Ko sa decom spava…
Autor: Glas javnosti
Danas u Srbiji imamo vlast koja se urušava sama od sebe i koja je, očigledno, odsvirala svoje. S druge strane, pod krinkom studenata deluju drugosrbijanci i neokomunisti, ubeđeni da je došlo njihovih pet minuta i da ne moraju ni da simuliraju nacionalnu priču. Čeka nas mučan, bar dvogodišnji, tranzicioni period
U potpuno razorenoj javnoj sferi u kojoj više ne postoji ništa što pretenduje na neku objektivnost, argumentovanu debatu ili pokušaj ozbiljnog naučnog sagledavanja javih i političkih fenomena, strahovito je teško uhvatiti momenat u kome se Srbija danas nalazi. A on je, čini se, veoma opasan.
No, ovo je nedelja u kojoj je otišla Brankica Janković. Dva mandata u kojima je obavljala dužnost tzv. poverenika za ravnopravnost, označila su početak sistematskog progona svih ljudi koji su bili istaknuti u frontu odbrane prirodne porodice i u tome bili uspešni. Direktna podrška američke ambasade i uvezanost sa tzv. nevladinom organizacijom „Da se zna“ napravili su sistem otuđene moći koji je bio sposoban da ućutka i maltretira čak i državne funkcionere poput Uroša Šuvakovića. Isto kao i u slučaju ustavnih amandmana kojima je izbor sudija i tužilaca odvojen od Narodne skupštine, vlast je, dajući reket spoljnim gazdama, napravila problem i sebi. Ali koga to više briga, za dodatni mesec dana na vlasti daje se šta god se traži.
Vlada Dimitrijević je posle sedam godina razvlačenja po sudovima konačno oslobođen, Baneta Ristivojevića je to stajalo tri godine i mnogo živaca, ja sam se izvukao bez suda, uz dve titule LGBT diskriminatora. Brankica i njeni drugari iz „Da se zna“ su, uz podršku pravnog odeljenja američke ambasade, stranih fondacija, delegacije EU i ostalih zapadnih ambasada, složno radili na zabrani prava slobode govora i vraćanju komunističkog nasleđa poput verbalnog delikta iz nekadašnjeg Člana 133 Krivičnog zakona SFRJ.
Anarhističke ideje
No ove godine navikli smo se na niz stvari koje su u normalnim društvima nezamislive. Takozvani blokaderi dodali su gomilu sopstvenih nenormalnosti na inače nenormalan okvir u kome se već dugo nalazimo. Na tragu gorenavedenih tendencija, na velika vrata se vraćaju razne komunističke ideje, pokreti, tradicije. Pre koji dan uđem u knjižaru Lagune na Terazijama i vidim kako se na polici sa literaturom iz društvenih nauka ponosno širi novo izdanje Komunističkog manifesta. Pobogu braćo, da li vam je vrana popila mozak, da posle svega što su komunisti uradili ovom narodu i državi propagirate ovu bolest?
Čitav takozvani studentski pokret zasnovan je na nasleđu anarhizma i raznih drugih komunističkih tradicija. Uzgred, fasciniran sam kako su razni javni delatnici i intelektualci koji su se borili protiv komunističkog nasleđa preko noći prihvatili plenume, delegate, zborove (radnog naroda i građana).
Dakle. višedecenijska borba da se bar na nivou ideja i teorija vratimo u normalnost okvira pluralističke demokratije, vladavine prava i lične odgovornosti, preko noći je puštena niz vodu u ime anonimnih anarhističkih koještarija u kojima se navodno odlučuje kolektivno…
Za neverovati je kako su navodno ozbiljni ljudi bili oduševljeni decom koja mašu rukama po ugledu na Sorošev Okupiraj Vol Strit. Ustalilo se kao normalno da se prenose i kao ozbiljni tumače anonimni nalozi na društvenim mrežama koji navodno predstavljaju pojedine fakultete. I tek kad je krenuo raspad (koji nužno sledi u svakoj anarhističkoj strukturi koja nema jasno precizirano i odgovorno rukovodstvo) i kad su isti ti anonimni studenti kojima su se do juče divili, krenuli da udaraju po Tanasiju Marinkoviću, samozvanoj stručnoj Komisiji i raznim organizacijama, oni su se posle godinu dana setili da ovi nisu nadležni za bilo šta. Ali džaba. Sveta krava studenata, „naše zlatne i hrabre dece“, ne sme da se dira.
Obratite pažnju, o svim tim ljudima možete da mislite šta god hoćete, ali svaki se potpisuje svojim imenom i prezimenom, dok sa druge strane stoje anonimni likovi za koje nemate pojma ko su i koji, kao i svaki pojedinac skriven iza maske, mogu da pljuju i defamiraju ljude sa imenom i prezimenom. Pobogu ljudi, vi ste se time oduševljavali? Cela ova priča je u ideološkom smislu najbliža Maovoj „Kulturnoj revoluciji“.
Direktna odgovornost
Hajmo dalje. Ovo je donelo godinu dana razaranja visokog školstva u Srbiji koje je i inače u sve gorem stanju. Za to su naravno najodgovorniji rektor, rektorski kolegijum i profesori koji su vodili ove procese, što je uglavnom ekipa iz „Proglasa“. Radi se naravno o direktnoj i brutalnoj zloupotrebi položaja, kršenju zakona, narušavanju autonomije Univerziteta kao veoma važne i teško izborene tradicije, instrumentalizaciji akademskih institucija za direktno političko organizovanje itd.
Ima i nešto još gore. U Makedoniji je pre desetak godina u procesu rušenja Gruevskog već korišćena ideja plenuma na fakultetima, i pokušali su na kratko da blokiraju i par škola. No ovde su prvi put direktno i brutalno instrumentalizovane srednje, pa čak u nekim slučajevima i osnovne škole. Nepunoletna deca koja zakonski ne mogu da odgovaraju za svoje postupke su navodno samostalno odlučivala da ne idu školu i da organizuju blokade.
Druga strana medalje je apsolutno nesposobna vlast koja je toliko izbušena da su joj blokirali i škole. Zamislite da Erdoganu neko proba da blokira škole? Oni su toliko nesposobni da neke od vodećih škola ne smeju da vrate u školske prostorije jer nisu u stanju da spreče par desetina ljudi da ponovo organizuje blokadu.
Da skratim, isti oni spoljni faktori koji su nam od 1943. uterivali komunizam i koji čuvaju onu sramotu na Dedinju kao simbol naše permanentne okupacije, danas preko ovih protesta podižu novu generaciju neokomunističkih aktivista i jurišnika. Ova vlast je iz vrlo merkantilnih pobuda već uveliko počela da uvodi razne zakonske i obrazovne programe iz neokomunističkog arsenala. No, posle nje se spremaju oni koji će u to duboko i iskreno da veruju i koji će imati vrlo jasan program ulaska u NATO, vezivanja za raspalu Evropsku uniju, udaljavanja od Rusije, zaustavljanja kineskih ulaganja i daljeg guranja džender agende.
Ima i ozbiljnijih stvari. Dok su naprednjaci u punoj meri odradili izdaju i predaju Kosmeta (osim zdravstva i prosvete), na prostoru Vojvodine su zaustavili proces secesije koji je vrlo jasno otpočet sa habsburškim Statuom Vojvodine koji je 2010. donela pokrajinska vlada Bojana Pajtića.
Uzgred, taj opasni dokument je donet uz protivljenje, ali i nesposobnost da ga zaustavi, tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, što znači da su neke druge sile i zemlje stajale iza tog projekta. Mislim da je donošenje tog statuta bio jedan od ozbiljnijih razloga zbog kog je narod, pre svega u Vojvodini, glasao protiv žutih.
Nakon smene vlasti Ustavni sud je ukinuo taj Statut, a Igor Mirović je uradio još nekoliko važnih stvari tamo. Najpre je ukinuto seksualno obrazovanje po školama u Vojvodini koje je uvela Marinika Tepić, tada kao član Čankove Lige, a zatim su sa novosadskog univerziteta izbacili takozvane ženske studije. Naprednjaci u Beogradu su radili sve suprotno od toga, nastojeći da se dopadnu krugu dvojke, da pokažu kako su i oni moderni i da u sebe inkorporiraju što veći broj LDP-ovaca, demokrata itd. To je opet jedan od razloga zašto je Mirović pomeren.
Planovi stranaca
Sada dolazimo do stranog faktora. Prošle godine je Kit Klarenberg objavio ozbiljan analitički članak o delovanju britanskog ambasadora i – kako on tvrdi – operativca MI6 Čarlsa Gareta, koji je kao ambasador u Skoplju upravljao rušenjem Gruevskog. Zatim je prekomandovan u Kirgistan, gde je radio slične stvari. Grejzon je pisao o tome da Britanija na ovim prostorima sprovodi ozbiljan program pod nazivom Globalna Britanija, jasno gurajući sopstvene interese, i regrutujući „asete“ u svim delovima društva i javne uprave.
Naravno, Britanci stoje uz Nemce i delove američke duboke države i iza svega ovoga što se dešava u Srbiji. Oni su doveli i ove sadašnje na vlast, ali su oni svoj deo odradili, i vreme je da dođu oni koji treba da odrade sledeći deo „mape puta“ koja je odavno zacrtana. Ulazak u NATO, sankcije Rusiji i sve ono što je usvojeno na samitu EU i Zapadnog Balkana. Naprednjaci su već dobrano otišli u tom pravcu, nude i sve ostalo, kao i razne druge oblike reketa, no čini se da se kraj približava.
Vladar ima problema na svim krajevima sveta. U Rusiji ne mogu da ga smisle, pa je umesto njega išao Orban da proba izmoliti Ruse da dozvole neko rešenje za NIS. Kao što vidimo, nisu baš raspoloženi. U Vašingtonu još manje, a ako nekome nije jasno zašto, nek pogleda šta je Tramp retvitovao u pogledu Maskovog sprečavanja da ga upravo iz Srbije pokradu na izborima.
Vučić je i posle Trampove pobede ostao vezan za svoje prijatelje u dubokoj državi, odnosno kod američkih demokrata, što pojašnjava i odlazak Šutanovca za ambasadora. Poslednji ali veoma važna korak je ovo što se desilo sa neodlaskom na samit EU – Zapadni Balkan. Prema onome što je objavljeno da stoji u dokumentu o Srbiji, jasno je zašto tamo nije smeo da se pojavi.
Slično kao i sa Slobom i Tadićem, čini se da se polako pravi konsenzus velikih igrača da je vreme za promenu. Za sada, međutim, nije jasno kako će to da se desi. Naime AV vrlo dobro zna da njega može da sruši samo neki novi Koštunica, odnosno jaka nacionalna ličnost i ideologija. Otud je u poslednjih par godina sve uradio da uništi bilo šta što na to liči.
S druge strane, drugosrbijanci koji vode ove proteste, i koji imaju medije, logistiku, novac, punu podršku svojih prijatelja sa Zapada itd, misle da su toliko ojačali da će da dobiju izbore čak i bez simuliranja nacionalne priče i nacionalnih vrednosti. Mnogi od njih to više i ne kriju, ismevajući sve nacionalno, Crkvu, Republiku Srpsku itd. Oni su se neverovatno osilili jer misle da stiže njihovo vreme i da će konačno moći da raskrste sa svim retrogradnim, nacionalističkim i antizapadnim narativima i da vrate titoistički neokomunizam. I sigurni su da će njihova, „studentska“ lista da dobije izbore bez ikakvih problema.
To je naravno čista budalaština. U Srbiji ljudi neće da glasaju za Proglas, Jovu Bakića i sl, kao što nikada nisu hteli da glasaju za Vesnu Pešić i Žarka Koraća. Nema smene vlasti bez jasne nacionalne priče i postavke. Toga zasad nema i otud ova ogromna energija od 15. marta nema gde politički da se ulije.
No, pošto su ovo bar treći veliki propali protesti, frustracija je ogromna. Jasno je da je ova vlast odsvirala svoje. Ona se sama urušava iznutra, veliki delovi nje su već prešli na drugu stranu, od sudija i tužilaca, preko delova bezbednosnog aparata do visokih funkcionera. Naime, jedna od najjačih struja u protestu tvrdi kako je budućnost u saradnji sa „zdravim krilom SNS-a“. To zdravo krilo je najgori britanski kriminalni šljam kome je obećano da će, uz konstruktivno delovanje, moći da nastavi da radi isto i u sledećoj vlasti.
U svakom slučaju, čekaju nas, po svemu sudeći, bar još dve mučne tranzicione godine i nimalo svetla budućnost nakon toga.
AUTOR: Miša Đurković
SKINI APLIKACIJU
