Rio Tinto kao pokriva za predaju Kosova i Metohije ili šire pitanje: Da li je to način za Nato okupaciju ostatka Srbije i da li smo potpuno ukinuti ko država?

Na vašarima, oko pijaca ranije, bilo je onih što su šibicarili ili igrali primitivni rulet na trotoaru.

Oni su uzimali novac od ljudi uz svojevrsnu saglasnost žrtve time što je pristala da u igri u kojoj se ne može biti u plusu i učestvuje. Momenat slabosti, pohlepe uz pomisao da će preći majstore prevare koštalo je mnoge.

Režim je od naroda tražio prećutnu saglasnost za izdaju Kosmeta i na neki način je i dobio jer su sve predaje prošle bez većih protesta stanovništva u centralnoj i severnoj Srbiji a uz iseljavanje Srba s Kosmeta i uz obavezne priče oplatama i nekad stvarnim povećanjima, da se izdaja lakše svari. Tako je bilo dok se nisu osećali sigurno, komforno i neuhvatljivo u nepočinstvima. Tražili su čime da pokriju izdaju i kojom galamom da zagluše. Obično su to poklapali s mitinzima u Beogradu, fingiranim sukobima sa Hrvatskom ili drugim svetskim zbivanjima. Bilo je nešto savesti i straha. Sada više ne traže saglasnost, žele po svaku cenu da sprovedu (samo)ubistvo Srbije. Narod to (valjda) ne želi i klinč će biti sve teži i bolniji po sve. Ostaje nada da će narodna volja da živi biti jača od vlasti i njenih spavača u opoziciji te da se ne potvrdi ono staro-kakav narod takva i vlast!
Metode prevaranata i pljačkaša otkad je sveta i veka su iste, ciljevi takođe. Treba nekog da prevare, prebiju, nasamare a zarad svog ćara. Treba da ponište i potcene neke ljude pojedinačno i/ili neki narod a da bi dobili u svojim glavama “pravo” da mirne savesti, koju su ugušili, urade to što rade i što nameravaju da rade.

Nekad i da ubiju. Jednog, dvojicu ili ceo narod kao onomad u NDH. Krajnji cilj je korist, materijalna, teritorijalna. Da li u zlatnim zubima, da li u zlatnim žilama, satovima, stanovima, jahtama, rudama, vodama...nevažno je. Otimanje, prisvajanje tuđeg života, imovine, oduzimanje prava na jelo i odelo, manje ili više bahato i sa manje ili više “stila”.

Tako to rade oni koji pomisle da nisu obični smrtnici. Oni koji misle da su večni i koji iz istorije nisu ništa naučili. Oni koji ne pamte ništa, uljuljkani u lažnu pažnju sluga svih režima koji će im i doći glave, a koji su srasli za svaki (anti)sistem.

Profesor Radovan Damjanović je dao genijalni opis istorije. On kaže, istorija se tako zove jer je sve ISTO! Zato su razne armade udarale Srbiju na Ceru a tu i padale.

Prvi oslobođeni grad u porobljenoj Evropi Drugog svetskog rata bila je Loznica koju su oslobodili četnici Jugoslovenske vojske pod komandom potpukovnika Veselina Misite. Podsetimo se i novijeg vremena kada su Srbi prvi u svetu digli ustanak onog jula 2020. godine i izborili da ih u doba korona tiranije više niko ne zatvara i ne prodaje rog za sveću!
I tada je povod za narodni ustanak, pored svetske agende, bilo bahato i ponižavajuće obraćanje predsednika Srbije.

Bez njegove bahatosti, umišljaja da je vlasnik svakog minuta u životu svakog čoveka Srbije, bez umišljaja da je gospodar svih i zauvek, toga ne bi bilo. Bez načina kako je najavio planrana zatvaranja, toga ne bi bilo... Sa Nato opozicijom i lažnim patriotama isto toga ne bi bilo. Zato je morao narod, sam. Zato i danas mora sam. I hoće!

Na sličan način, predsednik danas izaziva građane, gura društvo do ivice sukoba a onda u medijima proglašava nužnu samoodbranu ljudi, za nasilje, koje vlast kontinuirano vrši u svim oblastima življenja. Obilazi potencijalno ugrožene gradove kao lobista Rio Tinta(čitaj Nato pakta) i radi na pasivizaciji otpora stanovništva sopstvenom uništenju. Za sve to ima podršku svih stranih faktora i istočnih i zapadnih.
Pretvara čitav jedan narod, koji sluđen i otkorenjen, delom i pristaje na ulogu svinje iz pesme Dragana Mlavskog, “Život jedne svinje”:

U velikoj bari kraj starog duda
Leto je provela uz miris pleve
Iz ruke gazde kukuruz je jela
I bele dudinje zrele
Jesen je plakala kišama svojim
I vetar je dvorištem grebo
A svinja u svom oboru smradnom
Sve manje viđaše nebo
I kad prvi sneg po dudu pade
I mećava prekri sokake sela
Zorom šiknu krv i svinja shvati
Iz čije je ruke jela

Nalazi dovoljno besprizorne da pobijaju zdrav razum pa i predsednika Narodne skupštine koja ne zna da Isus Hrist nije rođen na Dan zaljubljenih i da l je u Jakovu ili Jarkovu, te da l je Jadar reka il planina ali zna da su naučnici na čelu s prof.dr Ratkom Ristićem izdali rad o štetnosti probnih bušotina litijuma u časopisu koji po njoj nije kvalitetan iako je svetski priznat. Navode i «argument» da rad nije dovoljno kvalitetan jer se objava plaća a danas gotovo svi važni magazini funkcionišu po principu plaćanja kotizacije. To je njihov posao i tako zarađuju a to ni u kom slučaju ne znači da će biti objavljen nekvalitetan rad samo zato jer postoji plaćena kotizacija. To je velika razlika koja se zloupotrebljava.

U zavetrini tih i takvih sukoba i događaja predaje Gazivode, Trepču, pristaje na nevaženje srpskih isprava na Kosmetu, a ovih dana imamo kulminaciju negativnih događaja po Srbe na Kosmetu. Toliko su teški, loši i gotovo nepopravljivi da se već javljaju i glasovi koji govore da je celo nenormalno lobiranje vlasti za projekat Rio Tinto i rudarenje samo dimna zavesa za konačnu kapitulaciju Srbije u svojoj južnoj pokrajini. Ko to može znati?

Vlast godinama uvodi zakone po meri Nato pakta i EU sa kojom se bezgranično i bezdostojanstveno usklađuje. Zajedno usklađuju našu propast a narod zamoren, ugrožen biološki i duhovno, čeka i krije se. Više ne ni iza maksime “ćuti dobro je” jer oseća i vidi da dobro nije i ne može biti. Krije se od sebe samog, od svog odraza u ogledalu. Viri iz ocvale ljušture bićeboljenja i pozivanja na gospoda Boga našeg Isusa Hrista kome ne umemo ili ne želimo da se delatno vratimo uprkos sve punijim crkvama. Možda zato jer je patrijarhu papa, “njegova svetost” ili zato što je vladika slavonski pakrački lider u smanjenju broja jasenovačkih mučenika ili jer nam crkvu izbušio Vatikan s ekumenistima i novotarcima. A narod, utučen, nema snage da prizna. Nema da ne prizna. Ni svoju bezbudućnost ni isto to svoje dece. Povlači se u alkohol, lekove, apatiju i odumiranje. Ili u emigraciju ako još ima kvaliteta i snage da negde budu iskorišćene. Okupacionoj upravi to odgovara. Dovešće neke s drugih kontinenata koji će da glasaju. Njima je svejedno kome vladaju važno je da vladaju.

Onaj čije se ime ne spominje u ime onih sa Zapada razgrađuje ostatke države, uništava EPS i (sprovodi) razne druge mutne i nečasne radnje koje ovaj narod svode na gomilu ništarija a zemlju po svim osnovama pretvaraju u koloniju duha a onda i tela. Zlokobno se i u tišini najavljuju promene strukture(čitaj:rasprodaja i otimačina) Srbija šuma, vodovoda i ono malo resursa što još nismo rasprodali u ovih tužnih 25 godina. Najjezivije je to što se o tako važnim pitanjima gotovo više ozbiljno i ne priča. Nigde. Donose se odluke po diktatu spolja i bespogovornog prihvatanja iznutra a vreme predviđeno za važne teme, dileme, razvoj misli i kratkoročne i dugoročne strategije popunjava se obračunima vlasti s pevaljkama na graničnim prelazima na čijoj se koži i nedelima pokazuje diplomatska i državnička laža i paralaža.

Pokriva se to ratobornom retorikom u novinama i maksimalnim popuštanjem u stvarnosti. Disocijacija patritizma. U novinama jako na terenu porazno. Najčešće se to radi u kombinaciji i nekoj vrsti dogovora sa Šiptarima i Hrvatima kojima, kao i “našom” vlašću, vlada Nato pakt. Sebi i njima za rejting a za muku običnog sveta.

Onda kao odgovor na to kuraženje u novinama Hrvati hapse ljude zbog pesme u autu ili posta na tviteru a Šiptari zatvaraju, tuku i tamniče po nahođenju. Uzimaju dogovorno poslednje mrve suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. Onda “naši” zabrane po kojoj opskurnoj pevaljki ulaz u Srbiju i tako se to potire. Tako to traje danima, mesecima i godinama. Mi njima hrabro u novinama, oni nama šikaniraju ljude u stvarnosti. U toj igri oni svoje ostvaruju mi svoje gubimo.

