„Vremena i događaji su primereni predvorju Trećeg svetskog rata, naoružajmo se verom i strpljenjem!“

U ovo burno vreme nije jednostavno izdvojiti teme koje bi trenutno bile najvažnije u nekakvom komentaru uslova u kojima gledamo pad čitave jedne civilizacije koja to po svim merilima i duhovnim odrednicama već odavno nije. Zapravo gde god da se okrenemo mašina uništavanja ubrzava u svim sferama života.

Pogledajmo kakva se bitka odvija u obračunu sa hranom i poprima razmere koji ukazuju na situaciju, kako to kaže naš narod, da ćemo ipak morati da se uhvatimo motike. Da se radi o opštem napadu svedoči nesmanjeno tretiranje životinja zdrastvenim tretmanima, prijavljivanjima svake kokoške i svake domaće životinje sa zahtevom da se podvrgne otrovnim tretmanima i koja bi u ovoj bitci najsurovijeg preživljavanja mogla da doprinese opstanku. Kada smo već kod kokošaka, u Belikoj Britaniji ljudi masovno prijavljuju kupljeno kokošije meso da bi sačuvali neku kokošku i izborili se za minimum zdrave hrane. Pre nekoliko meseci poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su dobili ponudu da primaju nadoknadu za odustajanje od proizvodnje hrane. Sada se u prizvodnju mesa, mleka i drugih proizvoda uvodi suspstanca boaver koja izaziva iritacije kože, očiju i sterilnost kod prevashodno muške populacije, tako da su veliki marketi postali distributeri najgore hrane na tržištu i nije čudo što globalističke strukture tako besomučno reklamiraju ovu hranu tretiranu u toku proizvodnje najgorim pesticidima i otrovima neretko isteklim rokom.

Ova i ovakva hrana treba da maksimalizuje i efekte čuvenog zdrastvenog tretmana jer svaka supstanca sa alergijskim reakcijama pravi nezamislive probleme stanovništvu koje se inače nosi sa preteškim posledicama gore navedenog tretmana. U tom smislu treba navesti da prethodna administarcija čuvenog lažnog antiglobaliste Trampa nije zabranila neurotoksične pesticide i genetski modifikovanu hranu, dok je toksičnost pojedinih artikala dostigla status da npr. dijetalna Koka Kola izaziva autizam. Naravno ne treba ovom prilikom izostaviti proizvodnju lažnog mesa koja se odvija širom sveta kao i lažne ribe u čemu, reklo bi se ipak, prednjači Kina. Opet u relaciji sa ovom očigledno odsudnom bitkom treba reći da broj klubova u svetu koji prodaju ljudsko meso raste, dok se razni prelivi istog porekla koriste u najpoznatijim svetskim restoranima brze hrane. I postavlja se pitanje da li je bezbednost hrane samo forme radi kategorija, dok je u stvarnosti potpuno izopštena tema i da je uzrok tendencije porasta najrazličitijih i najtežih bolesti.

Zombi apokalipsa

U vezi sa prethodnim i brojnim podacima o zdrastvenom statusu u čitavom svetu koji beleži užasne podatke, neophodno je dodati da se sasvim evidentno pogoršava i psihološki status u čitavom svetu. Iako se o ovoj temi govorilo, treba svejedno reći da se kretanja u čitavim društvima odvijaju po projektovanim posledicama psihološke prirode o kojima svedoči brojni dramatični i krvavi događaji širom sveta kao i momenti koji su sasvim novog karaktera. Pod ovim podrzumevamo, između ostalog, konkretizovan plan od 2017. do 2019. g. pod nazivom KON PLAN 8888 kao plan suprostavljanja tzv. zombi apokalipsi koja predviđa strahovit upliv tehnoloških dostignuća na ljude. I pitanje je zašto o ovom govoriti baš sada, odgovor je zato što se elementi te katastrofe već prezentuju svetu pre svega kroz naizlgled neobjašnjiva stanja sve brojnijih slučajeva širom sveta najrazličitijeg karaktera, ali sa zajedničkom karakteristikom opisani kao medicinski potpuno jedinstveni slučajevi. Ovom stanju po KON PLANU 8888 mogu doprineti otrovi i u hrani, može doprineti i pojačana radijacija, ali sasvim je izgledno da posledice zdrastvenih tretmana u konekciji sa tehnološkim platformama mogu proizvesti dosad nezamisliva stanja kod ljudi. Upravo ovaj aspekt je jedan od mogućnosti upravljanja posledicama zd. tretmana koji nikad nisu imali veze sa zdravljem nego su po priznanju sad već pojedinih sudova širom sveta bili vojno-biološko oružje.

Gotovo da ne postoji društvo u kojem nije primećena degradacija psihološkog zdravlja i ako nema ideja kako može doći do masovnog uvođenja vanrednog stanja, mora se istaći da je ovaj aspekt već ozbiljno planiran u pojedinim državama sveta kao mehanizam uništenja i kontrole društva. Zato govor o ovoj užasnoj temi i ne može da se odlaže jer upravo u nastupajućem periodu masovne krize će biti ultimativan razlog za uvođenja vanrednih stanja širom sveta kao mehanizma primene najgorih diktatura. Podsetiću Vas da je u Paktu za budućnost predviđeno vanredno stanje kao posledica klimatskih, ratnih, zdrastvenih i drugih okolnosti, okviri terora su potpuno podstavljeni kroz razne državne resurse i testiranje ovih tragičnih stanja su odavno provedena kroz razne vojne projekte. Dakle, proizvodnja hrane i planovi za masovne krize su u direktnoj zavisnosti jer globalisti ništa ne prepuštaju slučaju i dubinu takvih namera ipak treba sagledati.

Vanredno stanje

Zato pođimo i u naš prostor i pogledajmo sa kojim potencijalom se razara država, prirodni resursi i cela struktura opstanka jednog naroda. Gotovo je nemoguće sagledati dubinu propasti koju je ova vlast proizvela od razaranja nacionalnih interesa do rastakanja državnih resursa svih sfera. Kada smo već govorili o hrani, nemoguće je izostaviti sav posvećeni angažaman državnih službi u proterivanju proizvodnje hrane u Srbiji koji kao što vidimo nije samo zbog interesa pojedinih lobija nego ima daleko kompleksniji interes. Napuštena sela, rasprodati poljoprivredni kombinati, rasprodati izvori vode sve u cilju izolovanja opstanka građana Srbije u potpuno evidentnoj nameri da se zdrastveni status nekog naroda dovede u najniži mogući nivo radi buduće kontrole. U tom smislu treba posmatrati i zahtev za podacima o zdrastvenom statusu dece nezakonito potraživani od agencije Zdravitas, jer takvi potencijalno prikupljeni podaci nedvosmisleno govore o potencijalu opstanka jednog naroda isčitavajući ga iz zdrastvenog statusa najmlađih. Ovde ne treba zaobići druge aspekte upotrebe tih podataka na svetskom tržištu podataka kao i upotrebu u formiranju procesa digitalizacije. Dakle, obračun sa opstankom jednog naroda svakako leži na sposobnosti jedne diktature da se obračuna sa zdravljem čitavog naroda posebno mlade generacije. Nadalje, da bi taj obračun najbolje projektovala potrebni su im validni i verodostojni podaci.

Ako opet razmotrimo dešavanja povodom tragedije u Novom Sadu, možemo konstatovati da proces destrukcije koju koristi režim na opravdanom kretanju narodnog nezdovoljstva pokušavajući zadržati kontrolu polako dobija sve opasnije karakteristike. Opskurnost vlasti da ustaljenom praksom pokušava izbeći svaku odgovornost za sve događaje sa nevinim žrtvama postao je model diktature bezakonja. Sada se zaista postavlja pitanje – Kako smo mi došli u ovo stanje i kako je moguće da ne nalazimo put izlaska iz ove sveukupne krize kojoj je nemoguće odrediti dimenzije? Pa eto, sve je počelo izdajom Kosova i Metohije, relativizacijom državnog udara kroz francuskonemački plan čijim prihvatanjem država Srbija nema više ni puni integritet ni suverenitet, kojim su pogaženi svi članovi Ustava, zatim kartelskim kriminalom koji sada odnosi žrtve, zaokružena je formula propasti. Relativizacija veleizdaje i sudelovanje na lažnim izborima bi u svakoj državi sveta dali ovakve rezultate jer je veleizdaja upravo zato krivično delo najvišeg stepena koja razara institucije u tom kapacitetu koje upravo gledamo. Ovo stanje se ne može razrešiti vikom u Skupštini, niti zakloniti velikim govorima na lažnim izborima, niti se čak može popraviti protestima koje predvodi tzv. opozicija jer je posudila legalnost i legitimitet režimu i deo je otimanja države od naroda. Sledstveno su tu i sledeća pitanja – Da li ćemo i sada ići na izbore i sa zločincima? Da li su trke poslanika po ulici uvod u prevaru i motivaciju građana za još jednim lažnim izborima? Da li tzv. opozicionari zaista ne shvataju da naplatom svojih poslaničkih mesta će jednom biti krivi samo oni jer će veleizdajnici već sebe negde evakuisati. Neizostavno moram dodati, ne ljulja se režim zbog tragedija niti drugih nepočinstava, ljulja se zbog posledica zdrastvenog tretmana koje Vučićevi tajkuni mogu posvedočiti iz prve ruke i eho Vučićeve prevare u tim krugovima ne može ni da se opiše.

Potpuno je sada jasno da se ovo stanje mora preseći prelaznim rešenjem, da nivo raspada državne strukture odnosi živote, da je potencijal za otimanjem Kosova i Metohije i svetinja u međuvremnu doživeo novi vrhunac, da je potencijal građanskih sukoba veliki jer to jedino može održati zločince na vlasti. Tzv. predstavnici opozicije mogu promeniti sopstveni status saradnika veleizdaje samo ako doprinesu realizaciji prelaznog rešenja koje može biti Vlada nacionalnog spasa ili neko slično rešenje sačinjeno od nestranačkih ličnosti koja bi u jednogodišnjem mandatu prvenstveno suspendovalo veleizdajničke sporazume, poništilo Pakt za budućnost, dovelo izbornu proceduru u zakonite okvire i ozdravilo teško razrušene institucije. Sabor univerzitetkih profesora je kroz više od dve godine razmatrajući probleme kroz ekonomski, pravno-politčki, zdrastveni, obrazovni i bezbedonsni pododbor ponudio platformu Vlade nacionalnog spasa koja u široj društvenoj zajednici može dobiti podršku kao platforma opstanka i mehanizam presretanja potpunog urušavanja države Srbije. Inače raspad Srbije je neminovan, primena Pakta za budućnost kroz vanredno stanje povodom mnoštva izgovora je potpuno izvesna i perspektiva masovne krize potpuno realna. I samo da dodam, potpuno je nesvrsishodno da u ovim svetskim uslovima očekujemo spas i od naših prijateljskih naroda jer svaki svetski rat ima svoju dinamiku i planovi globalista neće propustiti da maksimalizuju efekte društvene krize baš na našim prostorima.

Zato treba braniti ustavna prava i tražiti odgovornost i na ulici, ali to nikako ne može da bude u interesu nove izborne prevare niti promocije lažnih opozicionih predstavnika svih vrsta. I nesumnjivo i očigledno, takva lažna opozicija prvenstveno služi odbrani ovakvog nakaradnog sistema kojeg veleizdajnici i okupator tako posvećeno brane. Dakle, imajmo dovoljno svesti i savesti i sprečimo najgore scenarije pre svega protiv srpskog naroda, a onda i države Srbije.

I ne, nismo zaboravili Danku, nego ćemo samo ovom prilikom priupitati – Ima li nestanak Danke neke veze sa kvotama za specijalne događaje?

Naravno, pomenimo i grupu građana koja odlazi na brojne proteste ovih dana braneći opstanak na jedini mogući način koji je preostao, inače okupljajući se u više od 1100 dana.

„Vremena i događaji su primereni predvorju Trećeg svetskog rata, naoružajmo se verom i strpljenjem!“

Autor: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice. 

Glas javnosti/borbazaistinu.rs