OTVORENO PISMO RUSKOM NARODU: PREDLOG PAKETA MERA U CILjU OČUVANjA PRORUSKOG KORPUSA U SRBIJI
Autor: Glas javnosti
Specijalni rat protiv proruskog korpusa u Srbiji se vodi istovremeno na velikom broju sektora, pišu prof. dr Duško Kuzović i prof. Davor Kalajžić-Kolesnikov.
Pregled stanja na bojnom polju u Srbiji i srpskom korpusu na Balkanu. Rusko-srpski odnosi u ovom trenutku sadrže dve komponente: odnosi na političkom nivou i odnosi između dva bratska naroda. Dozvolićete da veću pažnju posvetim prvoj grupi odnosa. Kvalitet odnosa između političkih struktura Srbije i Rusije opterećuje razdvojenost između vršilaca vlasti u Srbiji i građana Srbije.
Sektori specijalnog rata protiv proruskog stanovništva u Srbiji. Glavni sektori specijalnog rata protiv proruskog korpusa u Srbiji su nelegalna izborna procedura koja se ponavlja više desetina puta, kadrovska politika koja stvara prostor za ucenu i manipulaciju lica koja donose odluke u ime građana, predaju ključnih ekonomskih kompanija u ruke stranaca, uništenje svih generatora koji pune budžet kako bi se otvorio prostor za zaduživanje na ekonomskom zapadu, otvoreno prepuštanje državne imovine i resursa u vlasništvu građana kompanijama kolektivnog zapada, neprihvatljivo poklanjanje državnog novca stranim kompanijama kojim se pokrivaju praktično svi troškovi njihovog rada u Srbiji za najmanje pet godina (što je samo usavršen oblik nacističke konfiskacije tokom Drugog svetskog rata), itd. Specijalni rat protiv proruskog korpusa u Srbiji se vodi istovremeno na velikom broju sektora. Za većinu sektora delovanja ne postoji pravilan odgovor.
Procesi proizvodnje antiruskog stava delovanjem u svim segmentima srpskog društva. Intervencije u obrazovnom sistemu usmerene na stvaranje generacija naklonjenih zapadu i sa antagonizmom prema Rusima (veoma slično ratnom planu koji je proveden u Ukrajini), medijsko teror, specijalne operacije u društvenim vrednostima sa ciljem da se ukinu stubovi na kojima stoji srpsko društvo i porodica, fragmentacija porodice, itd. Rezultat ovakvih zahvata je toksično stanje u društvu, koje generiše dve razorna procesa: Srbija je na drugom mestu u Evropi po stopi smrtnosti (iza Ukrajine) i visoka stopa iseljenja iz Srbije (naravno prema malignom zapadu). Saučestvovanje u štetnim procesima u srpskom društvu, ili nereagovanje na njih, proruski deo Srbije doživljava kao izdaju i izostanak podrške, Rusiju kao nepouzdanog partnera za dolazak do slobode, odvraća Srbe od akcije i samospasenja, povećava cenu slobode i žrtve u slovenskom korpusu, što je sve veliki broj poena u korist malignog zapada.
Maligni zapad u Srbiji vodi kolonijalnu politiku po Anglosaksonskom modelu. Srbija je kolonija kolektivnog zapada, sa formom prilagođenom njenom geopolitičkom položaju, civilizacijskom momentu, ali sa posledicama većim nego kod većine nama poznatih kolonija. Srbija je u ratnom sukobu više od 35 godina, i agresor čini akcije koje stanovništvo dovodi u stanje iscrpljenosti. Maligni zapad se priprema da iskoristi Srbiju protiv Rusije, po sličnom modelu kako je prisilio Ukrajinu. Srbi ne žele da dignu ruku protiv svog rođenog brata Rusa, ali Srbi više nemaju snage da se sami izbore sa specijalnim ratom koji se vodi u Srbiji.
Nejasna politika Rusije za proruski sentiment u srpskom društvu. Politički aktivisti su svesni da Rusija ima znatno bolji uvid u stanje u Srbiji, ali to ne manifestuje kroz primarne ili sekundarne kanale komunikacije prema građanima Srbije. Tako se građani dovode u situaciju da u isto vreme gledaju sledeću scenu: u Srbiji politička lica čine svakodnevna kršenje Ustava, izdaje državnih interesa, štetu svakoj porodici i građaninu Srbije, a na drugoj strani bivaju primljeni pred izbore, daje im se prostor za komunikaciju, i daju im se ordeni. Ovakvi procesi idu na ruku Malignom Zapadu jer erodiraju podršku srpskog naroda prema Rusima, atrofiraju priliv novih članova u prorusku deo zajednice, i kupuju vreme prozapadnom režimu u Srbiji za nove akcije koje proizvode novu eroziju.
Proces konverzije narodne rusofilije preko političke rusofobije. Maligni zapad pokušava da konvertuje vekovnu srpsku (narodnu) rusofiliju kroz nametnutu (političku) rusofobiju. Srpski narod odbija, ili teško prihvata, takav proces. Alat prinude, kojim se građani prisilno guraju u takav proces, je posao. Privatni sektor u Srbiji je namerno uništen kako bi se stanovništvo usmerilo na poslove koji se plaćaju iz budžeta (koji preko zastupnika kontroliše Maligni Zapad). Svako ko želi porodicu, lično ostvarenje, i biološki opstanak, mora da prihvati uslove pod kojima dobija posao. Zato se mladi samosterilišu kako bi se upodobili i dobili posao, ili se vremenom menjaju u svojoj suštini kako bi napredovali u poslu. Isti procesi važe i za članove uže porodice zaposlenih, što uticaj multiplikuje dva ili tri puta. Maligni zapad konverziju rusofilije u rusofobiju sprovodi kroz zloupotrebu radnih mesta u državnoj administraciji Srbije, i poreskog novca koji dolazi od proruskog segmenta naroda Srbije.
Maligni zapad neće promeniti stav, ma šta učinili. Srbi će do poslednjeg u Srbiji ostati „mali Rusi“. Iza ponašanja Malignog zapada stoji ista namera koja stoji prema Rusiji: razbiti Srbiju, iskoreniti srpsko-proruski sentiment u srpskom društvu bez obzira na cenu (preko 70% društva), iskoreniti „male Ruse“, a sve to kako bi ostvarili teritorijalno zaokružen i politički jedinstveni antiruski balkanski front. Miran balkanski front bi Malignom Zapadu omogućio mirno planiranje velike invazije i udar na Rusku Federaciju. Maligni zapad neće promeniti stav prema Srbima, ma šta Srbi ili Rusi učinili, i tako treba projektovati dalju politiku prema njima.
Zloupotreba dobronamerne incijative Rusije. Na državnom nivou predsednici su razmenili odlikovanja koja bi trebala biti simbolom bratstva i saradnje. Sa ruske strane pokazana je inicijativa i želja da se ta saradnja pojača i produbi, a na to ukazuju česte posete trenutnog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vulina Moskvi i njegov navodno specijalni status čoveka od posebnog poverenja koji uživa u Ruskoj Federaciji. Tako je na površini, a ispod nje predsednik Srbije Aleksandar Vučić daje naloge ambasadoru Srbije pri UN da svaki put kada se na Generalnoj Skupštini UN nađe pitanje glasanja o osudi navodne ruske agresije na Ukrajinu, Srbija glasa protiv interesa Ruske Federacije i stane uz one koji osuđuju rusku „agresiju“ na Ukrajinu. Tolerancija koju pokazujete na ovakve postupke šteti koherentnosti i snazi proruskog korpusa u Srbiji.
Neprihvatljivi potpisi. Srpski predsednik Aleksandar Vučić stavio je svoj potpis na svaki međunarodni dokument kojim se ruski predsednik Putin, proglašava za ratnog zločinca i traži njegovo izručenje pred međunarodni sud pravde. Pri tome je Srbija preuzela i međunarodnu obavezu da predsednika Putina po eventualnom stupanju na tlo Republike Srbije odmah uhapsi i izruči međunarodnom „tribunalu“. Tolerancija koju pokazujete na ovakve postupke šteti koherentnosti i snazi proruskog korpusa u Srbiji.
Neprihvatljive kvalifikacije specijalne vojne operacije. Režim u Beogradu, na čelu sa Alkesandrom Vučićem, upotrebljava za 85% građana Srbije NEPRIHVATLjIVU konstrukciju „ruska agresija“. Dobro je uzeti u razmatranje da veliki broj građana Srbije NEMA PRISTUP alternativnim proruskim kanalima informisanja. Dalje, u odnosu prema javnosti režim neguje plasiranje obrazaca posmatranja, reagovanja i imenovanja pojava. Na taj način javno mnjenje usvaja obrasce izražavanja i formulacije koje mu „podmeću“ mediji i političari koji su pod kontrolom malignog zapada. Na ovakve procese proruska strana hitno mora naći adekvatan odgovor.
Prihvatamo humanitarnu pomoć Ukrajini, ali ne i novčanu i vojnu. Aleksandar Vučić je javno priznao da je Republika Srbija ukrajinskom režimu do sada dala novčanu pomoć na zaštiti od „ruske agresije“ u iznosu od 58 miliona eura. Dalje, Srbija preko trećih država, Ukrajinu snabdeva ogromnim količinama naoružanja proizvedenim u srpskim fabrikama, koje na frontu bivaju upotrebljene protiv vojnika i građana Ruske Federacije. Na taj način, država Srbija i njeno celokupno rukovodstvo, uključujući i potpredsednika Aleksandra Vulina, aktivno i nedvosmisleno se uključilo u rat protiv Rusije i ruskog naroda, a na strani malignog Zapada i neonacističkih snaga. Očigledno je da su takvi postupci svesna provokacija odnosa Srba i Rusa, ali se mora naći način da se reaguje na tave postupke režima u Beogradu.
Proruski deo Srba je u gvozdenom stisku okupacione uprave. Srpski narod jednoglasno i bez rezerve osuđuje ovakvu zločinačku zvaničnu državnu politiku države Srbije. Međutim, ne može ništa da promeni, jer se nalazi pod gvozdenim stiskom svih aparata prinude i sile, počevši od Vojske Srbije, preko policije i tajnih službi, pa do kompletnog pravosudnog sistema. U ovaj sistem, prvi put u srpskoj istoriji, uključen je kriminal. Svi pomenuti činioci prinude proruskog dela Srba su pod direktnom kontrolom i komandnim lancem stranih ambasadora malignog Zapada, NATO pakta i njihovih tajnih službi. Politička ubistva protivnika i neistomišljenika su učestala, a svakodnevna zastrašivanja, hapšenja i maltretiranja su srpska svakodnevica. Narod će i pod ovako rigoroznim uslovima zadržati svoj proruski stav. Besmisleno je davati ovolike žrtve, već treba naći pravilan odgovor uzimajući u obzir sve parametre sukoba koji se vodi u Evropi.
Diskutabilno ponašanje ruskog ambasadora u Srbiji. Evidentno je ogromno nezadovoljstvo proruskog korpusa u Srbiji delovanjem ruskog ambasadora u Beogradu, njegove ekselencije Aleksandar Bocan Harčenka. Nedopustivi su procesi da za ambasadora druge polovine srpskog bića (Rusa) da je na platnom spisku Aleksandra Vučića i da lažno izveštava Moskvu o antiruskom delovanju srpskog rukovodstva. Ovakvi procesi su ključna komponenta u masovnom i histeričnom širenju rusofobije u Srbiji koju u specijalnom ratu protiv Rusije koristi propaganda stranih ambasada malignog Zapada. Na rat lažima i poluistinama o ključnim ličnostima preko kojih se obavlja kontakt Srba sa drugom polovinom svog bića (Rusima) se mora pravovremeno i efikasno obračunavati.
Proruska javnost u Srbiji zna da Rusija nije neobaveštena o procesima. Proruski korpus u Srbiji sa žaljenjem posmatra da ruska zvanična pozicija prema Srbiji, osim tvrdog stava o Kosovu i Metohiji, pokazuje znake ozbiljnog nerazumevanja i neobaveštenosti za političke prilike u Srbiji. Posebno šteti slika koja se gradi diskutabilnim susretima da ruska politička elita ne ume da razlikuje prozapadnu opoziciju od proruske i prosrpske opozicije, lažne prijatelje od stvarnih prijatelja. To pogoduje širenju antiruske histerije i rusofobije. Predstavnici Srbije sa diskutabilnim rejtingom u domovini, koji se šalju u Rusiju, su političke bombe u ljudskoj formi. Njih maligni zapad ubacuje zloupotrebljavajući veze Srba i Rusa. Znamo da to Ruska strana zna, ali to mora jasno da izgovori i da tevreči stignu do većine proruskog korpusa u Srbiji.
Praštajte braćo! Visoki predstavnici Ruske Federacije, uključujući i predsednika Vladimira Vladimiroviča, ne nalaze način i sredstva da spreče dalje isporuke srpskog oružja Ukrajini, kao i način kako da spreče stalne osude ruske „agresije“ na Ukrajinu. Proruski korpus u Srbiji je svestan da je mnogo naše braće ubijeno tim oružjem, da je mnogo porodica naše braće ostalo bez svojih najmilijih, da je mnogo naše braće ostalo invalidima. Ovim putem vas molimo da prihvatite naše izvinjenje: praštajte braćo i sestre! Lako se može videti da smo dali sve od sebe da oružje ne ide u Ukrajinu, platili smo za svoje delovanje najveću moguću cenu, ALI JE IZOSTAO REZULTAT. Pred žrtvama i ostatkom ruskog naroda, a posebno preda nama samima nemamo opravdanja! Još jednom svim žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima: oprostite nam što nismo uspeli da zaustavimo priliv municije u Ukrajinu! Oprostite nam što smo pomagali klanicu između Slovena po nalogu malignog zapada!
Disonance koje atrofiraju proruski korpus u Srbiji. Proruski korpus u Srbiji ne može da razume kako je moguće da predsednik Ruske Federacije u goste poziva direktnog neprijatelja, Aleksandra Vučića, koji se svojim potpisom ne jedanput obavezao na hapšenje „ratnog zločinca“ Vladimira Vladimiroviča Putina!? Još manje razumeju kako je moguće da prihvate (i indirektno promovišu) „trojanskog konja“ - Aleksandra Vulina!? Rukovodstvo Srbije je pod direktnom kontrolom malignog zapada i ništa ne sme da promeni njihovu politiku. Samo narod Srbije, koji je preko 85% na strani Rusije, može da promeni stanje na vojištu Srbije i Balkana. Vi ga imate na svojoj strani! Štaviše, imaćete srpski narod na svojoj strani bez obzira na žrtve koje trenutno plaća i koje bude morao da plati zbog svoje ljubavi prema Rusiji!
Orden je zahvalnost, orden je vrsta pritiska, ali neispunjavanje obaveza mora da povlači sankcije. Proruski korpus u Srbiji teško razumeju da Ruska Federacija nije oduzela orden Aleksandra Nevskog predsedniku Aleksandru Vučiću. Maligni zapad ljudima bez kredibiliteta koje stavlja na liniju kontakta Srbije i Rusije, temeljno i razorno „bombarduje“ odnose Srba i Rusa, razara koherentnost proruskog korpusa u Srbiji, i erodira kredibilitet političkog rukovodstva u Rusiji.
Nasilna promena istorije. U obrazovnom sistemu, i javnom govoru pokrenut je proces friziranja istorije. U njemu se uloga pobednika i prave strane relativizuje, i tako stvara prostor za obnovu slike o mračnoj strani istorije. Znamo da se takav proces pokreće kako bi se oslobodile snage u evropskim državama voljne da grade rusofobiju u Evropi, a potom da vojno krenu na Rusiju. A pre Rusije uvek se napada Srbija. Takve stvari se suzbijaju u korenu a ne kada se rasplamsaju i počnu da se šire sejući seme zla. Senka rusofobije se zove srbofobija.
Šteta koja se proizvodi u proruskom korpusu u Srbiji. Usled gore navedenog, u proruskom korpusu u Srbiji se proizvodi osećanje da je Rusija ostavila Srbiju na milost i nemilost malignom Zapadu i NATO paktu. To je upravo glavni cilj neonacističke propagande malignog Zapada i NATO pakta. Osećanje ostavljenosti od matice Rusije, u proruskom delu Srbije proizvodi rezignaciju u bratsku Rusiju, potom u Srbiju i kao izostaje akcija, u same sebe. (Srbija je u prve tri države u Evropi po stopi samoubistava). Rezignacija se u drugom delu proruske javnosti transformiše u defetizam. Siromaštvo, kao alat kolonijalnog pritiska, se naročito primenjuje u proruskom delu Srbije, a kao stimulans za „promenu vere“ su prihodi i privilegije koje se daju onima koji pređu na stranu malignog zapada. Slično je bilo i tokom otomanske okupacije (Englezi su i tada stajali iza). Alati pritiska na proruski korpus u Srbiji moraju biti precizno identifikovani i na njih najpre ruska braća moraju naći adekvatan protivotrov.
Nepodnošljiva situacija za proruski korpus traži hitno reagovanje. Gore navedeno dovodi do toga da je pravim patriotskim snagama i borcima za slovensko bratstvo i članstvo Srbije u BRIKS-u, postalo gotovo neizdrživo da brane i odbrane Srbiju od malignog Zapada i očuvaju bratski rusko-srpski osećaj, veru u starijeg brata i dokazanog vekovnog zaštitnika – Veliku Rusiju. Proruski osećaj u Srbiji trenutno je na vrhuncu, ali trpi teške udarce specijalnog rata malignog zapada. Potrebno je da ruska strana hitno reaguje kako bi sačuvala živote ljudi koji su im naklonjeni, i sačuvala stečena prednost.
Shvatamo složenost situacije u kojoj se nalazi rukovodstvo Rusije. Mi smo protiv podela u Rusiji. Naše reči su operativne sugestije upućene iz dobre namere, iz namere da preživimo sa što manje žrtava i da preuzmemo svoj deo odgovornosti za blagostanje i prosperitet slovenske zajednice, za koju Ruski narod podnosi ogromne žrtve.
Mi ne tražimo da neko drugi pošalje svoju decu da nas oslobodi. Mi želimo da sami skinemo kolonijalni jaram i osvojimo svoju slobodu. Nakon 30 godina rata koji živimo, iscrpljeni smo. Treba nam pomoć da ponovo stanemo na svoje noge i budemo u stanju da se borimo za sebe i vrednosti za koje vredi živeti i dati život. Mi hoćemo da se vratimo na vojište, da sami povratimo svoju slobodu, povratimo otete teritorije, obnovimo državnost, stvorimo uslove za povratak preko milion Srba proteranih iz Srbije, i budemo dostojan i pouzdan kamen u temelju slovenske i pravoslavne zajednice koja se stvara.
Srbi i Rusi – braća zauvek!
Prof. dr Duško Kuzović i prof. Davor Kalajžić-Kolesnikov, pokret “Moba”
(Mišljenja i stavovi u kategoriji LIČNI STAV nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
