NIKOLA KUSOVAC: Ko ne gleda u prošlost, nema budućnost
Autor: Glas javnosti
Nadam se da će narod kome pripadam, koga volim i poštujem odoleti krilatici Dosta je gledanja u prošlost, gledajte samo u budućnost. Nadrljali smo ako to budemo radili
Ističe da je vazda bio neodvojivi deo snažnog srpskog nacionalnog korpusa. Njegovih vrednosti koje smatra jedinim istinskim putokazom za opstanak našeg naroda i identiteta, ne samo ovih dana, nego kroz vekove. Ne samo u matici već svuda gde Srbi opstaju, naslanjajući se upravo na iskonske vrednosti u istoriji, davno utemeljene. Istovremeno, istoričar umetnosti Nikola Kusovac (88), preispituje se da li je dostojan te istorije i predaka.
Ova dilema je nit koja vezuje stranice njegove najnovije knjige Pogled jednog srpskog nacionaliste, u izdanju „Informatike”. Između korica je tek mali deo njegove kapitalne baštine pretočene u dve hiljade kataloga, knjiga i likovne kritike.
– Moji pogledi su uprti u prošlost, nemam više šta da gledam napred. U godinama sam kada je preda mnom samo vera u vaskrsenje, a iza mene bezmalo ceo život – kaže Kusovac za Novosti.
Vaspitanje je suština
– Suštinsko pitanje je da li sam izneverio svoje pretke i da li sam ih dostojan onim što jesam i što nisam radio. Uvek sam radio kad je bilo teško i trudio se da ne izneverim ono baba Stanino pitanje: „Mali, znaš li ti čiji si?”
Naravno da je Nikola to znao, jer ga je ona neprestano podsećala da je sin njenog sina Jakova, oficira kraljeve vojske u Jugoslaviji, unuk njenog supruga Šaka, predstavnika elitne jedinice crnogorske vojske, praunuk komandira perjaničkog Nikice, sina znamenitog vojvode i komandanta knjaževe garde popa Đura. Uostalom, kako ne bi znao kada je čestita starica, pošto je Nikola sa šest godina ostao najstarija muška glava u kući, terala njegovu majku i strinu da ustanu kad god bi ušao, ne da bi mu ukazali kakvo poštovanje, nego naglasile i tako upozorile na njegove obaveze. To ga je, na neki način, odredilo za ceo život.
– Vaspitanje jeste suština, a ja se pride bavim kulturom – govori Kusovac – Rano sam shvatio da je teza da baza određuje nadgradnju, kako su nas učili marksisti, pogrešna. Jer, mozak, kultura i zrelost određuju suštinu baze. Narod koji ne shvati da je taj pogrešan stav do kraja zaoštren u liberalnom kapitalizmu nema budućnosti. I to je moja panika. Nikad nisam nasedao na to da se jednači lepo i ružno. Znao sam da će onog časa kad se izjednači lepo i ružno doći drugo, mnogo opasnije pitanje – o dobru i rđavom. Ovo je vreme velikog zla, što bi rekao Dobrica Ćosić, i neće nam biti lako ako mu se ne odupremo. Izuzetno sam poštovao Nikolu Koljevića koji je definisao suštinsko pitanje da naša prošlost definiše našu budućnost. Kada to razaberete morate da se okrenete prošlosti i da je čuvate.
Kusovac kaže da je u ovom i ovakvom svetu teško biti srpski nacionalista.
– Svest nam je oprana. Uspeli su da nas teško oštete. Bavim se zaštitom kulturnih dobara, znam šta je moja briga, tako da nisu mogli sive ćelije da mi isperu i da vidim ružno kao lepo. Ljudi koji su naseli imaju drugačiji pogled na život. Nadam se da će narod kome pripadam, koga volim i poštujem odoleti krilatici: Dosta je gledanja u prošlost, gledajte samo u budućnost. Nadrljali smo ako to budemo radili.
Često Nikola ističe da ne bi podneo da se našao u poziciji „19 siledžija” koji su 1999. bombardovali ni kriv, ni dužan mali narod. Mnogo je srećniji što pripada tom malom narodu na kog su se, kako kaže, okomili.
– Srećan sam što pripadam takvom, a ne siledžijskom narodu. Nismo mi tukli Nemce, nego oni nas – kaže Kusovac – Od Lazara na ovamo opredelili smo se za nebesko delovanje, a to znači na muku koja je sažeta u rečenici Dobrice Ćosića da pobeđujemo u ratu, a gubimo u miru. To je prirodno jer smo se opredelili za stradalničku nit. Niti nas Bog štiti, niti je na našoj strani. To se vidi po onome što nam se dešava. Ali, mi smo se opredelili za ono što se najbolje definisalo 27. marta 1941. godine – da je bolji grob, nego biti rob. Nijedan drugi narod to nije izgovorio. Volim što sam na stradalničkoj strani i što me tuku. Ne bih mogao da podnesem da nekoga bijem.
Najbolnija rana
Kusovca, ipak, rane njegovog roda bole. Kao što ga njegovi podvizi i uspesi hrabre, drže u veri i teše u nadi da se može svrstati među one njegove sunarodnike što ih je književnik Brana Crnčević prepoznavao kao brižne Srbe. To svedoče i tekstovi koji su se našli između korica knjige Pogled jednog srpskog nacionaliste, a koje je Nikola napisao i objavljivao u proteklim decenijama. Upozoravao je Nikola da su srpski spomenici na Kosovu i Metohiji jezgro nacionalne baštine, a istovremeno i neoborive tapije Srba na prostore Kosmeta. Možda više i nije bitno da li su oni koji su mogli reagovali na Kusovčeva upozorenja. Bitno je da se brižni čuvar kulturnog nasleđa, zbog svojih stavova nikad nije pokajao.
– Kosovo je teška rana na srpskom telu, možda najbolnija – kaže nam. – Prvi put sam na Kosmet otišao sa svešću gde idem 1957. godine. Kao student istorije umetnosti imao sam praksu u Dečanima. Bilo je to romantično upoznavanje tog kraja. Ponovo sam se vezao za Kosovo u zlo doba. Deo ostavštine izuzetnog umetnika Aleksandra Tomaševića bio je u južnom delu Kosovske Mitrovice. Odmah sam krenuo dole. Na sreću, Acina bratanica, koja je bila prevodilac u KFOR-u, uspela je da je prebaci na bezbedno. Sve njegovo je bilo na sigurnom. Išao sam još nekoliko puta devedesetih, čak sam vodio Miloša Šobajića i Momu Kapora, sa kojima smo se moja supruga Goca i ja porodično družili. Sećam se kako je Miloš bio oduševljen kada je prvi put u životu prolazio ibarskom dolinom. A, Momu su svi voleli. I Srbi i Šiptari. Čašćavali su ga pićem i poklanjali mu duvan.
Išao je Kusovac tad da otvori izložbu jednom manje poznatom slikaru iz Mitrovice.
– Posle otvaranja nastupio je folklorni ansambl. Gledali smo mlade i stasite ljude kako igraju srpska kola – priča Kusovac.
– Šobajić koji je bio veći nacionalista od mene, nije mogao da sakrije oduševljenje. To su ljudi o kojima loše misliš, rekao sam mu. Ispostavilo se da sam bio u pravu. Šiptari su u srpskoj nošnji igrali naša kola. Srbi su bili manjina.
„Novosti” me zauvek „kupile”
– U mladosti sam napisao jedan tekst o manastiru Pustinja do koga mi je bilo jako stalo i kao svaki mladi čovek ponudio sam ga prvo Politici – priča Kusovac. – Prođe nedelja, prođu dve, ne pojavljuje se. Pošaljem Borbi, a oni ga objave sutradan. Posle toga sam uvek kad imam nešto ozbiljnije tekstove slao Borbi. Kasnije sam takve tekstove objavljivao u Večernjim novostima. Vaš list me je „kupio” u vreme Manja Vukotića kada je tadašnja vlast ne trpeći moj nacionalni pogled i brižnost udarila na mene na prljav način. Podmetnuli su mi da dajem neka stručna mišljenja i da se sa njima trguje. Naravno da je sud odbacio optužbe kao neosnovane, a Novosti su jedine novine koje nisu dale nijednu ružnu noticu o tom slučaju.
SKINI APLIKACIJU
