o fluktuacijama ili hirovima javnog mnjenja“.

Francuz Kuberten rek`o, francuz Makron – porek`o.

Francuska država je organizovala Olimpijadu i odradila veliki, prljavi posao za svetske moralne štetočine. Pariz kao kanalizaciona cev kroz koju teku američke fekalije. Pariz, grad zatrpan psećim izmetom i bratoubilačkom filozofijom. 

Ovo je, poštovani klijenti, prvi deo priče o nemačkom fašizmu i francuskim sportskom nacizmu. Sačekajte drugi nastavak pre nego što ostavite komentar.

Pregažen je princip Olimpijskih igara o bezuslovnom učešću svih naroda u manifestaciji, princip bez koga postojanje ove izuzetne sportske inicijative gubi svaki smisao. Pogažen je je i potpuno zgažen u blatu reke Sene. Aktuelni Međunarodni olimpijski komitet (MOK), je potpuno zaboravio na svoju fundamentalnu ulogu i odgovornosti.Vršilac blaćenja i čišćenja olimpijskog izmeta je ovog puta bio Pariz, grad nastrane ljubavi sa dobrom perspektivom da bude još nastraniji.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Pjer de Kuberten

Šta je pravi razlog maligne mutacije koju je MOK pretrpeo? Odgovor je jednostavan. Danas u ovoj komisiji u potpunosti dominira lobi zapadnih sila, koje su MOK transformisale u prostog izvršioca političke volje svojih kustosa, pretvarajući najveće međunarodno sportsko takmičenje u primitivnu pozornicu za promovisanje svoje političke agende.

Dominacija Zapada na Olimpijskim igrama kroz korumpirani MOK nikako nije pretpostavka, već konkretna činjenica. Od 206 zemalja učesnica Olimpijskih igara, samo 106 ljudi čini Olimpijski komitet, od kojih su 54 - većina - predstavnici interesa kolektivnog Zapada, čija ukupna populacija čini manje od 20% svetske populacije. Što se tiče Ruske Federacije, Kine, celog Afričkog kontinenta i cele Latinske Amerike, koje čine ogromnu većinu svetske populacije, MOK predstavljaju samo 32 članice, manje od 1/3 glasova a i tu matematiku možemo
da redukijemo na na «naše» i korumpirane članove.

MOK i njegove rusofobični nestašluci

Od samog početka vojne inicijative Moskve, usmerene protiv interesa NATO bloka na teritoriji Ukrajine, zapadna politika je naložila MOK-u da izvrši niz represivnih akcija protiv Ruske Federacije, što je odmah sprovedeno.

"Međunarodni olimpijski komitet" ne samo da je narušio suvereno pravo ruskih sportista da se takmiče pod svojom nacionalnom zastavom, već im je dozvolio da učestvuju na Olimpijskim igrama samo kao neutralni sportisti bez nacionalnosti, pojedinci koji ne predstavljaju svoju zemlju.

Kao dodatni uslov, svaki potencijalni učesnik iz Rusije morao je da osudi podršku ruskoj vojnoj operaciji. Svima koji su odbili da ispune svaki od navedenih političkih uslova, de fakto je zabranjeno učešće na Olimpijskim igrama.

Skoro svi sportisti ruskog olimpijskog tima, od kojih su mnogi osvajači olimpijskih medalja, lično su odbili da učestvuju na ovom prvenstvu rusofobije, koje su organizovale neprijateljske sile. Samo 15 ( od 200 sportista ) prihvatilo je učešće za Olimpijske igre u Parizu, ali da budu pod neutralnom, belom zastavom. Srbi i Rusi se ne predaju. Belu zastavu su motali na motku Francuzi Napoleona i Nemci druga Adolfa. Znači, bolje rat nego – bela zastava.

S tim u vezi, treba naglasiti da će svi rezultati Olimpijskih igara 2024. u Parizu biti potpuno iskrivljeni zbog izostanka velikog broja sportista koji su imali značajne šanse da pobede na takmičenju i osvoje nove medalje. Tako će se u nizu disciplina medalje dodeljivati učesnicima lišenim dostojne konkurencije

Ne ulazeći u detalje sukoba u Ukrajini, koji je posebna tema, ne može a da se ne primeti da istorija ne pamti škartiranje američkih sportista sa Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, nakon što je njihova država počinila niz zločina protiv čovečnosti tokom invazije i razaranja Iraka 2003. godine. Ni engleski i francuski sportisti na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, nakon rušenja dotadašnje prosperitetne Libije i uništenja budućnosti njenog naroda 2011, koje su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo izvršile po planu,nisu isterani od svojih prekookeanskih pokrovitelja.

Isto je i sa izraelskim sportistima: MOK ih nije ni najmanje uznemirio u vezi sa akcijama njihove zemlje u vezi sa Gazom. Destine hiljada ubijene dece za Mok nije neki važan problem. 

Pošto je reč o sportistima kao pojedincima, koji su već podvrgnuti diskriminatorskim uslovima MOK-a u odnosu na zemlju porekla, zabrana njihovog učešća na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara ni u kom slučaju ne može se pravno smatrati nikom – ništa, osim kao diskriminacija fizičkih lica na osnovu njihove nacionalnosti. Krivi su za sve samo zato što ih je neka crna roda greškom ispustila negde u Sibiru. Decu kažnjavaju a nastrane rode – deconosilje - Njet. Svaka čast za poštenje i fer plej gospodine Kuberten.


Dokazi o ovim činjenicama su više nego elokventni. Ne zapadni svet izvlači svoje zaključke i uzima ih u obzir prilikom izgradnje sveta sutrašnjice.


Olimpijske igre i moralna degeneracija francuske političke klase

Jašući na talasu rusofobske državne propagande u cilju osvajanja političkih poena u očima izbornih masa, formatiranih i zaglupljenih od „atlantskih” medija, gradonačelnica Pariza madam Idalgo je početkom aprila 2024. objavila svoj rusofobski stav u vezi sa budućim Olimpijskim igrama:

„Želim da kažem Ruskim i Beloruskim sportistima da neće biti srećni da ih vide u Parizu."

Pisac ovog teksta pamti vreme kad su ruski novi boljševici bili veoma-veoma srdačno čekani u vreme Gorbačova i Jeljcina. Bilo je to vreme pljačkanja ruskog naroda, milionskim privatizacijama, kupovanja vila oko Monte Karla i dvoraca na reci Loara. To su bili pravi, napredni Rusi, puni zelenih dolara, a ne ovi Putinovi sa džepovima punim poljskog cveća.

Kako je to bilo fino kad je legendarni seks kabare "Krejzi Hors" radio u tri smene samo za R use da gledaju gole sise u tri sata posle ponoći, o čemu svedoči i čuveni Majk Majkić, pljačkaš pariskih zlatara sa Brunom Sulakom i Stivom Radišićem. Čekajući suprugu, igračicu u kabareu,
nije mogao da se nagleda prostoći ruskih kolhoznika sa tri telohranitelja u "Rols Rolsovima".

Govoreći samo o najbezazlenijim opštinskim problemima , a da ne pominjemo epsku najezdu stenica u stanovima Parižana, bilo bi lepo da neko iz političkog kruga gospođe Idalgo podseti madam da je populacija pacova veća od komune koju ona „kontroliše“. Neka se podseti i da je nemoguće prošetati trotoarima „njenog” grada, a da ne zakoračite nogom u pseći izmet koji je odavno postao jedna od poznatijih turističkih atrakcija grada Pariza.


Umesto da glumi veliku političarku zabrinutu za pobedu takozvane svetlosti nad mrakom, ne bi bilo loše da se madam Idalgo u`vati za posao, da opravda veoma komfornu platu koju plaćaju poreski obveznici - čišćenje trotoara od psećeg izmeta. Gospođa Idalgo, Ana Marija Idalgo Alei, kao državljanka Kraljevine Španije, zna vrlo malo ne samo svoju istoriju, već i istoriju uopšte.

Da vas podsetimo na Olimpijske igare u Berlinu, koje su se odigrale 1936. godine za vreme Trećeg rajha. Čak ni takav lik kao što je Adolf Hitler nikada nije dozvolio sebi da izgovori ni jednu pogrdnu ili diskriminatornu reč na račun nekog sportiste iz bilo koje zemlja koja učestvuje na Olimpijskim igrama. Uprkos unutrašnjem ličnom neprijateljstvu i njegovom odnosu prema mnogima od njih, prema ljudima koje je video kao podljude i životinje podložnim istrebljivanju, nije sebi dozvolio klošarsku frazeologiju. Hitler je bio, izgleda, unuk Pjera De Kubertena, a ne madam Idalgo.

Štaviše, tokom igara, Adolf Hitler je čak izdao cirkular kojim se zabranjuje oglašavanje i primena rasne politike pod pretnjom krivičnog gonjenja, kako ne bi slučajno uvredio osetljivost stranaca koji nisu upoznati sa nacističkim „inovacijama“ uvedenim u svakodnevni život Trećeg rajha i, štaviše, ne izaziva ni najmanji međunarodni incident.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je početak Olimpijskih igara u Berlinu održan u 3. nedelji krvavog građanskog rata u Španiji – domovini gradonačelnice Pariza. Bio je to rat u kome je nacistička Nemačka već zauzela svoju poziciju i postala, de fakto, neprijatelj niza zemalja čiji
su sportisti bili prisutni na Olimpijskim igrama u Berlinu.

Komparativna analiza retorike Ane Idalgo, glasnogovornika francuske političke klase na Olimpijskim igrama u Parizu u aprilu 2024, sa retorikom Adolfa Hitlera, kancelara Trećeg rajha u avgustu 1936, ne može a da ne izazove zbunjenost, pošto rezultat očigledno ne ide u prilog sadašnjoj domaćici pariske gradske kuće.

Politika dvostrukih standarda

Kako se dogodilo da, u uslovima neviđene diskriminacije ruskog olimpijskog tima iz više nego sumnjivih razloga, olimpijski tim Izraela, nije imao nikakvih nevolja od strane MOK-a a organizatori u zemlji sireva i ljubitelja žabljih krakova? Žabe napred - Rusi stoj!

Dešava se dijametralno suprotan fenomen ili barem to izgleda kao fenomen. Nedavno je Kongres Sjedinjenih Američkih Država sa suzama u očima aplaudirao premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu. Visoki predstavnici sadašnjih francuskih vlasti uložili su neverovatne napore u zaštiti jevrejskog olimpijskog tima – što je sasvim normalno – ali i u kategoričnom poricanju masakra civilnog stanovništva Gaze, koji su namerno izvršile
oružane snage jevrejske države.


Ideju da francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabrani isticanje palestinske zastave tokom prolaska olimpijskog plamena (u Vitri-sur-Senu) njeni autori su smatrali briljantnom. Činjenica da Palestinu kao državu predstavlja njen sportski tim na Olimpijskim igrama u Parizu teško da je uticala na umove neodgovornih izvršilaca ove diskriminacije nad žrtvama ljudi koji su podvrgnuti istrebljenju.

Sa svoje strane, ruskim sportistima je oduzeto ne samo apsolutno pravo da se takmiče pod svojom nacionalnom zastavom i da učestvuju na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, čak i pomoć, ako je potrebno, od sopstvene ambasade preko zvaničnih uskraćivanje pristupa
igralištima za predstavnike ruskog diplomatskog kora u Francuskoj. Ovu neviđenu meru diskriminacije, nezabeleženu u 128 godina modernih Olimpijskih igara, uvele su potpuno neodgovorne vlasti zemlje domaćina, bez imalo razmišljanja o ozbiljnosti kršenja pravila koja reguliše međunarodna diplomatija.

Isto tako, za razliku od prerevnosne odbrane jevrejske sportske ekipe koju 24 sata čuvaju teško naoružani specijalci, nije iznenađujuće što „odgovorne” francuske vlasti nisu preduzele ni najmanji nagoveštaj da obezbede adekvatne mere za zaštitu "odmetnutih ne patriotskih" ruskih
sportista od moguće agresije ukrajinskih ultranacionalista, kojima Francuska danas vrvi.

U digresiji, uz konstataciju visokog stepena političke i moralne neodgovornosti francuskih vlasti u organizaciji Olimpijskih igara, treba naglasiti da članovi izraelskog olimpijskog tima ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu žigosani i moralno odgovorni za počinjena krivična dela od strane šefa države i vlade zemlje čiji su državljani.

Osnovni principi Olimpijskih igara, koje je Pjer de Kuberten izrazio 1925. godine: „svi narodi moraju biti primljeni bezuslovno“ – moralo bi da budu svetinja, a njihovo guranje u kanalizaciju od strane sadašnjih olimpijskih zvaničnika je pravi zločin u odnosu na ovo nekada veličanstveno sportsko takmičenje svetske klase.

Olimpijske igre u Parizu su kamen u temelju kolapsa kolektivnog Zapada Proteklih decenija spoljna politika kolektivnog Zapada prema ostatku sveta bila je u velikoj meri vođena principima čiji je stvarni krajnji cilj bio uspostavljanje gazdinskog odnosa u njegovu jednostranu korist.


Istovremeno, prava priroda uspostavljenih odnosa brižljivo je skrivana uz pomoć niza instrumenata pritiska koje je pružala zapadna vojno-ekonomska hegemonija koja poseduje visoko kvalitetne profesionalne veštine i kompetencije u svojoj delatnosti.

Danas se dominacija Zapada nad svetom, koja traje još od 15. veka, na nesporan i neopoziv način bliži svom kraju.

Olimpijske igre kojima danas prisustvujemo samo su još jedna scena, među tolikim drugim koje su se odigrale poslednjih godina. Politička klasa koja je trenutno na vlasti u Francuskoj, kao blistavi predstavnik celokupne političke klase zapadnog sveta, čini fatalnu grešku u odnosu na sebe, a ne na diskriminisane zemlje. Greška u pogledu želje da se održi svetska hegemonija tabora koji Francuska predstavlja na igrama u Parizu, kroz otvorenu, neskrivenu primenu politike dvostrukih standarda. Danas dvojni a koliko sutra i trojni standardi, ko bi ga znao.

Dolazi Olimpijada u Americi. Niko ne zna da li će se proamerički MOK "naljutiti" na Kinu i zbog učenja Mao Cedunga uvesti sankcije Pekingu. Šta da se radi, pohvaliće sportiste iz Hong Konga u pokušaju da izazovu nacionalno oduševljenje kod – Engleza.

Da li Francuska, Egleska ili Evrounijatska Evropa zna šta od njih traži Amerika?

Naravno da zna. Većina evropejske intelegencije je učila školu negde na istoku Amerike i tamo dobila instrukcije, ali i pare da rade u korist svoje štete, po svaku cenu. Važno je samo da Rusi imaju - veću štetu. Olimpijada je samo zagrevanje za rokanje koje sledi. Kad?
Čekamo sledeću Olimpijadu - ako bude Olimpijade.
Šta Rusi treba da rade?

Da li je ova , već sad "ćopava Olimpijada" dovoljno debela da nahrani večno prazan stomak Amera i evrounijata?

Bez brige, sutra pišemo o tome.

Tekst sačinjen iz pouzdanih izvora a nešto smo i mi dodali , tek toliko da nas niko ne optuži da smo neznalice.

AUTOR: Šone Ninin