Mihailo Medenica: Ko traži loše u ovoj deci- taj nije našao ništa dobroga u sebi!

Gledam ta divna nasmejana lica bez straha i vidim šta sam mogao biti da nisam morao već hteo.

Kud bih sve stigao da mi je bar pola njihovog koraka ali lakše je ovako- prezirati ih jer nisu ogrezla u izgovore i laži. Mi smo morali jer smo pristajali na moranje, oni ne- ova divna deca ne moraju ništa jer ona – mogu! Sve što mogu čine za nas da mi više ne bismo morali, ali, opet, radije ljubimo lance nego tu divnu decu… Busajmo se u grudi dok ne puknu, zalud nam je, naše junaštvo su sve one izgubljene bitke, predaje i porazi jer smo strahovali da u slobodi nećemo znati ni kako ni kuda..?

Mihailo Medenica: Čika Alekova poslanica prvačićima

Najhrabrije smo jurišali da pobegnemo od čoveka u sebi lažući se kako još ima vremena… Njihovo smo vreme trošili na naše tišine čekajući da konačno neko progovori. I kad je progovorio, kad su progovorili najbolji od nas, pohitali smo da ih ućutkamo, opanjkamo, prezremo jer…i mi smo nekada bili tako mladi, lepi, pametni, hrabri…i ne možemo da im oprostimo što su nam oprostili sve.

Ništa nam ta divna deca nisu zamerila, naprotiv, još u nama vide ono za šta smo odavno slepi- slobodne i ponosne ljude, časne pretke, krvare naše rane, bude naše dane, zovu da ih sledimo… Oni u prve redove, nas čuvaju kao da čemu vredimo, kao da ćemo mi ostati za njima, kao da nam pripada ono što smo od njih oteli: slobodu!

Mihailo Medenica: I mrtav Srbin je jurišao!

I opet- tako prezrivo i pogano o toj deci jer odrastaju u ljude ne tražeći izgovore i ne živeći laž! Čuvali smo im lance da ih naslede, a oni odabrali raspeća, i pevaju s njih… Nismo umeli da ih povedemo, radujmo se što ih pratimo, ta divna deca nam daruju vreme koje smo od njih trošili. Napisah i ponoviću: nema više vremena za još malo vremena!!!

Ko traži loše u ovoj deci- taj nije našao ništa dobroga u sebi!

Glas javnosti/bezcenzure
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU