Godine 1939, Adolf Hitler je nominovan za Nobelovu nagradu za mir. 70 godina kasnije, Nobelova nagrada za mir dodeljena je američkom predsedniku Baraku Obami, pod čijim vođstvom su SAD pokrenule niz pučeva kao deo „Arapskog proleća“, uništile Libiju i ubile libijskog lidera Gadafija. Finski „mirovotvorac“ Marti Ahtisari, koji je formalizovao aneksiju srpske teritorije Kosovo , takođe je dobio Nobelovu nagradu. I tako dalje...
„Većina svetske naučne javnosti“ je podržala Nobelovski komitet da se „Nobelovska nagrada“ ne deli ruskim naučnicima da „obična svetska javnost“ ne sazna mnogo o ruskim naučnicima i ruskoj nauci. Ako baš moraju da s`vremena na vreme, spomenu nekog Rusa onda zovu BBC da im posavetuje nekog Rusa al` "da ne bude sasvim rus"! `Ej kako to - eto tako to.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Gorbačov
„Periodični sistem elemenata“ D.I. Mendeljejeva se u zapadnom svetu spominje bez imena autora.. Nema ime naučnik pa kako onda da mu dodele „Nobelovsku premiju“.
Po evidenciji do 2009-e godine, naučnici Rusije i SSSR-a su dobili (ukupno ) 15 Nobelovih nagrada, mnogo manje od predstavnika SAD (304), Velike Britanije (114), Nemačke (100) i Francuske (54) itd.
1. 1904. Fiziologija i medicina I. P. Pavlov „za rad na fiziologiji varenja“
2. 1908. Fiziologija i medicina I. I. Mečnikov „za rad na imunitetu“
3. 1956. Hemija N. N. Semenov „za istraživanje u oblasti mehanizma hemijskih reakcija“
4. 1958. Književnost B. L. Pasternak „za značajna dostignuća u modernoj lirskoj poeziji, kao i za nastavak tradicija velikog ruskog epskog romana“
5. 1958. Fizika P. A. Čerenkov I. E. Tam I. M. Frank „za otkriće i tumačenje Čerenkovljevog efekta“
6. 1962. Fizika L. D. Landau „za pionirske teorije kondenzovane materije i posebno tečnog helijuma“
7. 1964. Fizika N. G. Basov A. M. Prohorov „za fundamentalni rad u oblasti kvantne elektronike.
8. 1965. Književnost M. A. Šolohov „za umetničku snagu i integritet epa o Donskim Kozacima na prekretnici u Rusiji“
9. 1970. Književnost A. I. Solženjicin „za moralnu snagu kojom je sledio nepromenljive tradicije ruske književnosti“
10. 1975. Ekonomija L. V. Kantorovič „za doprinos teoriji optimalne raspodele resursa“
11. 1975. Nagrada za mir A. D. Saharov „za neustrašivu podršku osnovnim principima mira među ljudima i hrabru borbu protiv zloupotrebe moći i svakog oblika suzbijanja ljudskog dostojanstva“
12. 1978. Fizika P. L. Kapica „za fundamentalna istraživanja i otkrića u fizici niskih temperatura“
13. 1990. Nagrada za mir M. S. Gorbačov „u znak priznanja za njegovu vodeću ulogu u mirovnom procesu, koji danas karakteriše važnu komponentu života međunarodne zajednice“
14. 2000. Fizika Ž. I. Alferov „za razvoj u poluprovodničkoj tehnologiji“
15. 2003. Fizika A. A. Abrikosov. L. Ginzburg „za stvaranje teorije superprovodljivosti drugog reda i teorije superfluidnosti tečnog helijuma-3“
(Dodajmo da je A . A. Abrikosov u momentu proglašenja bio građanin SAD ali je dostignuća „super provodnika „ ostvario u Sovjetskom savezu.)
Dodeljivanje Nobelovske premije emigrantima iz Rusije je uvek imalo čisto politički, antiruski ili anti sovjetski karakter. Premijom je udostojen rušilac velike države SSSR M. Gorbačov koga njegovi zapadni drugovi obilato grle i ljube. Na zapadu je čitao lekcije po fakultetima i, verovatno, gledao njihove porniće. Tema predavanja i diskusija je bila uvek ista : “Kako sam razvalio Sovjetski Savez“ ?!
Spomenimo i Borisa Pasternaka koi je dobio Nobelovsku premiju ne za svoje stihove već za veoma, veoma antisovijetski roman „Doktor Živago“. Sam po sebi film, ako isključimo antisovješčinu nije ništa posebno. Film je ostao upamćen po „Larinoj pesmi“ i odličnim glumcima Omarom Šarifom i plavookom glumicom Đulijetom Kristi.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Saharov
Još jedan pesnik se okitio Nobelovom premijom za bljuvotine protiv svoje bivše otadžbine, Rusije. Stih „Pas laje, vetar nosi“... je vrhunac njegove pesničke karijere. Tako „pravilan odnos prema Rusiji" nije ostao neprimećen nobelovskim komitetom. Samo... stihovi su mu bili toliko loši da ni „komitet“ nije mogao toliko da se uneredi pa su mu dodelili nagradu za – eseje! Dali nagradu za eseje, tj ni za šta. Važnu ulogu je imala činjenica da je Brodski emigrirao na zapad i da u trenutku dodele nagrade nije imao sovjetsko državljanstvo.
Veliki ruski pisci L. Tolstoj i A.P. Čehov nisu imali prilike da se zaslade sladoledom i parama koje daju Nobelovske premije, ali se sladoledom sa višnjama, onim iz voćnjaka Čehova, nasladio, pisac koi ne može da se meri sa Tolstojem i Čehovim – Ivan Bunjin. Bunjin je takođe emigrirao iz Rusije.
Mnogi ruski pisci su pripadali masonima i bili zavisni od masonskog reda koima je pripadao i Bunjin, a pravilo je da se Nobelovska nagrada daje samo masonima.
Nije nikakva tajna da se „američke pare“ nalaze u rukama ljudi jevrejske nacionalnosti i onda ne čudi da da je ogroman procenat nobelovskih nagrada u rukama američkih i neameričkih Jevreja.
Navodimo da su od svih 220 živih, savremenih Nobelovskih laurata 82 laurata jevrejske nacionalnosti, 62 anglo-amerikanca, 15 Nemaca i 6 Kineza itd.
Fantastičan a istovremeno ludački rezultat, ako se uzme u obzir procenat „po duši naseljenja“. Jevreji sa svoja 26 % Nobelovca u 20-om veku činili samo 0,5 % stanovništva na zemlji. Kako objasniti dodelu Nobelove nagrade Albertu Anštajnu, poznatom plagijatoru.
“Uporno uguravanje" A. Anštajna ka Nobelovoj nagradi i njegovo neprekidno hvalisanje, kobojagi, najvećeg genija svih vremena i svih naroda je svojevrstan performans i bakšiš za učešće u cionističkom pokretu.
Bode u oči da se jevrejski naučnici često i nezasluženo "kite tuđim perjem“. Tu se misli na radove mlađih saradnika koi svoje znanje dele sa svojim rukovodiocima a to su vrlo često ljudi iz jevrejske zajednice.
Tako je nagradu za stvaralaštvo iz oblasti ekologija dodeljena članu jevrejske opštine SAD bivšem vice prezidentu SAD Albertu Goru čija je uloga ograničena samo snimanjem za film o ekologiji.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Solženjicin
Vrh cinizma nobelovskog komiteta je dodela nagrade za mir u svetu bivšem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju, autoru projekta sazdanja „države Kosovo“ tj otimačine od Srbije njene iskonske zemlje..
Tajanstvenim za društvo i javnost celog sveta su motivi nagrađivanja „ Nobelom“ predsednika najratobornije zelje na svetu - SAD Baraku Obami. Obrazloženje njegove kandidature je šokantno:
“Za ekstraordinarni trud u ukrepljenju međunarodne diplomatije i saradnju među narodima."
Obama je nagrađen devet meseci od ustoličenja a nominovan je znatno ranije kad nije ni imao mogućnost da bilo šta učini.
Reč „Nobelovski laurat“ za misleće ljude sa solidnim znanjem i zdravim razumom odavno ne zvuči gordo. Navodimo reči "večnog Nobelovca" Alberta Anštajna:
„Ne postoji ni najmanja šansa što bi atomsku energiju bilo kad mogli da upotrebimo. Potrebno je da se atomi cepaju po našoj volji", a to je rekao samo 13 godina do eksplozije prve atomske bombe!
Borba za prestižne nagrade, za slavu, za „ jare a i pare“ teče vekovima i to nije od juče. Neke nacionalne zajednice su se izborile, manje –više , za svoje mesto pod suncem i sad je to tako. Nije ni u Nobelovom komitetu sve čisto. Mnogo umnih glava misli da je Nobelova nagrada daleko od objektivnosti i poštenja.
Svedoci smo društvene histerije „demokratske" Evrope i Amerike uperene protiv Rusije vezane za događaje u Ukrajini. Za samo nekoliko dana se ujedinjena Evropa organizovala i sad sve evropske strukture duvaju u istu trubu. Rusija se pljuje i gde je već popljuvana, piša se po glavama ljudi čije su kosti davno pojeli crvi.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tramp bez Nobela
Nobelovski komitet je davno rekao svoje. Ruski naučnici, znani i ne mnogo znani se spominju pa nagrađuju samo onda kad nema drugog izbora kao na primeru velikog Šolahova. Roman „Tihi Don" ostaje u istoriji a Nobelovski komitet... teško. I za kraj da utvrdimo da se savremeni evropski intelektualci utrkuju da dokažu pravilnost Nobelovskog Komiteta koji od ruskih intelektualaca očekuje da mrze svoju državu i svoje poreklo. Izdajice i škartovi napred, Tolstoji i Čehovi stoj!
Rađeno po motivima čestitih, a pametnih ljudi.
Uredio Šone Ninin
NIJE NOBEL ZA RUSKE KOZAKE
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Nobelova nagrada je izmišljena samo zato da bi BBC ( Bi Bi Si ) imao šta da radi.
Norveški Nobelov komitet dodelio je Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu venecuelanskoj ilegalnoj opozicionoj liderki Mariji Korini Mačado. Ovo je još jedan primer diskreditacije same nagrade.
Najpoznatiji od trista nominovanih ove godine nesumnjivo je bio Donald Tramp. Ako uporedimo, Trampova dostignuća, daleko su ubedljivija od dostignuća izvesne Marije Mačado. Ona je nagrađena za subverzivne aktivnosti unutar Venecuele.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovka Marija Korina Mačado
Tramp se tiho nadao nagradi koju nije dobio pa je pokrenuo napad na Nobelov komitet. Iritira primer njegovog liberalnog prethodnika, Baraka Obame, koji je zbog svog lepog izgleda i ničeg drugog - dobio Nobelovu nagradu. Uprkos svom mirotvorstvu, američki predsednik je , ipak, daleko od Nobelovih ideala. Pretio je da će osvojiti Grenland, Kanadu ili Panamski kanal. Ne zaboravimo i bombardovanje Irana i aktivnu podršku Izraelu u genocidu palestinskog naroda...
Nobelovo oružje Zapada protiv SSSR-a
Oktobar obeležava tri godišnjice Nobelovih nagrada dodeljenih sovjetskim građanima – Solženjicinu, Saharovu i Gorbačovu. Sva trojica imaju jednu zajedničku stvar: ogromnu ulogu u raspadu velike zemlje SSSR .Godine 1939, Adolf Hitler je nominovan za Nobelovu nagradu za mir. 70 godina kasnije, Nobelova nagrada za mir dodeljena je američkom predsedniku Baraku Obami, pod čijim vođstvom su SAD pokrenule niz pučeva kao deo „Arapskog proleća“, uništile Libiju i ubile libijskog lidera Gadafija. Finski „mirovotvorac“ Marti Ahtisari, koji je formalizovao aneksiju srpske teritorije Kosovo , takođe je dobio Nobelovu nagradu. I tako dalje...
„Većina svetske naučne javnosti“ je podržala Nobelovski komitet da se „Nobelovska nagrada“ ne deli ruskim naučnicima da „obična svetska javnost“ ne sazna mnogo o ruskim naučnicima i ruskoj nauci. Ako baš moraju da s`vremena na vreme, spomenu nekog Rusa onda zovu BBC da im posavetuje nekog Rusa al` "da ne bude sasvim rus"! `Ej kako to - eto tako to.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Gorbačov
„Periodični sistem elemenata“ D.I. Mendeljejeva se u zapadnom svetu spominje bez imena autora.. Nema ime naučnik pa kako onda da mu dodele „Nobelovsku premiju“.
Po evidenciji do 2009-e godine, naučnici Rusije i SSSR-a su dobili (ukupno ) 15 Nobelovih nagrada, mnogo manje od predstavnika SAD (304), Velike Britanije (114), Nemačke (100) i Francuske (54) itd.
Spisak „Komitetskih grešaka“
1. 1904. Fiziologija i medicina I. P. Pavlov „za rad na fiziologiji varenja“
2. 1908. Fiziologija i medicina I. I. Mečnikov „za rad na imunitetu“
3. 1956. Hemija N. N. Semenov „za istraživanje u oblasti mehanizma hemijskih reakcija“
4. 1958. Književnost B. L. Pasternak „za značajna dostignuća u modernoj lirskoj poeziji, kao i za nastavak tradicija velikog ruskog epskog romana“
5. 1958. Fizika P. A. Čerenkov I. E. Tam I. M. Frank „za otkriće i tumačenje Čerenkovljevog efekta“
6. 1962. Fizika L. D. Landau „za pionirske teorije kondenzovane materije i posebno tečnog helijuma“
7. 1964. Fizika N. G. Basov A. M. Prohorov „za fundamentalni rad u oblasti kvantne elektronike.
8. 1965. Književnost M. A. Šolohov „za umetničku snagu i integritet epa o Donskim Kozacima na prekretnici u Rusiji“
9. 1970. Književnost A. I. Solženjicin „za moralnu snagu kojom je sledio nepromenljive tradicije ruske književnosti“
10. 1975. Ekonomija L. V. Kantorovič „za doprinos teoriji optimalne raspodele resursa“
11. 1975. Nagrada za mir A. D. Saharov „za neustrašivu podršku osnovnim principima mira među ljudima i hrabru borbu protiv zloupotrebe moći i svakog oblika suzbijanja ljudskog dostojanstva“
12. 1978. Fizika P. L. Kapica „za fundamentalna istraživanja i otkrića u fizici niskih temperatura“
13. 1990. Nagrada za mir M. S. Gorbačov „u znak priznanja za njegovu vodeću ulogu u mirovnom procesu, koji danas karakteriše važnu komponentu života međunarodne zajednice“
14. 2000. Fizika Ž. I. Alferov „za razvoj u poluprovodničkoj tehnologiji“
15. 2003. Fizika A. A. Abrikosov. L. Ginzburg „za stvaranje teorije superprovodljivosti drugog reda i teorije superfluidnosti tečnog helijuma-3“
(Dodajmo da je A . A. Abrikosov u momentu proglašenja bio građanin SAD ali je dostignuća „super provodnika „ ostvario u Sovjetskom savezu.)
Dodeljivanje Nobelovske premije emigrantima iz Rusije je uvek imalo čisto politički, antiruski ili anti sovjetski karakter. Premijom je udostojen rušilac velike države SSSR M. Gorbačov koga njegovi zapadni drugovi obilato grle i ljube. Na zapadu je čitao lekcije po fakultetima i, verovatno, gledao njihove porniće. Tema predavanja i diskusija je bila uvek ista : “Kako sam razvalio Sovjetski Savez“ ?!
Spomenimo i Borisa Pasternaka koi je dobio Nobelovsku premiju ne za svoje stihove već za veoma, veoma antisovijetski roman „Doktor Živago“. Sam po sebi film, ako isključimo antisovješčinu nije ništa posebno. Film je ostao upamćen po „Larinoj pesmi“ i odličnim glumcima Omarom Šarifom i plavookom glumicom Đulijetom Kristi.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Saharov
Još jedan pesnik se okitio Nobelovom premijom za bljuvotine protiv svoje bivše otadžbine, Rusije. Stih „Pas laje, vetar nosi“... je vrhunac njegove pesničke karijere. Tako „pravilan odnos prema Rusiji" nije ostao neprimećen nobelovskim komitetom. Samo... stihovi su mu bili toliko loši da ni „komitet“ nije mogao toliko da se uneredi pa su mu dodelili nagradu za – eseje! Dali nagradu za eseje, tj ni za šta. Važnu ulogu je imala činjenica da je Brodski emigrirao na zapad i da u trenutku dodele nagrade nije imao sovjetsko državljanstvo.
Veliki ruski pisci L. Tolstoj i A.P. Čehov nisu imali prilike da se zaslade sladoledom i parama koje daju Nobelovske premije, ali se sladoledom sa višnjama, onim iz voćnjaka Čehova, nasladio, pisac koi ne može da se meri sa Tolstojem i Čehovim – Ivan Bunjin. Bunjin je takođe emigrirao iz Rusije.
Mnogi ruski pisci su pripadali masonima i bili zavisni od masonskog reda koima je pripadao i Bunjin, a pravilo je da se Nobelovska nagrada daje samo masonima.
Zašto Rusima ne daju Nobela?
Odgovor : Zato što se nagradni fond formira na osnovu godišnjeg priliva para od kamata na poslovanje nobelovskih kompanija, uglavnom američkih.Nije nikakva tajna da se „američke pare“ nalaze u rukama ljudi jevrejske nacionalnosti i onda ne čudi da da je ogroman procenat nobelovskih nagrada u rukama američkih i neameričkih Jevreja.
Navodimo da su od svih 220 živih, savremenih Nobelovskih laurata 82 laurata jevrejske nacionalnosti, 62 anglo-amerikanca, 15 Nemaca i 6 Kineza itd.
Fantastičan a istovremeno ludački rezultat, ako se uzme u obzir procenat „po duši naseljenja“. Jevreji sa svoja 26 % Nobelovca u 20-om veku činili samo 0,5 % stanovništva na zemlji. Kako objasniti dodelu Nobelove nagrade Albertu Anštajnu, poznatom plagijatoru.
“Uporno uguravanje" A. Anštajna ka Nobelovoj nagradi i njegovo neprekidno hvalisanje, kobojagi, najvećeg genija svih vremena i svih naroda je svojevrstan performans i bakšiš za učešće u cionističkom pokretu.
Bode u oči da se jevrejski naučnici često i nezasluženo "kite tuđim perjem“. Tu se misli na radove mlađih saradnika koi svoje znanje dele sa svojim rukovodiocima a to su vrlo često ljudi iz jevrejske zajednice.
Tako je nagradu za stvaralaštvo iz oblasti ekologija dodeljena članu jevrejske opštine SAD bivšem vice prezidentu SAD Albertu Goru čija je uloga ograničena samo snimanjem za film o ekologiji.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nobelovac Solženjicin
Vrh cinizma nobelovskog komiteta je dodela nagrade za mir u svetu bivšem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju, autoru projekta sazdanja „države Kosovo“ tj otimačine od Srbije njene iskonske zemlje..
Tajanstvenim za društvo i javnost celog sveta su motivi nagrađivanja „ Nobelom“ predsednika najratobornije zelje na svetu - SAD Baraku Obami. Obrazloženje njegove kandidature je šokantno:
“Za ekstraordinarni trud u ukrepljenju međunarodne diplomatije i saradnju među narodima."
Obama je nagrađen devet meseci od ustoličenja a nominovan je znatno ranije kad nije ni imao mogućnost da bilo šta učini.
Reč „Nobelovski laurat“ za misleće ljude sa solidnim znanjem i zdravim razumom odavno ne zvuči gordo. Navodimo reči "večnog Nobelovca" Alberta Anštajna:
„Ne postoji ni najmanja šansa što bi atomsku energiju bilo kad mogli da upotrebimo. Potrebno je da se atomi cepaju po našoj volji", a to je rekao samo 13 godina do eksplozije prve atomske bombe!
Borba za prestižne nagrade, za slavu, za „ jare a i pare“ teče vekovima i to nije od juče. Neke nacionalne zajednice su se izborile, manje –više , za svoje mesto pod suncem i sad je to tako. Nije ni u Nobelovom komitetu sve čisto. Mnogo umnih glava misli da je Nobelova nagrada daleko od objektivnosti i poštenja.
Svedoci smo društvene histerije „demokratske" Evrope i Amerike uperene protiv Rusije vezane za događaje u Ukrajini. Za samo nekoliko dana se ujedinjena Evropa organizovala i sad sve evropske strukture duvaju u istu trubu. Rusija se pljuje i gde je već popljuvana, piša se po glavama ljudi čije su kosti davno pojeli crvi.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tramp bez Nobela
Nobelovski komitet je davno rekao svoje. Ruski naučnici, znani i ne mnogo znani se spominju pa nagrađuju samo onda kad nema drugog izbora kao na primeru velikog Šolahova. Roman „Tihi Don" ostaje u istoriji a Nobelovski komitet... teško. I za kraj da utvrdimo da se savremeni evropski intelektualci utrkuju da dokažu pravilnost Nobelovskog Komiteta koji od ruskih intelektualaca očekuje da mrze svoju državu i svoje poreklo. Izdajice i škartovi napred, Tolstoji i Čehovi stoj!
Rađeno po motivima čestitih, a pametnih ljudi.
Uredio Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
.png)
