MASONI I MAFIJA SU VEČNI (1)

Portal GLAS JAVNOSTI se osmelio da zadene veliku temu- Masoni!

U deset nastavaka će, poštovani čitaoci, naši urednici pokazati šta su sposobni da objasne „prostom narodu“ , šta su to Masoni i šta Masoni traže od nas.

Za ljude sa viškom slobodnog vremena biće ovo priča o istini i neistini o Masoninima koji žive i rade tu oko nas. Pogledajmo otvorenih očiju čime se Masoni bave i kakvi su to ljudi.

Pišemo na početku o ruskim Masonima, a potom o američkim. Nećemo propustiti priliku da malo pogledamo i u farncusku masoneriju, naročito u „Parisku komunu“ i revoluciju 1848 godine. Na kraju će biti reči i o Srpskoj Masonjeriji , predratnoj i posleratnoj, komunističkoj i postkomunističkoj sa posebnim osvrtom na pokojnog Zorana Nenezića , prvog velikog majstora u obnovljenoj Srpskoj Masoneriji.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mason Kutuzov

Umoljavamo čitaoci da pre nego što donesu zaključak o valjanosti radova pročitaju sve tekstove do kraja. Za psovke ima ivek vremena te vas molimo da malo sačekate sa psovanjem i pljuvanjem.

Koristili smo ruske, francuske i američke izvore a o novoj , srpskoj masonjeriji, pišu ugledni istoričari, profesori sa titulom DR stečenoj na državnim fakultetima.

Ruski Masoni

Pojava masonerije u Rusiji sredinom 18. veka

Masonstvo se pojavilo u Rusiji sredinom 18. veka. U masonskim legendama, Petar Prvi i njegovi saradnici Franc Lefort i Patrik Gordon često se nazivaju osnivačima masonerije u Rusiji. Ova verzija, međutim, nema dokumentarnih dokaza. Prve pouzdane vesti o pojavi prve masonske organizacije u Rusiji datiraju iz 1731. godine, kada je Veliki majstor Velike lože Londona, lord Lovel, imenovao kapetana Džona Filipsa za
Velikog majstora za Rusiju. U početku su većina članova ruskih loža bili stranci - oficiri u ruskoj službi i trgovci, ali je ubrzo broj slobodnih zidara rođenih u Rusiji počeo da raste.

Prvi put je vlada Ruske imperije obratila pažnju na masone 1747. godine. Postoje vesti o postojanju Tihe lože u Sankt Peterburgu, i Severne zvezde u Rigi 1750. godine. Godine 1756. postojala je Peterburška loža, gde je gospodar lože bio grof R.I.Voroncov, a članovi su bili
uglavnom mladi gardijski oficiri, mnogi sa imenima značajnim u ruskoj istoriji. Tada su masoni već bili pod nadzorom vlasti i „udahnjivali panični strah“ u društvu.

Godine 1762. u Sankt Peterburgu je postojala loža „Srećni sporazum“, priznata 1763. od berlinske Velike nacionalne majčinske lože „Tri globusa“. Godine 1766. postojala je loža "Sveta Katarina" u Arhangelsku. 1770. godine u Sankt Peterburgu je otvorena velika provincijska loža. Od te godine
pojavljuju se sistematski zapisi o istoriji masonerije.

Lože, koje su se sastojale od Nemaca, Francuza i Engleza, radile su po različitim ritualima, a ispostavilo se da su nekoliko Rusa, koji su u njih inicirani, bili uključeni u različite masonske sisteme. Ruski plemići pridružili su se masonskim ložama u inostranstvu, poput Aleksandra Vasiljeviča Suvorova, koji je 16. marta 1761. primljen u berlinsku ložu "Tri globusa".

Grof Aleksandar Sergejevič Stroganov - poznati kolekcionar, predsednik Akademije umetnosti i direktor Javne biblioteke, zauzimao je veoma visok položaj u francuskoj masoneriji.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mason Puškin

U drugoj polovini 18. veka, kada je i sama ruska masonerija počela da se širi u društvu, lože su počele da se udružuju u razne sindikate. Jedan od najvećih bio je sindikat strogog nadzora pod vođstvom Velike lože Švedske. Februara 1788. u Sankt Peterburgu je počeo rad Feniksov kapitul, najviši tajni odbor. Sve akcije kapitula Feniks, prema uslovima sporazuma, bile su podređene švedskim masonskim vlastima i lično provincijskom velikom majstoru. Godine 1780. unija se sastojala od 21 lože.

Moskovski masoni su radije primali akte strogog nadzora iz Berlina, a 1779. godine, prema patentu koji je izdao Veliki majstor lože "Tri globusa", vojvoda Ferdinand od Brunsvika, osnovana je Škotska matična loža "Tri znamenja".

Ali od mnogo većeg značaja su bili ritualni činovi "Reda Zlatno-ružičastog krsta" (Rozenkrojceri), koji su počeli da se formiraju u ovoj loži 1766. godine, dobijeni od vicemajstora lože "Tri globusa", Velnera. Ovaj događaj je podelio celokupnu strukturu ruskih masonskih organizacija u dva praktično nezavisna pokreta: tradicionalno masonstvo i masonstvo kruga Rozenkrojcera.

Katarina Druga, koja je u početku ismevala masone, na kraju je počela da pokazuje nezadovoljstvo zbog potčinjavanja svojih podanika stranim vladarima i aktivnim društvenim aktivnostima slobodnih zidara. Unija švedskih loža bila je prva koja je 1780. stradala zbog toga što je bila previše bliska svojim vođama u Stokholmu. Ubrzo, pod uticajem događaja Francuske revolucije, većina ruskih slobodnih zidara je prestala da se sastaje.

Masonska delatnost je oživela tek posle stupanja Aleksandra Prvog na presto . Dana 10. juna 1802. Je stvarni komornik Aleksandar Žerebkov u Sankt Peterburgu , prema francuskim aktima koje je primio u Parizu, otvorio ložu ujedinjenih prijatelja, koja je u prvim godinama sastajala tajno u podrumu malteške crkve. Radovi su nastavljeni i na starim ložama, od kojih je jedna, "Dobročinstvo pelikanu", ponovo otvorena 1805. godine.

Sa promenom političke situacije nakon sklapanja Tilzitskog mira 1807. i sastanka careva u Erfurtu 1808. godine, u Rusiji počinje nagli rast masonerije, posebno „francuske“, da bi 1809. Žerebkov osnovao drugu ložu. - Palestina. Proširenje ordena olakšala je činjenica da je Napoleon, na zahtev Aleksandra Prvog , poslao u Rusiju veliki broj specijalista (inženjera, doktora medicine itd.), od kojih su mnogi bili slobodni zidari.

Do 1810. loža Ujedinjenih prijatelja imala je svoje posebne prostorije, svoj dobro organizovan orkestar Braće Harmonije, pa čak i štampanu zbirku pesama sa notama „Himne i kantate za Ložu Ujedinjenih prijatelja na istoku Sankt Peterburga .” Muziku su napisali Adrien Boieldier i Katerino Kavos, a reči Honore Žozef Dalmas i Vasilij Lvovič Puškin, pesnikov ujak. Rad u loži je obavljan na francuskom, ali su postojale i ruske verzije pesama. Pesma peva ovako :

Pravi mason poznaje mudrost.
On voli Boga i Cara,
On ostaje miran u oluji,
Sa čistom ljubavnom tugom.
On je pravi heroj u borbi,
I on je najnežniji prijatelj na svetu;
On pruža ruke sirotinji,
On je vitez, on je pravi mason!

Govori koje su na sastancima držali svi članovi lože, osim upravnika, bili su podvrgnuti prethodnoj cenzuri, za šta su određena posebna braća. U izveštaju sekretara policije iz 1810. godine stoji da je Loža ujedinjenih prijatelja imala 50 redovnih i 29 počasnih članova. Tu je i zapisano: „U ovoj loži treba da bude pet vrsta sastanaka: 1) prijem; 2) porodične, odnosno ekonomske za unutrašnje poretke; 3) obrazovni; 4) praznici; 5) tužno.
U slavu ove braće mora se reći da oni čine mnoga dobra dela, posećuju zatvore, pomažu siromašnima itd.“


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mason Suvorov

U junu 1810. loža Ujedinjenih prijatelja postigla je značajan uspeh. Na njegove sastanke došli su Aleksandar Balašov, vojni guverner iz Sankt Peterburga, i carev ujak, princ Aleksandar Virtemberški, beloruski general-gubernator, koga su „francuska braća“ pozvala da predvodi lože u Rusiji. Balašov je predstavio ovaj plan caru, a iste godine vlada je stvorila poseban komitet za razmatranje masonskih dela. Imperator Aleksandar prvi mu je čak obećao da će potpisati ukaz kojim će svoju ložu „Polarna zvezda” nametnuti svim drugim radionicama slobodnih zidara, ali se situacija ubrzo dramatično promenila.

Posle Erfurtskog zbližavanja Aleksandra Prvog i Napoleona od kraja 1810. do početka 1811. godine, na dnevnom redu je bilo pitanje predstojećeg francusko-ruskog rata.

Godine 1811. dozvolu za nastavak rada dobio je švedski savez "Velike direktorske lože Vladimira" a francuske lože su bile prinuđene da joj se pridruže. Masonerija je od tog vremena bila pod kontrolom Ministarstva policije.

Još pre Otadžbinskog rata, budući dekabristi su se pridružili loži ujedinjenih prijatelja: Pavel Pestel, Sergej Volkonski, Pavel Lopuhin i drugi. Godine 1812. loža je pokrenula organizovanje "logorskih loža" , što je povećalo njenu popularnost među mladim vojnim ljudima.

U posleratnom periodu, loža ujedinjenih prijatelja postala je amorfna organizacija, mesto okupljanja uglavnom vojno-gardijske omladine. Bujni banketi postepeno su zamenili stvarni masonski rad. Jeo se kavijar a šampanjac pio iz damskih čizmica. Ujedinjeni prijatelji su konačno izgubili svoju veličinu nakon preseljenja u novu « Uniju Astrea» u zimu 1816/1817, pošto se loža podelila.

Nesuglasice između Peterburških loža počele su 1814. oko principa reda: mnogi slobodni zidari bili su nezadovoljni švedskim sistemom, zasnovanim na principu autokratije, imenovanja i nesmenjivosti vlasti i bespogovorna podređenost mlađih loža i mlađih članova.

Takođe nisu bili zadovoljni nedostatkom odgovornosti u aktivnostima rukovodstva reda, uključujući i trošenje sredstava. Kompromis se nije mogao postići i 30. avgusta 1815. godineosnovana je Upravna loža „Astrea“. Glavne razlike su bile u izboru činovnika reda i ravnopravnost raznih masonskih obreda.

Unutrašnje razmirice nisu doprinele popularnosti masonerije. U međuvremenu, promenio se i odnos vlasti prema slobodnim zidarima. Reformistička osećanja u mnogim ložama i tajnim društvima budućih dekabrista počela su sve više da se odvajaju od osećanja Cara. Posle 1820. godine, masonerija se postepeno transformisala iz liberalnog pokreta u zatvoreno društvo. Raznolikost pristupa i traganja više nije karakteristična za masoneriju, a nakon njene zabrane 1822. godine, samo mali krug pravih pristalica vrednosti „kraljevske umetnosti“ nastavio je da se tajno sastaje tokom vladavine Nikolaja Drugog.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mason Stroganov

Ruski zakoni koji su zabranjivali delatnost tajnih društava nisu zabranjivali učešće u stranim tajnim društvima i masonskim ložama. Ruski podanici su nastavili da učestvuju na sastancima loža u inostranstvu sve do ranih 1840-ih. Ponovo se interesovanje za red masona pojavilo među političkim emigrantima 1870-ih i 1880-ih godina. Ruski masoni francuskih loža su oživeli masonski red u Rusiji početkom 20. veka.

U drugom nastavku pišemo o masonjeriji u komunističkom vremenu. Masonske lože ranog SSSR-a. Ideologija poretka.

Po ruskim izvorima, uredio Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU