Fanatik koji se krio iza civila i terorisao i Srbe i Albance: Sedmi mart 1998. bio je dan kada je likvidiran Adem Jašari
Autor: Glas javnosti
Zamislite da poletite sa aerodroma Nikola Tesla, a sletite na aerodrom Adem Jašari.
To je razlika između Srba i plemena.
Prvi su aerodrom nazvali po svom najvećem naučniku, a drugi po teroristi koji nikad nije ni seo u avion.
Jašari je bio jedan od osnivača terorističke grupe „Uštria ćlirimtare e Kosovac”, kasnije poznata kao OVK-a.
Njihovi kampovi za obuku nalazili su se u Albaniji.
Ova grupa sastavljena je od kriminalaca pokupljenih iz podzemlja širom Evrope.
Oni su od 1992. godine iz zaseda redovno napadali isturene patrole srpske policije a onda su bežali na planine.
OVK-a je status terorističke organizacije imala sve do današnjeg dana 1998. godine. A, baš na taj dan je likvidiran Adem Jašari, čije ubistvo je Zapad mudro upotrebio u borbi protiv Srba, a njegovu terorističku grupu preimenovao u „borce za slobodu.”
Zadnjeg dana meseca februara te 98. godine, u zasedi kod sela Likošane, Drenička grupa ponovo je napala i ubijena su 4 policajca, a dvojica ranjena.
Policija je sprovela blokadu ovog sela, likvidirala 16 terorista, a devetoricu uhapsila i odvela na ispitivanje u Prizren.
Dok su ovi teroristi sahranjivani, Jašarijevu mahalu Prekaze opkoljavaju pripadnici Jedinice za specijalne operacije, Specijalne antiterorističke jedinice i Posebnih jedinica policije.
Pregovori megafonom su trajali nekoliko dana, u međuvremenu desetine civila su napustile ovo uporište.
Na kraju je ženama i deci dat rok od 2 sata da izađu iz obruča.
Kada je taj rok istekao, usledio je napad u kome su ubijeni Adem Jašari i njegov brat Hamza.
Među njima nastradale su još 54 osobe koje je Jašari svesno žrtvovao zbog svog fanatizma.
Ova akcija na zapadu odmah je okarakterisana kao prekomerna upotreba sile i masakr nad nedužnim civilima.
Ovi termini se do današnjeg dana koriste za aboliranje svih zločina nad Srbima na KiM.
Sa današnje distance može se komentarisati da li je ova akcija mogla drugačije da se izvede ili nije.
Ali u vreme te ratne psihoze i svakodnevnih napada na policiju, od kojih je najstariji ubijeni policajac u Likošanima imao 29 godina, teško da je za ove ljude bilo drugog leka osim metka.
Neću nikad zaboraviti Jašarijev opis od strane jednog od policajaca koji je učestvovao u ovoj akciji te mi je rekao:
„Taj čovek je bio neviđena bolesna sirovina.”
I on je zaista bio takav, nadaleko poznat kao kukavica koja se krije iza ženskih dimija i dece.
Zbog toga ne čudi što je tokom uviđaja njegovo telo pronađeno u kućici za pse.
Istog dana, Jašari je pucnjem u leđa ubio svog maloletnog sinovca koji je hteo da se preda našoj policiji.
Između ostalog, Jašari je imao decu sa članovima uže porodice, ali tako to biva u divljim plemenima.
Tokom uviđaja u selu Prekaze, lokalni Albanci zahvaljivali su našim policajcima jer su se konačno rešili zla.
Zbog toga što je Adem Jašari, koliko god da je bio surov prema našoj policiji, bio još suroviji prema onima koji ga nisu poštovali iz redova njegovog naroda.
Postoje 3 datuma koja su te 1998. godine vrlo bitna.
Prvi je ovaj pomenuti 7. mart, drugi je 24. jun, a treći 13. oktobar.
Tog 24. juna 1998. godine nastala je slika kada američki zvaničnici sede na podu sa OVK teroristima.
Tu u Juniku, pred svim kamerama sveta, javno pokazuju da su odabrali stranu u sukobu.
OVK-a je u tom trenutku držala 2/3 teritorije KiM, a odgovor srpske vojske i policije bio je munjevita kontraofanziva.
Ta antiteroristička operacija trajala je sve do 23. septembra 1998. godine, kada su srpske snage povratile celokupnu teritoriju KiM.
Zbog straha da su teroristi na rubu poraza, odmah je organizovan sastanak ministara odbrane NATO alijanse u Vilamuri u Portugalu 24. septembra 1998. godine.
Ovde je donesen konačan plan o bombardovanju Srbije.
Danas se prećutkuje da su naši policajci tokom akcije u selu Prekaze spasili devojčicu Besartu, a to je ćerka Jašarijevog brata Hamze, koja je tada imala 10 godina i odmah je medicinski zbrinuta i živa je i dan danas.
Upravo će Besarta sama kasnije pričati o hororu i ubijanju onih koji su se hteli predati.
Aerodrom u Prištini danas nosi ime Adema Jašarija.
Međutim, trenutno se radi i na tome da Amfiteatar u Prištini ponese ime Adema Jašarija, tj. da ponesee ime po čoveku koji nije znao da pozorište uopšte postoji.
U toj borbi protiv raspuštene terorističke bande Adema Jašarija, živote su položili srpski policajci:
Autori: Končarević Andreas i Radaković Rade...
Stavovi izneti u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