Za tu rabotu ima podršku i konsenzus Francuza, Kineza, Amerike, Rusije, Nemačke što je opako znamenje za ovaj logoraški i svetosavski narod. Dragi moji Srbi, ponovo ste sami u doba zlo i opet sirak tužni bez igde ikoga...

S obzirom da mnogi govore da je Treći svetski rat počeo protivpravno napadom Nato pakta na Srbiju 1999. godine i da je od tada pa sve do nedavno svetom dominirao isti, možda će oslobođenjem Jadra od Rio Tinta Loznica ponovo biti prvi oslobođeni grad u danas, od Nato pakta, porobljenoj Evropi.

Niko normalan ne misli da su se danas “naši” ucenjeni, beskičmeno i
beskarakterno, od stranaca pravilno procenjeni vlastodršci, sami setili genijalne ideje da rasele i unište Jadar i da nastave tako svuda po Srbiji ako im ovo prođe.

Naravno da ne. Oni se samo trude da obezbede sebi koji milion ili milijardu više ostajući na vlasti jer jedino dok su na vlasti oni su sigurno na slobodi. Cene toga, tuđi životi, uništene perspektive naroda, to je nevažno i pokriva se medijskim harangama ad hominem u nedostatku argumenata.

I dok su u nas razorene institucije i pretvorene u ličnu volju pojedinca, oni mogu ostati neispitani za opravdanu sumnju za izvršene izdaje, pronevere, korupcije i nebrigu i mogu da žive kao slobodni i «nevini» a bezobrazno bogati građani koji se ne pitaju za prvi milion i tako od devedesetih do danas. Oni uništavaju sve pred sobom a sve to da bi neki Đura u Vašingtonu, Beču il Parizu oprostio Srbiji što je
onako zverski tukao. 

Za sad nam nije oprostio. Ni blizu. Kaže da predamo Kosovo i Metohiju, Jadar, Homolje, EPS, vodovode, Srbija šume, da uvedemo LGBT propagandu u sve pore društva, da se odreknemo Mišića, Karađorđa, Svetog Save, Republike Srpske, da ne pominjemo Staru Srbiju, bugarske, šiptarske ili mađarske zločine i komunistički teror i žrtve, da ne pričamo da su Srbi i Ruđer i Meša i Tesla i Gundulić i Držić, da ne pevamo “Veseli se srpski rode” i da nam deca ne slave mature uz pesme o srbskom Kosovu, pa će da razmisli da nam oprosti. Možda.

I da, da prihvatimo da nas je ubijeno u Jasenovcu 50-80 hiljada koliko je govorio Tuđman sa čime se slaže i “naš”ministar i direktor Muzeja žrtava genocida, treći na listi SNS-a kao i “naš” episkop Jovan Slavonsko pakrački. Umesto deset puta više.

Da se stalno izvinjavamo dželatima koji su nas klali i izvinjavamo što smo kao mi, Srbi, krivi za ratove devedesetih, za Prvi svetski rat a Boga mi i Drugi pa i dalje i šire. I tako sve onako ko što reče Dobrica Erić, kriv sam što jesam a treba da nisam. Neće moći. I dalje nas razum i osećaj nisu napustili i iako umorni i samleveni još dižemo glave i tri prsta i nepogrešivo pronalazimo poentu i Vlasi se uvek dosetke! Zna naš narod i dalje pesmu koja se pevala kad je zbog pravedne borbe Laze Kostića za svoj rod bio utamničen u kazamatu Austrougarske. I danasrazumemo njenu poentu i poruku jer je sve ISTO:

“Zelen doboš dobuje,
Laza Kostić robuje
Ne robuje što j’ ubio
Nego što je Srbin bio!”

Umetnost, to ISTO, ponavlja i na svoj način projavljuje, u čuvenom epu “Osman” Dživa Gundulića, Srbina katolika iz Dubrovnika, koji kao da opominje one koje trenutna moć i fortuna nose:

“Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada.’

Današnjim nakaradnim medijskim spinovanjima i zlonamerom i taj čuveni pesnik može da bude optužen da je planirao atentat i da je hteo, ne da rečju čini svet boljim mestom, već da namerava s vlasti da smeni predsednika Vučića, da nema svoju politiku i da jedino zna da mrzi druga predsednika, samo zato što Srbiji želi dobro i brani je i voli više od svih. A to naravno kaže On i tu više nema sumnje,
priče niti postoji skala ljubavi prema Srbiji jača od ljubavi predsednika i njegove interesne grupacije jer kako se bezalternativno hrli u nigdinu EU, bezalternativno se pevalo u vreme Titove vlasti: “Ko drukčije kaže, kleveće i laže i našu će osetiti pest!” Tako je i danas! Zato su se posle sastanka s naučnicima a koje su oni izabrali javnosti obratili samo predsednik i ministarka nauke, i nije bilo moguće čuti ništa više od onog što je vlast želela da saopšti саопшти.(https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5521623/vucic-jadar-naucnici-begovic.html)

Mada su možda i izabrani oni naučnici kojima takav tretman i ne smeta ili su im dovoljne njihove sinekure a o ličnom integritetu nisu ni mislili. Nikada, pa ni ovom prilikom. Zato su tako visoko otišli u karijerama a u životu ko uslov tih karijera redovno nisko pali. Opet i opet. Dublje i niže. Šta njih briga što za sobom vuku i narod jer oni se vuku od restorana do mora, od škampa do skupog vina i toj trajektoriji je sve podređeno.
Ne treba isključiti mogućnost da se plaše za svoj život i svojih bližnjih. Ovde je naveliko došlo takvo vreme. U svakoj koloniji njen upravitelj, umišlja, da je sve i sva. Do nekog trenutka to i deluje tako. Ipak ima dovoljno moći i slugu da povredi nekog slobodno mislećeg i nepokornog čoveka, bar fizički. Sve to tako traje i deluje da je večno sve dok se ne dogodi ono što se u našoj istoriji opisivalo stihovima
guslara i narodnih pevača: 
“Turci misle da je raja šala
Al je raja begovima glava,
Usta raja ko po zemlji trava!”

I naravno, režimski blatoidi od novina će da kažu da to Gundulić sada priča a nije tako pričao kad je sreo predsednika uživo već je cvilio i molio da ga pusti u Srbiju a N1 i Nova će reći da nema potrebe da se govori o prošlosti i da je vreme da gledamo kakav je ko čovek i da idemo u budućnost i da čuju iz naših usta da je bio “genocid” u Srebrenici... Palma će pozvati Betovena da nam zasvira onu iz Titanika, odraditi par kata, i da svi lepo idemo u p.m. ako ovo dopustimo.

Aleksandar Milutinović

Beograd, 31.08.2024g.

P.s.
Imamo puno osnova da sumnjamo u istinitost onoga što saopštava vlast i njeni trenutni predstavnici u vezi litijuma. Primera je puno a ovo je jedan u nizu gde se vidi da državni aparat svesno obmanjuje stanovništvo i sa umišljajem. Gujon: Vest da će Francuska skladištiti nuklearni otpad u Srbiji lažna, francuski zakon to zabranjuje

https://www.politika.rs/scc/clanak/628714/Gujon-Vest-da-ce-Francuska-skladistiti-
nuklearni-otpad-u-Srbiji-lazna-Francuski-zakon-to-zabranjuje

Exposed: French nuclear companies dumping radioactive waste in Siberia - Greenpeace European Unit

https://www.greenpeace.org/eu-unit/issues/climate-energy/45879/french-nuclear-
companies-exposed-dumping-radioactive-waste-siberia/

Francuski zakon ipak dopušta izvoz i to se radilo redovno u gradu Seversku u Sibiru zbog čega su se bunili i građani Francuske onomad. Rusi se nisu bunili, ne bi im pomoglo. Zato i imaju tajkune širom sveta. Zato je i naš bratski narod porobljen isto kao i u Srbiji.

To je posao koji traje godinama. Ratom u Ukrajini to je poremećeno i sada Evropi treba mesto za odlaganje nuklearnog otpada. Otud buduće ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Nećemo mi to da izgradimo tako brzo čak i da nam to stvarno treba(ko Rafali bez opcije da ratuju s Nato zemljama i našom južnom okupiranom pokrajinom što su nam “neophodni’) ali ono što će odmah biti moguće je
to da se zakonski odloži EU otpad u nas. Po našem zakonu koji ćemo po diktatu “svojevoljno” usvojiti. Srbija sa korumpiranom vlašću čini se kao najlakši izbor ali narod ipak ima zadnju reč. Zato setimo se i mi i oni koji su se prodali i umislili da su novi Tito, a za Srbe po količini štete koju prave i jesu, reči Sv. Nikolaja Srbskog:
“Zlotvori i Sveci umiru jednako,
Po smrti se dele na suprotne strane
Dela će se javit i pravda izreći
Od tog Suda neće brzonog uteći.”
Nećeš kopati!

Ili da parafraziram stihove Radovana Bećirovića Trebješkog iz pesme “Bitka na Mojkovcu”
“Ne damo im Loznicu da vide pa antihrist da pred njima ide!”

SKINI APLIKACIJU