KUSTURICA: NATO ne želi da prizna poraz u Ukrajini

Režiser Emir Kusturica kaže da se Amerika i NATO sada sudaraju sa istinom da je sukob u Ukrajini izgubljen i teško im ide da priznaju poraz

Americi je teško da prizna da je izgubila rat, koji nije rat Ukrajine i Rusije, izjavio je proslavljeni režiser Emir Kusturica povodom informacije da je ukrajinska vojska prekršila primirje 4.900 puta tokom uskršnjih praznika.

Da je reč o ratu SAD protiv Rusije, kako kaže, potvrđuje ne samo Viktorija Nuland i milijarde dolara koje su uložili, već i uništavanje bioloških laboratorija ili skrivanje istine da su uzimali uzorke određenih slovenskih tipova pa prema tome pravili hemijsko oružje.

"Činjenica je da je objektivno Ukrajina bila topovsko meso, a Amerika je verovala da može da, po onim glupim tipovima kao što je (Zbignjev) Bžežinski, uđe u Moskvu, odnosno da rasparča Rusiju. A neko je to dobro čuo, video i izanalizirao i zato je Rusija krenula napred, znajući da se sučeljava sa, gotovo kao u Drugom svetskom ratu, starom obnovljenom potrebom da se ruski teritorija, minerali i svo bogatstvo prisvoje. Brzina kojem je Donald Tramp hteo da sklopi trgovinski savez s Ukrajinom oko minerala govori šta su zapravo prave proždrljive teze koje uvek idu sa zapada ne istok. Tako da nije lako izgubiti rat, a rat su izgubili", rekao je Kusturica.

Objavljen testament pape Franje: Ovo mu je bila poslednja želja

Dodaje da je kršenje primirja produžavanje ideje da je zapravo to bio jedan rat čiji akteri nisu bili oni koji su opisani u tom predmetu, nego upravo Amerika. Naglašava da se Amerika i NATO sada sudaraju sa istinom da je taj rat izgubljen i teško im ide da priznaju poraz.

"Nije im lako. Uostalom, oni su naučili da su u tom paralelnom svetu imali meku moć. Sad se setih (američkog politikologa Džona) Miršajmera kako je govorio o problemu Zapada posle olimpijade u Francuskoj. Miršajmer je rekao da je u stvari, kako se pad civilizacija odigrava na dugom štapu, taj rat u Ukrajini izgubljen. A suštinski je na olimpijadi u Parizu bila slika dekadentnosti tog sveta liberalno-konzervativne, odnosno neokonzervativne Evrope. Tako da je tad bila slika, a sad imamo i čin. Izgubili su rat i sad moraju da beže negde na Bliski istok da tamo to završavaju. Jer ovde tehnički znaju da rat ne mogu dobiti", naveo je Kusturica.

Podseća da su Sjedinjene Države ratove u Iraku, Iranu i Libiji dobijale samo destrukcijom iz vazduha, a ne čizmom koja je trebalo da se "čelom u čelo" sudari sa nekim ozbiljnim vojnikom kao što je Ruski.

"I odbili su se od toga vojnika, izgleda", rekao je Kusturica.

Poziv da prisustvuje Paradi pobede u Moskvi kog mu je lično uputio predsednik Rusije Vladimir Putin, Kusturici, kako kaže mnogo znači, jer se tim pozivom potvrđuju njegovo antinacističko opredeljenje. Proslavljeni režiser dodaje da je jedan od onih čiju biografiju Rusi poštuju, a poštuju je i zbog toga što je jedan od onih koji tvrde da nacizam može da postane vrlo lako mnogo širi pojam nego što je, na primer, "obaveštajni Azov".

Tramp doneo hitnu odluku zbog smrti pape Franje: "Naređujem da se zastava SAD vijori na pola koplja"

"Ili te grupacije koje Amerika danas podržava. Od onog Đulijana u Siriji čoveka koji je pred kamerama ubijao direktno u glavu, napravili su predsednika. Znači, taj prag nadražljivosti koji je davno pređen, on ima jednu funkciju da nas pripremi da nacizam možda bude samo jedna frakcija u terorizmu, ili ne znam. Zatim, koliko vidim, on sad postaje opasniji zato što narasta ta ideja da treba biti protiv Rusa. A pod kojom firmom će to biti, potpuno je svejedno. I zato mi je čast da budem tamo gde se skuplja ljudi koji izražavaju svojim dolaskom neslaganje sa tom novom koncepcijom sveta i podršku tim antinacističkim nastojanjima", naveo je.

Put u treći svetski rat

Kusturica podseća na izjavu Kalina Đorđeskua koji je nedavno rekao jednu ključnu istinu koja se vezuje za geografiju, a ona glasi da je geografija pre svega – ratovanje. Podseća da je Đorđesku upozorio da se Rumunija graniči više od 700 kilometara sa Ukrajinom.

"I da kad se nešto radi vezano za izbore u Ukrajini, to nije samo puka zabrana, to je u stvari priprema, kako on kaže, za Treći svetski rat. Na toj liniji, naravno je i Moldavija unutar koje se odvijaju operacije obaveštajnih službi čiji je cilj uvek isti. A to je da sa određenom količinom para mešetari stižu, finansiraju izbore na kojima pobeđuju oni koji treba da zadaju konačan udarac veri. I unutar čijih kodova ne postoji tako lak i prohodan put za politiku koja bi eventualno Rumuniju stavila u okvir, kako se to kaže, lakog plena, odnosno, kako Đorđesku tvrdi, kasarne iz koje bi se kretalo na Ukrajinu, odnosno na Rusiju. Što za njega znači, između ostalog, i treći svetski rat", rekao je Kusturica.

Udar na Moldavsku crkvu – prikaz šta sledi pravoslavnima

Smatra da je udar na Moldavsku crkvu tek simboličan prikaz onoga što sleduje svim pravoslavnim koji nisu poslušali (patijarha Vaseljenskog) Vartolomeja i koji nisu ušli u tu novu crkvu.

Podseća da su često zapadni lideri izjavljivali da im je pravoslavna crkva jedini preostali ozbiljan problem u svetu.

Da li se nazire KRAJ sukoba na Bliskom istoku? Tramp i Netanijahuom danas pregovaraju

"Dakle, sad ulazimo u jednu fazu u kojoj se najavljuje, pa onda izvršava ono što je siguran put u rat. Međutim, taj rat neće biti kao onaj koji se pripremao 1938. jer tada je zapravo anglosaksonski svet spremao ili bio saglasan s tim da Nemci osvoje ne samo svet, a najvažnija tačka im je bila Rusija. Njihovi snovi da će njihove žene po Krimu da šetaju, da budu deo tog mediteranskog sveta su se izjalovili i tako će se izjaloviti i ovaj put. Međutim, sad ima kod Trampa taj zanimljiv, rekao bih istup u kome on hoće brzo da reši Ukrajinu kako bi mogao sa olakšanjem da se fokusira na južnu hemisferu, odnosno na Bliski istok ili na Iran. I sad tu nastaje novi problem", naveo je Kusturica.

Odlazak pape Franciska

Kusturica smatra da će odlazak pape Franciska za istinske katolike biti veliki gubitak, dok će za one koji su ga doveli kad su menjali Rajzingera koji nije hteo priznati istopolne brakove, to biti jedan podatak više, bez boje i bez bilo koje emocije. 

Papa Francisko je, prema Kusturici, malo više ličio na nekog čoveka koji se brinuo o izbeglicama i pitanjima nesrećnih sudbina, nego na šefa velike sile koja je, među drugima silama, i kod nas napravila veliko zlo.

"Većina ljudi ima malo te leve orijentacije koju je on hranio kako valja, ali njegov odlazak istorijski neće značiti mnogo. Jer Vatikan je već prošao sve faze od stvaranja, preko čuvanja švajcarskih vojnika i nastao je, u suštini, kao država koja je bila rezultat tih žestokih borbi koje su se na tom švajcarskom trouglu odvijale. Plus, trebalo je neko da čuva bogatstvo crnog plemstva. Onda se razvijao u nekog ko je podržavao sve nevoljne, odnosno sve kolonijalne aktove po svetu i aminovao eksterminacije velikih grupacija među njima i Srba, Jevreja i Cigana. Ali je na kraju bio i banka, što je možda najvažnije od svega toga", rekao je Kusturica.

Navodi da je važnost katoličke crkve vremenom značajno opala tako da je uloga Pape Franciska bila individualno, ali ne i istorijski značajna.

"Papa Franja je realno sagledavao situaciju u svetu, ali džaba mu to kad nije bio sila i kad nije mogao da određuje pravce. Vatikan je određivao istorijske pravce, kao kada je u Drugom svetskom ratu bio jedan od glavnih trasera pokušaja pobede Nemačke. Hoću da kažem, krupni kapital je uvek imao u tim papama dobre tipove, a ovaj je bio, kako bih rekao, univerzalno dobar", zaključio je Kusturica.

Glas javnosti /R02S 

SKINI APLIKACIJU