Marko Nicović: Geneza Nenada Stefanovića, najmoćnijeg tužioca u Srbiji

Javnost nije upućena i verovatno je malo poznato kako je tekao razvoj karijere Nenada Stefanovića do tačke kada je postao najmoćniji tužilac u Srbiji, a njegova uloga za režim tek bi mogla da bude bitna ukoliko (kada) dođe do ukidanja Tužilaštva za organizovani kriminal, što je predviđeno novim predlogom izmena zakona.

Pripadnici tužilaštva dobro znaju da je Stefanović kao tužilac potpuno pravno nepismen, jer nijednu ozbiljnu optužnicu nije nikada napisao niti zastupao. U tužilaštvu kao i u policiji svi se međusobno znaju, ko je ko i koje je predmete kao tužilac imao. U tim krugovima poznato je da on i ne zna da napiše i zastupa optužnicu, što se inače prepričava u formi vica, kao i činjenica da je nekoliko godina bio sanitarni inspektor. Pa, kako je onda postao to što jeste, najpouzdaniji režimski čovek u pravosuđu?

Počeo je tako što je učestvovao u formiranju Udruženja tužilačkih i sudijskih pomoćnika, što mu je pružilo priliku da dođe u kontakt sa šefovima u tužilaštvu i sa nevladinim organizacijama. To je Stefanović iskoristio na najbolji mogući način, kao odskočnu dasku, preko tužioca Gorana Ilića, koji je u to vreme bio predsednik Udruženja tužilaca Srbije. On mu postaje mentor, koji ga je promovisao i u domaćim i u međunarodnim strukturama.

Sa takvom podrškom, došao je konačno i u kontakt sa političkim centrima moći. Sledi nagli skok u karijeri, jer je bukvalno preko noći „prošetao“ od pomoćnika tužioca do šefa Višeg tužilaštva bez ijedne ozbiljno zastupane optužnice.

Ubrzo se povezao i zbližio sa političarima iz SNS-a i preporučio sebe kao kadar od poverenja. A, kako oni inače obožavaju kadrove bez pedigrea, Stefanović je u tome video svoju šansu.

Odbacio je surovo svog mentora Gorana Ilića, koji mu više nije bio potreban, i prihvatio ponudu vlasti da izvršava sve naloge bez pogovora. Tako i postaje šef Višeg tužilaštva. Ne obazirući se na kršenje zakona, komunicira samo sa policajcima i sudijama koji su mu preporučeni od strane vladajuće strukture.

U poslednje vreme, kao pretnju i „noćnu moru“, vidi Zagorku Dolovac, pa je sve svoje potencijalne usmerio prema njoj. U suštini, između njih se vodi mrtva trka ko je veći i verniji ćaci. Dolovac se oseća ugroženom od strane Stefanović i pokušava da se iskupi u javnosti, ali je za to kasno, jer je u poslednjih 15 godina zaradila toliko „fleka“ koje je teško izbrisati. Još teže jer sa Stefanovićem za vratom, ima dodatni balast.

Njihov sudar se najbolje vidi kroz predmet „Nadstrešnica“, kada je jedan deo predmeta, i to finansijski, ustupljen Višem tužilaštvu u Beogradu. Iako je, po Zakonu o javnom tužilaštvu, obaveza da se kompletan predmet vodi po mestu izvršenja, a to je Novi Sad.

Sve u svemu, biće interesantno gledati buduću personalnu akrobatiku vlasti u domenu tužilaštva i daljem angažovanju Nenada Stefanovića u predmetima koji su opterećujući za centre moći u Srbiji.

Posebno će biti važna njegova uloga posle ukidanja TOK-a i dovođenja istog pod kontrolu višeg javnog tužioca, čime će biti omogućena potpuna kontrola svih predmeta koji mogu biti opasni za vlast. Samim tim će biti „ukanalisani“ i svi slučajevi kao što je Skaj prepiska i saradnja sa stranim faktorima. To će biti predvečerje raspada pravosuđa u Srbiji, koje se od toga neće oporaviti godinama.

Autor je advokat i član Svetske asocijacije šefova policija
Glas javnosti/D01S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU