PREMINUO JE NAJVEĆI ČUVAR SRPSKOG JEZIKA I ISTORIJE

Njegovi zapisi su testament u kojem je ostavio lekovitu recepturu o svemu što nas snađe i u šta smo svojom greškom upali, istovremeno pokazajući nam put ka spasenju

Preminuo je profesor Dragoljub Petrović, vrhunski srpski intelektualac, poslednji srpski lingvista koji se i kroz narodni i akademski način bavio srpskim jezikom, ćirilicom, a kroz sve to i istorijom, kulturom i politikom, upozoravajući na teško breme zaborava, revizija i neznanja koje se nadvija nad našom Srbijom i preti da od nje ne ostane ništa, pa ni sećanje.

Prof. dr Dragoljub Petrović (Kosor kod Podgorice, 20. 6. 1935 ‒ Leušići, 16. 11. 2024), srpski lingvista, srbista, dijalektolog, fonolog, univerzitetski profesor.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je proveo svoj radni vek predajući Dijalektologiju i Fonologiju srpskohrvatskog, odnosno srpskog jezika. U više navrata bio je direktor ili pomoćnik direktora Instituta za južnoslovenske jezike, odnosno šef Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Iz bogate naučne produkcije izdvajamo sledeće publikacije: O govoru Zmijanja (1973), Govor Banije i Korduna (1978), Onomastika Kuča (1988), Škola nemuštog jezika (1996), Sumrak srpske ćirilice: Zapisi o satiranju srpskih nacionalnih simbola (2005), Zlovremenik (2011). Koautor je brojnih drugih naslova: Fonološki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih, slovenačkih i makedonskih govora obuhvaćenih Opšteslovenskim lingvističkim atlasom (Sarajevo, 1981); Onomastika Kačera (Beograd, 2003); Fonologija srpskoga jezika (Beograd‒Novi Sad, 2010) i dr. Priredio je više dela Jovana Kašića, Pavla Ivića i Aleksandra Belića, a bio je redaktor Rečnika bačkih Bunjevaca, Imenoslova bačkih Bunjevaca i Rečnika srpskih govora Vojvodine, jednog od kapitalnih projekata Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske. Dobitnik je nagrade Pavle Ivić za 2003. i 2010. godinu.

Aktivno je učestvovao u radu Međunarodnog komiteta slavista, gde je bio član Međunarodne komisije za jezičke kontakte, Međunarodne komisije za Opšteslovenski lingvistički atlas, Međunarodnog redakcionog kolegijuma Opštekarpatskog dijalektološkog atlasa. Bio je član uredništva Srpskog dijalektološkog zbornika (Beograd), Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad) i Priloga proučavanju jezika (Novi Sad). Bio je stalni član-saradnik Matice srpske, član njenog Odeljenja za književnost i jezik i, u više mandata, član Upravnog odbora.

Dragoljub Petrović dizao je svoj glas protiv svakovrsne nepravde, a osobito protiv one koja se nadvila nad srpskim narodom i pravoslavljem. Svaki nacionalni poraz, a u prošlom i ovom veku bilo ih je previše, duboko je pogađao Dragoljuba. Polomima nad Srbima nije ostajao dužan i oštro je secirao prirodu i pojavu tih nesreća. Ko je hteo da čuje, vidi i razume imao je u putokazu profesora Petrovića mapu puta ka izlečenju.

Visoko je postavio standarde znanja, jezičkog stila, intelektualne, moralne, nacionalne i ljudske čvrstine štiteći Srpstvo od neprijatelja, lopova i zlikovaca. Bio je dostojan najslavnijih srpskih predaka koji su hiljadama godina pre njega branili srpske identitetske tekovine od nasrtaja sa svih strana, ali i od unutrašnjeg nesoja.

Njegovi zapisi su testament u kojem je ostavio lekovitu recepturu o svemu što nas snađe i u šta smo svojom greškom upali, istovremeno pokazajući nam put ka spasenju. Do samog kraja ostavljao je te krajputaše jer je znao da se na umnožene nevolje mora odgovoriti i da se moramo boriti.

Molimo se Preblagom Gospodu da, molitvama Presvete Bogorodice, Svetoga Save i svih svetih podari oproštaj sagrešenja duši Dragoljubovoj i da joj podari Rajsko naselje u društvu svih svetih Srba.

AUTOR: Slavko Živanov