KAKO DA SRBIJA OPSTANE, NAUKA SE BUDI – prvi naučni skup o Kosovu i Metohiji u poslednjih 25 godina i OZBILJNA ANALIZA FRANCUSKO-NEMAČKOG PLANA
Autor: Glas javnosti
Velika je greška pregovarati sa teroristima i secesionistima, i to na najvišem nivou, što daje formu razgovora između dve države, istaknuto je na skupu sa kojeg Glas javnosti ekskluzivno prenosi najvažnije poruke.
Institut za političke studije u Beogradu je organizovao celodnevnu tribinu o temi „Kosovo i Metohija nakon francusko-nemačkog plana“, prvi naučni skup o KiM u poslednjih 25 godina.
Na skupu je bilo više od 30 profesora, naučnika, doktora iz raznih oblasti, ponajviše politikoloških i pravnih nauka, koji su analitički, konstruktivno kritički i polemički razgovarali o aktuelnoj situaciju povodom navedenog plana i putevima kojim bi Srbija trebalo i morala da ide da bi sačuvala svoj teritorijalni integritet.
Uvodne reči dali su ljudi sa KiM, koji najbolje poznaju i osećaju ukupno stanje u južnoj srpskoj pokrajini i koji su u kontinuiranoj borbi u okviru Srpskog Nacionalnog Veća za opstanak srpskog naroda na istom: Momčilo Trajković, dr Marko Jakšić, Slaviša Ristić, Dragan Velić, a zatim su u veoma ozbiljnoj i nadahnutoj diskusiji, čestim polemikama i argumentovanim analizama, učestvovali: prof. dr Slobodan Samardžić, dr Momčilo Subotić, Miloš Knežević, prof. dr Miloš Ković, prof. dr Dejan Mirović, prof. dr Časlav Koprivica, prof. dr Zoran Čvorović, prof. dr Dušan Proroković, dr Sanja Šuljagić, mr Stefan Radojković, pukovnik u penziji Aleksandar Mihailović, dr Vanja Glišin, naučni saradnik Dušan Dostanić.
Moderator skupa bio je dr Momčilo Subotić.
Foto: Glas javnosti
Iz veoma detaljnih i konkretnih analiza i predloga teško je bilo izvući ono što je bitno i u najkraćem mogućem obliku, ali, ovo su samo akcenti koji su na vašeg izveštača ostavili najveći utisak:
Opšti je zaključak je da nedostatak nacionalne strategije za KiM, koje je geopolitičko pitanje, pravi veliki prostor secesionistima i njihovim mentorima za olakšano razbijanje Srbije, pa je francusko-nemački plan samo prelazna faza do sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma, što podrazumeva i promenu Ustava u smeru mogućnosti komadanja Srbije. Vašingtonski i Ohridski sporazumi samo otklanjaju prepreke za taj čin i vode izdaji. Tome u prilog ide i sumnja da 50% para slatih na KiM završava u privatnim džepovima. Još uvek ima dileme da li poštovati ili bojkotovati prištinsku vlast.
- Kada se Nemačka ujedinila nije predstavljala pretnju, a Srbija kao „mala Rusija“ je bila velika „opasnost“ za Nemačku i zapadni svet, pa su i SFRJ i Srbija razbijani, kao i SSSR, iz razloga osvete za poraze u oba svetska rata, sve po planu Nemačke, što se tiče SFRJ i Srbije, uz podršku SAD i UK. Oficiri Vermahta su bili komandanti u NATO, a Srbi za njih samo gerila na putu pokoravanja SSSR.
Žukov je raportirao Staljinu, „oslobodili smo Evropu, nikada nam neće oprostiti“.
- Građani KiM ne učestvuju u politici ali trpe sve posledice odluka eksperimentalne politike, domaće i međunarodne, učestvuje samo polusvet da bi izdaja dobila izgled svesrpske. KiM je svesrpski problem, a na KiM se ne radi o antisrpskoj politici već o antisrpstvu. Ideologija Albanaca je teritorija, tu su složni, a Srba vlast i samo vlast.
Foto: Glas javnosti
- Sve politike do sada su samo simulirale borbu za KiM. Problem se ne rešava, samo se kriza produkuje.
- ZSO promoviše nezavisno „Kosovo“, suprotna je Rezoluciji 1244 i nije interes Srbije jer Rezolucija govori o visokoj autonomnosti Albanaca, a ne Srba na KiM, zamenjena je uloga. ZSO ne može ni Statut da donosi, što može svako udruženje, pa je niži nivo i od toga. Sreća je da se Rezolucija 1244 ne može promeniti izvan Saveta bezbednosti UN.
- Albanci masovno odlaze sa KiM, i među njima je velika podeljenost, kako u opoziciji tako i u poziciji, delom zbog velike smrtnosti posle bombardovanja, a delom zbog nemaštine i terora kriminogenih struktura. Kada su se nekada tu naseljavali dolazili su kao hrišćani a onda prelazili u muslimane.
- Francusko-nemački predlog je finale odvajanja KiM i izdaje, treba ga odbaciti, to je presvučeni Išingerov plan, koji je Koštunica bio odbacio, a koji je kopija sporazuma dve Nemačke iz 1972. godine, dve države koje se međusobno ne priznaju. Treba odbaciti i sve druge loše sporazume. U pregovaračkom timu treba da budu relevantni sagovornici iz pozicije, opozicije i predstavnici Srba sa KiM. KiM ne može niko da uzme ako ga ne damo, a sa istog u poslednjih 11 godina otišlo je 40.000 Srba.
- 19.4.2013. godine je ugašena država Srbija na KiM i tada je zabijen glogov kolac u KiM. Predata je imovina i oduzeto pravo Srbima na samoupravu, čak su primoravani da idu na izbore koje organizuje ta kvazi država, što je oblik priznanja iste. Iznet je podatak da je 2008. Srbija raspisala izbore na KiM i da je to funkcionisalo, kao i 2012. godine i iste je Međunarodna zajednica priznala, dok je Briselskim sporazumom sve razbijeno i Srbi obespravljeni, pa treba jaka država da se odlazak naroda sa KiM zaustavi i omogući normalni život.
- Više puta je istaknuto da je veoma dobro da se vrši reaktivacija Srpskog Nacionalnog Veća koje zastupa izvorna prava srpskog naroda na KiM, a istaknuto je sa bolom da su 1999. posle donošenja R1244 Srbi ostali sami na KiM i da se nije radilo na realizaciji iste. Te iste godine su povučene zemljišne, a 2002/2003. godine i matične knjige, da bi 2019. godine bile predate Prištini, što je stvorilo uslove za falsifikate i krađu srpske imovine. Više od 70% su vlasnici zemlje država i Srbi, ali, i da nema niti jednog Srbina na KiM, to je opet deo Srbije i pogrešno je i zlonamerno tumačenje da je tamo Srbija dok ima Srba, a kada ih ne bude bilo nije, što secesionistima daje vetar u jedra da ih proteraju, to Kurti i radi.
- Vašingtonski i Ohridski sporazum su definitivno podrška secesiji KiM i realizaciji Išingerovog plana, a proterivanje Vladike Artemija sa KiM je i definitivno bio naš veliki poraz.
- Svi su se saglasili sa ocenom da francusko-nemački plan treba odbaciti jer je samo projekat realizacije konačnog otcepljenja KiM. Početak puta ka priznanju je bio sa potpisivanjem SSP, kao i ratifikacija istog u Skupštini 21.9.2008, a u kome je Srbija bez KiM, pa u EU i ne može ući celovita.
- Posebno je istaknuto da je obaveza potpisivanje konačnog opšteobavezujećeg dokumenta i faktičko priznanje „Kosova“, i da taj uslov praktično znači da se završava fatamorganski put ka EU jer niko normalan to ne bi potpisao. Bilo kakva odluka koja omogući ulazak „Kosova“ u NATO znači i definitivni gubitak istog, a Zapadu treba zbog enormnih prirodnih resursa za koje ni SFRJ nije znala.
- Veliki prostor su zauzeli i komentari o četvrtim vanrednim izborima za 11 godina, koji su neustavni i pokazuju neuspešnost vladanja, pa se isti politički faktori ne bi trebalo dalje da kandiduju. U takvim uslovima je i svaki referendum rizičan jer može biti friziran, posebno u uslovima da odlučuje prosta većina glasova izašlih, ali, rečeno je i da ni odluka od 100% izlaznosti i glasanje za otcepljenje KiM ne može biti validna jer je KiM teritorija, srce Srbije i brojnih budućih generacija, ne samo sadašnjih, kao i na stotine prethodnih koje su krvarile za isto. Da su preci tako razmišljali ni Srbiju ne bismo imali. Kada je reč o referendumu rečeno je da može biti samo u vezi pitanja iz ustavnih nadležnosti Skupštine Srbije, a to secesija nije.
- Sa opravdanom sumnjom se gleda na četvrte vanredne izbore kao na priliku za friziranje istih i pokazivanje da je narod većinski za politiku koja vodi ka priznanju secesije, iako to niko u svom programu nema, niti Ustav dozvoljava. Vanredne izbore zagovara i Zapad da bi se sakrila nepočinstva istog i saradnika i izvršilaca istog na terenu.
- Skrenuta je pažnja i na čudnu marginalizaciju R1244 koja nam ide u prilog jer je po njoj KiM u Srbiji i planirani referendum odlučuje samo o stepenu autonomije Albanaca a ne o otcepljenju i autonomiji Srba u novoj državi. Izgubljeno je 23 godine zbog marginalizacije R1244 i udaljili smo se od pravog rešenja, kao i od zahteva za povraćajem otete imovine. Zamka je i nerazjašnjeno spominjanje u R1244 Rambujeovskog sporazuma jer nije istaknuto koji od dva, jedan je Srbija prihvatila, u kome nema secesije, a drugi ne.
- Posebno su istaknuti problemi straha i sve manje sigurnosti Srba na KiM, koji sve češće odlaze sa istog, posebno posle ukidanja blokade mosta, od kada je počeo progon, hapšenja i ubijanje Srba. U Zubinom Potoku su čak 4 policijske stanice i velika, bondostilovska baza Kurtijevih specijalaca i policije.
- Svi su se složili da postoje vojno i političko rešenje za KiM, ali, bolje je da se dođe do dogovora i suštinske autonomije za kosmetske Albance.
- Ocenjeno je i da ubrzana multipolarizacija svetske političke i svekolike scene odgovara Srbiji i da ne treba ishitreno donositi odluke oko KiM, a da put ka EU nije „bezalternativan“ kako se mislilo, da postoje i druge opcije, između ostalih i BRIKS, koji okuplja države koje su 80% proizvođači hrane i energenata i oko 4 milijarde ljudi, te da se pitanje KiM neće moći da reši bez Rusije i Kine, a 80% građana Srbije je odlučno da KiM mora ostati u Srbiji i da je to zavet za sva vremena.
- Istaknuto je da je velika greška pregovarati sa teroristima i secesionistima, i to na najvišem nivou, što daje formu razgovora između dve države. Niko u svetu sa njima ne pregovara, dok je Tuđman odbijao da razgovara i sa Srbima kao narodom, slao je 3. i 4. nivo činovnika da sa njima pregovara.
- Neko je podsetio i da je Amfilohije održao opelo Vladi Srbije kada je potpisan Briselski sporazum, što je bila velika greška. Ista se nastavlja prihvatanjem obaveze iz Vašingtonskog sporazuma, francusko-nemački plan je nastavak istog, kojom se obavezujemo na neometanje „Kosova“ da pristupa međunarodnim organizacijama i institucijama, dok Ohridski otklanja prepreke i vodi ka stvarnom priznanju secesije, koju ne može i ne sme niko da potpiše, niti je za to nadležan.
- Posebno je istaknuto da je Ustav storniran kada je od Vlade Srbije preuzeta i uzurpirana funkcija vođenja spoljne politike, što je „državni udar“. Ispoljena je zabrinutost da Brisel otvoreno traži de facto priznanje „Kosova“ i da jednostavno prelazi preko državnog udara i uzurpacije nadležnosti Vlade, te da je posle pregovora sa Ahtisarijem u Beču neopravdana i nerazumna marginalizacija Srba sa KiM i prepuštanje Kancelariji za KiM da vodi pregovore umesto njih koji najbolje poznaju i razumeju stanje i odnose na KiM.
- Ocenjeno je da Zapad ratove u Ukrajini i Izraelu koristi kao masku da se skrene pažnja sa ubrzanog rešavanja priznanja razbijanja Srbije, koje se ne bi završilo samo na KiM, tražili bi i Vojvodinu. U tom smislu je i afera Banjska bila velika greška i otvorila je vrata Briselu za nove ucene Beograda.
- Posebno je potenciran značaj otvaranja dijaloga od strane nauke i naučnih ustanova i zaustavljanja propagande koja doprinosi razvlačenju i zaustavljanju donošenja rešenja. Nauka ceni i da je dan prihvatanja SSP početak razbijanja Srbije iznutra i spolja. Da je to tako potvrđuje i potpisivanje od strane EU Pakta o stabilnosti j/i Evrope 10.6.1999. godine, samo dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Stav koji je dominirao je i taj da se mora zaustaviti ucenjivački put ka EU, u koju se nikada neće stići, da je iskrena primila bi SFRJ, mnogo ozbiljniju i pravno uređeniju državu, a ne liliputanske države 11 puta zaduženije od SFRJ. Srbija, po svim parametrima uslovljavanja i ucenjivanja i razvlačenja tog procesa od smene Miloševića nije ni u planu za ulazak u EU. Samo na takav način će se sačuvati teritorijalni integritet Srbije.
Ovo je bitan trenutak u našoj istoriji i KiM se ne sme izgubiti, jer onda gubimo i sebe i svoj identitet. U prilog tome je bio i divljački genocidni pristup nacista i generala Lera kod uništavanja srpske kulturne baštine, 350.000 knjiga i preko 1.300 starovekovnih srpskih povelja, gde je bio i Kosovski Zavet. Elita spava i čeka vojni udar kao u nekim afričkim državama. Raspisivanje vanrednih izbora, i to ne na celoj teritoriji Srbije, je neustavno i manipulativno, posebno što stranci finansiraju sve na političkoj sceni Srbije.
Pitanje KiM je državno, ne manjinsko, i ljude treba pitati da li su spremni da daju KiM za nesigurni ulazak u EU – to su neke od brojnih poruka celodnevne tribine posvećene Kosovu i Metohiji.
PRIREDIO: Aleksandar Mihailović
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
