NARAVOUČENIJE IZ LOKALNIH IZBORA U KOSJERIĆU
Autor: Glas javnosti
Kada Kosjerić Beogradu više neće biti noćna mora? – piše dr Duško Kuzović.
Da, Kosjerić je UVEK bio NOĆNA MORA svakom režimu u Beogradu, od polovine 19. veka do danas. Poznata je priča kada je narod u Ražani kod Kosjerića dočekao srpskog kralja obučen u kukuruznu šašu protestujući zbog nerazumne politike vlasti u Beogradu prema srpskoj provinciji. Za vreme Miloševića, politički Beograd se trudio da se što manje meša u stvari u Kosjeriću, a kada se umešao, zna se kako je prošao.
Kada Kosjerić Beogradu više neće biti noćna mora? Ili kada se ugasi (a na tome se radi) ili kada Beograd bude vodio politiku u korist cele Srbije + kada je budu vodili Srbi! Preci stanovnika dela Srbije, gde se nalazi Kosjerić, imali su smelosti + mudrosti + spremnosti na samoodricanje da naprave državu u kojoj živimo. Taj duh se nije ugasio uprkos „tepih bombardovanju“ tog kraja više od sedam decenija.
Izborni rezultat je slika investicije, a ne podrške. Da koalicija SNS-SPS-SRS projekta nije uložila najmanje osam miliona evra u pridobijanje „naklonosti“ glasača u Kosjeriću, ne bi dobila više od 15% glasova. Preostalih 5% je za neku od opozicionih kombinacija, a ostatak glasača od 80% je PROTIV STANjA U DRŽAVI!!! Podvlačim: trenutna politička ponuda ima podršku najviše 20% javnosti. Ostatak je protiv ovakvog stanja u društvu uključujući i političku ponudu. Da li to znači da imamo ozbiljnu državnu krizu?
Sve je kažnjivo krasti osim vlasti? Nakon svih izbornih prekršaja i krivičnih dela od strane režimske liste, (od uloženog javnog novca do zloupotrebe institucija i medija) i dalje slušamo: „Bitan je rezultat!“. Zar vam nije bitan i način kako je taj rezultat ostvaren!? Kada ukradete flašu soka u prodavnici, reskirate pritvor, a kada ukradete izbore, možete da računate na šta? Na privilegije, prihode i zaštitu institucija i medija! Zar vam tako bolesna situacija ne smeta? Zar vam ne smeta takva distorzija između istine i onoga šta se saopštava kroz izborne rezultate? Zar vam ne smeta što je kazaljka, koja pokazuje zonu normalnog u društvu, pomerena ekstremno u stranu? Zašto? Da bi se održala vlast bez podrške, da bi se amortizovao bes javnosti zbog razlike između javnog stava i izbornog „rezultata“!?
Ni Kurta, ni Murta. Okupator i režim su napravili grešku i odgajili pogrešne likove da zamene postojeću garnituru okupacionih izvršitelja. Okupator je potpuno promašio u izboru glumaca za novu turu zamajavanja naroda: potcenili su i društveni trenutak, i obrazovanje naroda, i potrebe države. Za narod, to je „sreća u nesreći“, jer nema potrebe razuveravati javnost u sposobnost i lojalnost bilo koga od onih koji glume opoziciju. Narod je potpuno izlučio i režim i opoziciju uvidevši prevaru, tako da je politička scena ostala potpuno bez publike. Ono malo publike teškom mukom se stvaralo od ucenjenih, uništenih, onih koji su se polakomili na laku lovu i onih koji su upali u klopku malicioznih medija. Sve je to prilično „tanko“ i na tome se ne može planirati dalje zamajavanje naroda. Da li to znači da imamo ozbiljnu državnu krizu?
Novi politički korpus. Drugi proces koji se desio je formatiranje novog političkog korpusa u zoni mladih. Na društvenu scenu su uskočili mladi i počeli da deluju. Kažem društvenu, jer njihovi zahtevi u suštini ne traže samo političku, već najpre društvenu reformu. Ono šta se u međuvremenu desilo, zbog zloupotrebe mladih od strane jalovih društvenih i političkih samoljubaca, odvojimo ne drugu stranu. Očigledno da je okupator potpuno zanemario tu društvenu grupaciju (računajući da su ih „sredili“), jer je počela da deluje potpuno drugačije nego njihovi roditelji. Novi korpus mladih ceni kolektivno umesto individualnog, organizuje se bez vođe, stvara mnoštvo vatri umesto samo jedne, teži vrednostima a ne novcu i privilegijama, insistira na individualnoj inicijativi umesto komandi sa jednog mesta. Za moju malenkost je najvažnije vezivno sredstvo te nove zajednice: ljubav i moralno činjenje umesto mržnje i moralnog posrnuća.
U Kosjeriću se desio srpski izborni paradoks. To znači: kad se ujediniš i izađeš na izbore da pobediš režim (kako bi smenio korumpiranu administraciju, policiju i pravosuđe), a onda vidiš da režim čini svakakve izborne prekršaje, krivična dela i brojne neregularnosti i moraš da se obratiš nekome da reaguje. Kome? Pa, toj istoj administraciji, pravosuđu i policiji! Šta će oni uraditi? Ako su naklonjeni režimu, a jesu, preduzeće sve šta mogu da tvoju izbornu pobedu relativizuju, a potom je pretvore u poraz.
Nemoćni pred biračima. Narod jasno kaže: „Dali smo vam poverenje! Evo, izvolite, vršite vlast!“ A pobednička lista ne može da uđe u opštinu i preuzme vlast. Između režima, koji neće da prizna poraz i preda vlast, i naroda koji traži da se sprovede njegova izborna volja, stoje - tri kordona policije! Verbalno, policija štiti „javni red i mir“, a u stvari održava postojeće stanje i usmerava te na institucije koje su očigledno na strani režima. Kako to izgleda u praksi? Nemaš koga da zoveš da interveniše, jer je dežurni istražni sudija nedostupan! Predaš tužbu sutradan, kada su se prilično razišli ljudi,… ili dobiješ odgovor da dopuniš predmet ili prođu godine dok ne dobiješ pravosnažnu presudu. U takvoj situaciji, protivnik režima stoji pre tri nerešiva problema: pred režimom koji neće da preda vlast, nema mehanizam kojim bi sproveo izbornu volju građana i stoji pred narodom koji traži od njega rezultat!
Topovsko meso lažne opozicije? Ljudi u srpskoj provinciji (ne mislim pežorativno, već geografski), žele promene, žele da učestvuju u političkom životu. Međutim, od ličnih prihoda nisu u mogućnosti mnogo da učine. Zato su prinuđeni da se udružuju sa onima koji imaju sredstva (novac i pristup medijima), a dobro znamo koje stranke i pokreti imaju pristup skupštini ili tajnom finansiranju. Ako oduzmemo minorni deo javnosti koji iz interesnih razloga ulazi u saradnju, ostatak javnosti je isključen iz političkog života u svojoj domovini. To je očigledna zloupotreba političkog procesa napravljena da bi se lakše kontrolisala politička scena u okupiranoj državi. Da li to znači da imamo ozbiljnu državnu krizu?
Narod izgubio izbore sa većinom glasova. Upravo gledamo da pojedini mediji i režimske agencije ubeđuju narod da je „izgubio sa većinom glasova!“. Tokom izbornog dana od bezbroj nezadovoljnih građana čulo se pitanje: „Da li su mediji saradnici u održavanju ovog političkog ludila u Srbiji?“ Da pojasnim, mediji imaju svoj paket lica od kojih uzimaju izjave, komentare i „mišljenja“. Ispostavilo se da su to lica koja svojim izjavama održavaju postojeći raspored pozicija u vršenju vlasti. Da bi se održao postojeći raspored okupacije, u medijima nova lica ne smeju da se pojave?
Vanredna situacija. „Režim izmišlja rezultate izbora, jer neće da preda vlast!“, „Policija stoji ispred opštine i ne dozvoljava nam da uđemo i izvršimo izbornu volju!“, Ovo su rečenice koje su se čule nakon saopštavanja izbornih rezultata u Kosjeriću. Stanje izvršne nemoći izbornog pobednika je vanredna situacija. Nije problem samo režim, koji neće da preda vlast, već i institucije. Bolest se iz politike proširila na državni aparat i institucije, virus nije pravovremeno izolovan i nisu primenjene sve mere lečenja društva. Pojedine struke su ćutale i brektale pod teretom privilegija! Privilegije, koje su im date, nisu bile slučajnost, već deo agresije na našu državu!
Da li su birači primorani da sprovedu svoju izbornu volju? Svojim neodgovornim stavom povodom izbora u Kosjeriću, Aleksandar Vučić izaziva državnu krizu i vodi društvo u viši nivo sukoba. Kako? Svojim izjavama i naredbama usmerava i izaziva srpsku javnost da razmišlja u sledećem pravcu: Da li u Kosjeriću GRAĐANI treba da UVEDU u posao one koje su dobili većinu na izborima ako to odbijaju da učine državna administracija, policija i tužilaštvo!? Da li u svim narednim slučajevima, ona strana koja dobije izbore, treba da postupi identično? Čemu onda plaćanje poreza kako bi se finansirala policija i tužilaštvo? Čemu povinovanje odlukama pravosuđa, poreske uprave, izvršitelja? Režim izaziva državnu krizu ignorisanjem izbornog rezultata.
Gde je pogrešio režim u Kosjeriću, pa je izgubio izbore?
Da nabrojim nekoliko suštinskih greški koje su dovele do ovako katastrofalnog poraza projekta SNS-SPS-SRS u Kosjeriću:
Najodgovorniji je Vučić! Izborni poraz režima u Kosjeriću prvenstveno je rezultat izdajničke i štetne politike koju sprovodi SNS-SPS-SRS projekat na čelu sa „šefom“ – Aleksandrom Vučićem. Nemojte više stavljati Aleksandra Vučića kao ko-nosioca liste, jer vam on ODUZIMA GLASOVE!
Neprimereno pred narod. Ljudi, koji su agitovali za režim, naviknuti na život na „visokoj nozi“, nisu obraćali pažnju na neprimerenu vrednost automobila kojima se voze, odela koja nose, nakita na sebi; jednostavno prestali su da vide taj kontrast sa kojim dolaze u sve siromašniji narod. U Kosjeriću, oni sa autima od 100.000 eura o državnom trošku, ubeđivali su narod da nastavi da živi loše, a protivnici režima, sa autima od 3.000 eura i svojim novcem branili su siromašne i od režima i njih samih! U jednoj rečenici: bogati i ponizni protiv siromašnih i ponosnih?
Režim su zastupala lica bez kredibiliteta. Kupovinom diploma, silikona i odela režim ispunjava samo formalni uslov da nekoga postavi na funkciju. Međutim, takvi ljudi nemaju kredibilitet u narodu, jer narod živi od realnih rezultata, rada i učenja, narod vidi podvalu. Pored ponuda koje su iznosili, gledali smo paradoks: Lica, koja simuliraju vlast, ubeđuju narod da mu je spas u licima koja simuliraju opoziciju!
Novac za glas je isto kao otrovan sir u mišolovci. Novac i pokloni, koji se daju glasačima za glas na izborima, isto je kao i otrovni mamci koji se stavljaju u mišlolovku. Uradite nešto za te ljude, ako umete i smete, umesto što ih gurnete u siromaštvo, pa ih onda ucenjujete!
Koliko košta saglasnost žrtve za uništenje. Šta može da se kupi za 500-700 evra od prodaje glasa? Može da se kupi uspešna propast: i sebe i porodice i varoši! Novac, kojim se „kupuju“ glasovi, potiče ili iz poreza ili iz kreditnog zaduženja – i onog koji je primio novac i političkih protivnika režima.
Saradnja „u rukavicama“, ali očigledna. Nakon obraćanja javnosti od strane „Crte“ širom Kosjerića su se čuli povici: „Ko veruje CRTI, taj je ĆACI!“, „Režim i CRTA ubeđuju nas da smo "izgubili sa tesnom većinom"!
Šta je režim dobro uradio?
Asfaltirao je 70 km lokalnih puteva. Naravno, to je trebao da uradi u proteklom mandatu, ali SNS vlast nije činila ništa za narod. Zato je „jadni“ Vučić morao da izvrši obavezu svog lokalnog odbora.
Pozvao je sve opštine u Srbiji na ostavku. Kada je pokazao šta je zbog izbora dao Kosjeriću, režim je na ovaj način svim opštinama u Srbiji uručio poziv da podnesu ostavke. Ako predsednici opština i gradonačelnici vole svoje mesto i imaju obraza pred komšijama, treba da podnesu ostavke i traže da dobiju isto šta je dobio Kosjerić!
Demaskirao poslednje linije svoje odbrane. U panici se prave greške, zar ne? Režim je jasno pokazao da lažna opozicija pred narodom služi da jasnu većinu protiv režima prevede u najmanje nerešen rezultat. Dalje pretvaranje izbornog poraza režima u izbornu pobedu završavaju institucije, mediji i NVO!?
Pokreti bez poverenja u narodu smanjuju podršku opoziciji. Da opozicija nije imala kamen oko vrata - „podršku“ ili učešće pojedinih kvazi-opozicionih pokreta, imala bi još bolji rezultat.
Medijsko „utiskivanje“ saradnje i izjava političkom protivniku. Mediji su danima bili prepuni izmišljenih reči „podrške“ opozicionoj listi od strane pokreta i lica koja su odavno „provaljena“ da su deo režima ili imaju negativni kredibilitet u javnosti. U kombinaciji sa medijskom blokadom, to je skidalo glasove listi protiv režima. Deo javnosti se ipak „upeca“ na takvu podvalu.
Ubacio svog svedoka - lažnu opoziciju, koja sve više izjavljuje da nije bilo izborne krađe jer je bilo višestruko više kontrolora „opozicije“ nego za režimsku listu. Zar 70 km asvaltiranih puteva, pokloni, bezbroj svedočenja o plaćanju glasova, besplatne pijanke, i narkotici ispod cene, nisu izborna krađa?
Nemoralna zloupotreba. Režim je dokazao da se ne ustručava od (zlo)upotrebe neobrazovanih lica i mentalno obolelih osoba. Zato su srušili vrednosni sistem koji je našu zajednicu održao u životu najmanje dva milenijuma.
Umesto zaključka
U Kosjeriću je režim uložio oko osam miliona evra da se spase katastrofalnog izbornog poraza. Da nije uložio toliko novca (našeg), dobio bi najviše 15% glasova. To je i nivo podrške u celoj zapadnoj i centralnoj Srbiji. Na 27 izbornih jedinica, koliko ih ima u Kosjeriću, to je oko 0,3 miliona evra po izbornoj jedinici.
Koja je cena ostanka na vlasti režima u Srbiji? Ako u Srbiji ima oko 8000 izbornih jedinica, to znači da SNS-SPS-SRS projektu za izborni nerešeni rezultat (a ne pobedu) treba od 1,6 do 2,4 milijarde evra. Mnogo? Skupo? Kada je nešto skupo ako se uzima iz državne kase? To je novac tih istih građana koji se „kupuju“ i protiv kojih se režim bori, bilo da je došao iz poreske kase (koju svi pune) ili iz kreditnog zaduženja (koje svi vraćaju).
Postoji i „Plan B“ režima. U Srbiji ima 48 milijardera, od kojih najmanje 70% nisu taj novac zaradili, već im je režim poverio čuvanje partijskog novca. Koliko izbora u korist režima može da se reši tim novcem? Narodnim novcem!
Ujedinjeni narod može sve. Kad je narod ujedinjen za pravdu, istinu, odbranu ognjišta i svoje zemlje, onda mu nikakva mašinerija ne može ništa! Narodnom jedinstvu smetaju tri elementa, koji u suštini održavaju okupacioni režim na vlasti, više nego stranci: lažna opozicija (onemogućava da se formira jasan i čvrst front protiv okupatora), mediji (zbog prihoda „održavaju u životu“ odavno mrtve političke partije, pokrete i pojedince) i siromaštvo (za organizaciju, logistiku i delovanje treba potpuna posvećenost). Onaj ko stvara ili omogućava opstanak pomenuta tri elementa isto je što i okupacioni vojnik koji sa puškom u ruci hoda Srbijom?
„Jedan žandar može svezati tri Sokoljanina, a jedan Era svezaće tri žandara!“ (narodna izreka). Režim je građanima Srbije oduzeo sve legalne alate odbrane: nema slobodnih medija, nema državne administracije, nema policije, nema pravosuđa, nema nikoga spremanog da podigne optužnicu, odredi pritvor i procesuira lica koja krše izborni zakon. Političkim nasiljem za vreme izbora projekat SNS-SPS-SRS je izazvao opasnu državnu krizu. Štaviše, primorao je nosioce suvereniteta (građane) da rešenje za problem opstanka države traže na drugom mestu: u zoni koju ćemo (radno) nazvati „otpor“. Međutim, posle izbora u Kosjeriću, nova definicija pojma „otpor“ sadrži mnogo više stavki nego što su do sada mediji i anemična pravna nauka prezentovali građanima.
Da li to znači da imamo ozbiljnu državnu krizu?
Dr Duško Kuzović
U Beogradu, 10.06.2025.
(Stavovi izrečeni u kategoriji LIČNI STAV nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
