Glas Javnosti

Kako je nastao Crni petak?

Lični stav
Autor: Glas javnosti

Petak 13. – dan kada plaču Templari

Godišnja rasprodaja koju svi jedva čekaju za kupovinu . Gotovo da nema osobe koja ne zna šta je i kad je Crni petak, ali malo ko zna kako je
"crni petak" nastao i zašto se zove – crni petak.

Hibridni voditelji TV se oslanjaju na hibridni internet i pričaju publici to što su upravo pročitali, uvereni u svoje novo znanje. Internet vesti se pišu demokratski, a to znači da svaki iole pismen čovek može da postane stručnjak za sve i svašta. Tekst koji prinosimo našim čitaocima govori ono što se na internetu retko nalazi. Dakle, šta je to – crni petak!

Kako je Crni petak postao crn?


Termin Crni petak se u početku povezivao s finansijskom krizom, a ne kupovinom i rasprodajama. 24. septembra 1869, došlo je do velikog pada cene zlata u Americi, što je uzrokovalo recesiju, a taj petak nazvan je - crnim petkom.

Kasnije, Crni petak , kao dan za šoping, postaje mnogo crn, popularniji od istorijskog događaja u devetnaestom veku. Crni petak postaje sinonim za šoping dan, Blek Fridej ili Crni petak, dan kada se veliki broj trgovaca odlučuje za rasprodaje, a kupci kupuju velike količine robe za male pare.

Kako je postao trgovački dan?

Jedna teorija kaže kako je taj Crni petak nastao kada su trgovci uvideli da nakon američkog praznika, Dana zahvalnosti, niko ništa ne kupuje, te su trgovci u "crvenom", te dane nazivali i "crni dani" za trgovce. Kada su kupci shvatili da ih nakon Dana zahvalnosti očekuju velika sniženja, počeli su na njima kupovati sve i svašta, uključujući sve ono što im treba za Božić.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Veliki templarski majstor Žak de Mole

Druga teorija ili objašnjenje, naziva Crni petak kaže da pojam Crni petak datira iz šezdesetih godina kada je policajac u Filadelfiji koristio izraz "crni petak" kako bi objasnio trku i haos, nakon Dana zahvalnosti, kada bi veliki broj turista i stanovnika ruralnih područja došao u grad kako bi obavio svoju prazničnu kupovinu.

Drugi najbliži odgovor bi bio da mnogi poslodavci prijavljuju najviše dobiti na Crni petak, tzv. crna dobit. Tačnije, odnosi se na poslovanje gdje se mnogo prodaje „na crno“ . Ovo je savremena tradicija koja živi u modernom računovodstvu, tako je i ime poteklo.

Uz SAD i Veliku Britaniju, koncept Crnog petka proširio se globalno u gotovo sve države, uključujući Brazil, Indiju, Francusku, Nemačku i skoro sve druge države.

Trgovci se žale da morali jeftino da prodaju robu, da se oslobode zaliha i to je za njih korak do bankrotstva. Kupili skupo a prodali jeftino! Crni petak, ne može biti crnji.

Stare knjige, štampane mnogo ranije od pojave interneta kažu da je dan stradanja Vitezova Templara nazvan - Crnim Petkom.

U nastavku, evo istorije o krahu Templara.

Priča o uništenju moćnih vitezova templara koliko je politička, toliko i tragična.

Osvajanje Jerusalima otvorilo je put hodočašća u Svetu zemlju. Devet vitezova Templara se obavezalo da će pratiti i štititi hodočasnike, polažući zavet na poslušnost, celibat i monaško siromaštvo. Posle nekoliko godina predanosti i siromaštva, inicijativu vitezova je podržao kralj Jerusalima Balduin. Redu je dodelio crkvu u zamku , podignutu na mestu starog jevrejskog Solomonovog hrama na Kipru, kao i rezidenciju. Upravo su ovi „jadni vitezovi“, predvođeni Hjuom de Pejnsom, osnovali Templarski red 1119-e godine.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Veliki templarski majstor Žak de Mole na lomači

Narednih godina, Red je postao neverovatno popularan i prestižan. Posebno interesantno je moto „Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu tvome na slavu...“ Red se brzo obogatio kao red „siromašnih vitezova“. Deo sredstava za Orden obezbeđen je ratnim plenom i donacijama.

Lihvarske aktivnosti templara činile su osnovu savremenog bankarskog sistema: pozajmice, menice i monetarne transakcije pomoću hartija od vrednosti obezbedile su Redu jaku ekonomsku poziciju. Pored toga, 1139. godine papa Inoćentije Drugi je učinio da templarski gospodar bude
odgovoran za politiku i upravljanje Redom, što je značilo potpunu slobodu. Ovde počinje
procvat templarskog reda.

U narednim godinama, Red je finansiski postao toliko moćan da je bukvalno uticao na ekonomiju zemlje. Cela francuska riznica je prebačena u Templarski Hram. Templari su ulagali ogromna sredstva u razvoj nauke i umetnosti, graditeljstva i dobročinstva, zbog čega je Red stekao poštovanje i ljubav plemstva i naroda.

U oktobru 1285. godine na francuski presto je stupio kralj Filip Lepi. Planirao je da potčini sve susedne zemlje. Održavao je široku birokratiju, kontrolišući izvršenje svoje volje širom zemlje. Rat i činovnici su veoma skupi poduhvati, pa je kralju Filipu neizbežno i stalno bio potreban novac. Nametnuo je pore na sve što se može oporezovati. Pozajmljivanjem novca vladar muči i zatvara svoje poverioce, ali to nije dovoljno. Kasnije, kralj počinje da „olakšava“ državne kovanice, smanjujući količinu plemenitih metala u njima. Našavši se u ozbiljnoj finansijskoj zavisnosti od Templarskog reda, kome je dugovao ogromnu i neisplativu sumu, kralj Filip pokušava da se pridruži Redu, čime bi dobio pristup blagu, ali je odbijen.

Tada Kralj odlučuje da se oslobodi Reda i prisvoji njegovu imovinu za sebe.

Otvoreni napad na Templare je bio nemoguć, pošto se Red pokorava samo Papi. U to vreme, Papa je bio neprijateljski nastrojen prema kralju Filipu i nije podržavao njegovu politiku, a potom je pripremio bulu za izopštavanje Kralja. Kao odgovor na takvu drskost, Kralj uzima Papu Bonifacija u zarobljenike. Oslobođen od svojih sunarodnika, Papa vrlo brzo umire. Godine 1304. nadbiskup Bordoa Bertran de Gol je postao Papa, koji je uzeo ime Kliment V. On je postao saveznik kralja Filipa u njegovom planu da uništi Red.


Veliki majstor vitezova Templara, Žak de Mole, gradi novi hram u Parizu, zadržavajući svoju glavnu rezidenciju na Kipru. Po mišljenju Molea Francuska bi mogla da postane deo Reda, s obzirom da je južni deo zemlje bio potpuno u posedu Reda. Godine 1307. Žak de Mole je, u vezi sa optužbama, želeo da preduhitri svoje zlobne protivnike. Veliki majstor se obratio Papi Klimentu V sa zahtevom da ispita optužbe protiv Templara. Tada se događaji brzo razvijaju.

Papa obaveštava kralja Filipa o početku istrage, koi ne želi da čeka dugotrajnu papsku istragu i istragu predaje kraljevskoj policiji, ubeđujući Papu da Templare liši svih privilegija. Kralj izdaje nezavisan dekret i šalje zapečaćene pakete širom Francuske sa uputstvima da ih otvore 12. oktobra.

U ranim jutarnjim satima 13. oktobra 1307. širom Francuske došlo je do masovnih hapšenja svih članova reda Templara i konfiskacije imovina. Templari su optuženi za stotine grehova uključujući poricanje Hrista, bogohuljenje, sodomiju, obožavanje đavola i korupciju. Templari su zatvoreni, a sam kralj Filip Lepi je istog dana zauzeo francuski templarski hram i postao vlasnik svih poseda i blaga Reda.

Pod mučenjem, mnogi članovi Reda priznali su optužbe. Papa je 22. novembra 1307. godine, pod pritiskom Kralja, odobrio hapšenje templara širom Evrope. U Engleskoj, Španiji, Nemačkoj i na Kipru Orden je uspeo da se opravda, ali je u Francuskoj proces nastavljen. 1310. godine, pod mučenjem, mnogi članovi Reda su spaljeni. Veliki majstor Reda, Žak de Mole, proveo je nekoliko godina na robiji ali je 1314. spaljen, proklinjući kralja Filipa i Papu Klementa V na lomači. Kralj i Papa su umrli iste godine.

Pogubljenje Templara

Tako je petak 13. ušao u istoriju kao dan zvaničnog uništenja velikog i moćnog Reda Templara nečasnim i podlim manipulacijama pohlepnog Kralja.

Savet čestitim i moralnim ljudima sa parama u džepu:

Batalite kupovinu svega što vam nije potrebno u danu kad su stradali hrabri vitezovi Templari. Trgovci ne znaku za moral . Moral u biznisu teško da možemo da ocenimo prelaznom ocenom. Ne kupujte na dan Crnog Petka ništa ma koliko bilo jeftinije. Ne kupujte svojoj deci igračke da se raduju jer je to radovanje na templarskoj krvi.

Šone Ninin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR