RIO TINTO U AUSTRALIJI NE SME DA PRERAĐUJE LITIJUM! Kod nas planiraju da koriste 5 MILIONA LITARA VODE DNEVNO!
Autor: Glas javnosti
Dr Jagoš Raičević, nekadašnji direktor laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštite životne sredine Instituta „Vinča“ i bivši direktor JP „Nuklearni objekti Srbije“ se trudi da narodu u Srbiji objasni zašto je posao koji radi Rio Tinto opasan i na koje sve načine može da uništi Srbiju. Jedna od glavnih opasnosti je svakako hemijska prerada rude litijuma. Ovo je njegov tekst o toj opasnosti.
Sve govori da će se sledeći veliki rat voditi zbog vode; zato smo u strahu da nas opet ne optuže za neki rat, prodali strancima više od polovine naših izvorišta vode. I tu nismo stali, naša mirovna inicijativa traje i dalje, sada se spremamo da svetskom ratu zadamo novi udarac: daćemo zarad proivodnje litijuma i ostatak vode koju imamo, ovog puta sliv Drine i Save; u rezervi je Morava. Na kraju ćemo, ako se mora – a sve u ime svetskog mira – i mi da odemo odavde. Na seobe smo navikli, važno je da nas niko ne ponižava.
Na drugom kraju sveta, sasvim druga priča: ratoborna Australija, koja pokriva skoro polovinu svetskih potreba litijuma, zbog vode ne dozvoljava hemijsku preradu njegove rude. Oni je samo iskopaju, natovare na brodove i šalju je kupcima u Kini i Evropi, jer prerada rude zahteva ogromne količine vode, koja je strateški resurs budućnosti. I tako se slučajno desilo da baš firma Rio Tinto, koja u svojoj rođenoj Australiji ne sme da prerađuje rudu litijuma, kod nas planira da iz sliva Drine zahvata više od pet miliona litara vode, i to svakog dana. Vratiće je oni nazad da je piju svi nizvodno, naravno apsolutno kontrolisano, i po najvišim standardima, kao što se kod nas inače i radi u Smederevu, Boru, Obrenovcu itd. Da li zato nisu smeli ćerku firmu da nazovu Rio Drina, da ne bude suviše očigledno…
NE PROPUSTITE
A sad ozbiljno. Već mesecima se priča o litijumskom projektu Jadar, o nezakonitim radnjama i lažiranju pri donošenju Prostornog Plana Posebne Namene (PPPN), o sakrivanju i lažiranju podataka o zagađenju voda, vazduha i zemljišta koje ovaj mega projekat proizvodi, itd. Gospođe Brnabić i Mihajlović mesecima ili kriju ili daju pogrešne podatke o projektu Jadar, uz obrazloženja da se radi o "patentu" Rio Tinta, predstavljajući ga za industrijsku tj. poslovnu tajnu (pitam se za koga one rade?).
Tako izgleda da u sopstvenoj državi ne smem da pitam najvećeg svetskog zagađivača kako i koliko će da zagađuje najplodniji deo moje zemlje – i to sve prema preporuci predsednice Vlade i njene potpredsednice, inače ministarke za energetiku. Je li to znači da sutra može neka belosvetska lopurda da nam prodaje rog za sveću, a mi pre kupovine ne smemo ništa da ga pitamo – jer se radi o "patentiranoj" tehnologiji? Ovo pišem post-festum, kao general posle bitke: taj jeftini trik je upalio, pa je naša anestezirana stručna javnost mesecima ćutala, sve dok na skupu u SANU nismo čuli -sasvim suprotno. O tome sam već pisao.
Litijum se pojavljuje na različitim kontinentima u različitim oblicima, što je normalno, jer je nastajao pod drugačijim uslovima. U Srbiji mu se zadesilo da ide zajedno sa natrijumom i borom, i ta mineralna zajednica je nazvana jadarit, što je ujedno i jedino originalno i novo. Mogli su da ga nazovu i po Loznici, ipak je to grad; ali pošto će reka Jadar najviše da strada, prevagnuo valjda neki osećaj krivice, šta li… U Australiji se ruda jadarita zove spodumen (Videti članak Miroslava Olenjina), ne znam kako je zovu u Čileu, ali da li je to važno? Dakle, fama o "novom" supertajnom patentu Rio Tinta je bila jedna obična farsa – u smislu da se ne radi ni o kakvoj novoj genijalnoj tehnologiji već nužnosti da se drugačija ruda drugačije prerađuje.
NE PROPUSTITE
Malo je poznato da je osnovna delatnost Rio Tinta do skoro bila vezana uglavnom za gvožđe, a što se litijuma tiče, tu su početnici! Imaju jedno opitno postojenje za ekstrakciju litijuma u Kaliforniji i jedno u Australiji. A treće – "in vivo" se planira kod Loznice, gde će da se uče na nama, i na našoj životnoj sredini. Koristiće do sada neproverenu tehnologiju – koju gospođe Brnabić i Mihajlović zovu "novom".
Ipak, javnost je najviše zaintrigirala ta famozna Analiza (ili procena) uticaja tog mega projekta na životnu sredinu. Jeste da se ta Analiza krila (a krije se i dalje), i jeste da su kriterijumi po kojima se ocenjuje rastegljivi i nekonzistentni (to ja potpisujem, neka me neko prozove, odazivam se odmah), ali sve to sada postaje manje važno – jer je javnost počela da sumnja, taman toliko da više ne veruje u one "lako ćemo" priče.
Stav naših najvećih naučnih autoriteta koji su ustali protiv projekta Jadar, a zatim i nedvosmislena podrška SANU bio je znak za uzbunu. Neko se uplašio, i nije smeo da ide na uobičajeni scenario zbrzavanja za vreme godišnjih odmora kada nigde žive duše nema. Tako se kod nas radi godinama: odrade se u tišini usvajanja svega što treba da se usvoji, i onda se zamuljaju i zbrzaju tzv. javne rasprave, o čemu će biti reči. Znaće na šta mislim mnogi kojima su prošli projekti ili su izabrani na konkursima po "letnjim šemama".
Velika pažnja javnosti dovela je najzad do toga da je – iako skrivana i držana u tajnosti, Analiza uticaja pala na popravni! To je neobično, jer se radi o onoj vrsti ispita za koji se ne sme znati ništa sve dok se ne položi. Istina, ovde se ne znaju ni ispitna pitanja, ni odgovori, i – ovo nije šala – ne zna se ni ispitna komisija. Možda će neko pomisliti na neki od "uglednih" privatnih univerziteta? Ne, ne radi se o njima – radi se o Ministarstvu za zaštitu životne sredine (MZŽS) i pritiscima koje gospođe Brnabić i Mihajlović vrše na gospođu Vujović. Koliko tu ukupno gospođa ima ne znam, jedino sam siguran da su pomenuti državni službenici bili i još uvek su dužni da javnosti kažu mnogo više o tom fantomskom "ispitu", na kome je pala gospođa Mihajlović. I to kod gospođe Vujović. Da čovek ne poveruje da profesor može da "padne" na ispitu kod svog studenta: gospođa Mihajlović je profesor na Megatrendu, gde je gospođa Vujović student doktorskih studija.
Šalu na stranu – što se tiče projekta Jadar, te gospođe su odgovorne i biće odgovorne, i to ne samo politički, već na svaki drugi način, i kad im mandati prođu. Sada i u budućnosti. Isto važi i za "ispitnu komisiju". Da bude jasno – to isto važi i za njihovog partijskog šefa i našeg predsednika – gospodina Vučića. Ako vlast misli da se poziva na "stručnjake" koji su u igri, treba da zna da ovi promovišu projekat Jadar samo uslovno, ustvari krajnje nejasno! Prozvani stručnjaci stalno ističu da veruju u projekat Jadar, ali uvek pod uslovima – za koje znaju unapred da ne postoje kod nas. Pa, ako krene nešto naopako, biće – nisam ja to podržavao. Pametni su naši stručnjaci…
Zato svi moraju znati da će biti odgovorni i jedni i drugi: i gospoda stručnjaci i gospoda političari. I gospođe naravno. Ako "stručnjaci" misle da će po starom sistemu da posle naplaćenih ugovora o delu, kada stvari krenu po zlu sve svale na sistem koji eto, ne funkcioniše – iako su oni stalno na to upozoravali, grdno se varaju. Veliki deo naših intelektualaca (čast izuzecima) su savremene sponzoruše resornih ministarstava.
Iako je naša celokupna naučna javnost protiv projekta Jadar, sve zajedno sa SANU – taj projekat čini se i dalje opstaje. Kako? Na prvi pogled, drže ga političari (npr. Brnabić, Mihajlović) koji se pozivaju na stručnjake i standarde koji se kod nas ne poštuju, i za čije poštovanje njihova tj. naša Vlada nije spremna; i oni to dobro znaju. Sa druge strane isti ti stručnjaci – na koje se pozivaju naši političari – podržavaju projekat Jadar ali samo u slučaju da važe uslovi koji kod nas inače ne postoje; i za koje oni takođe znaju da ne postoje. Da li to znači da ti stručnjaci ustvari ne podržavaju projekat Jadar, pa se pogrešno tumači njihovo ljubazno ograđivanje? Meni to mnogo liči na uobičajenu izlaznu strategiju, koja mnogim našim stručnjacima odlično uspeva već decenijama.
Rio Tintu se jako žuri jer zna da sa porastom jasnih naznaka o devastaciji životne sredine i zagađenju sve deficitarnijih vodnih resursa, otpor prema projektu Jadar raste iz dana u dan. Zagađenje životne sredine u Srbiji je postalo prepoznatljivo političko pitanje oko koga sve manje ljudi želi da se cenjka. Sa druge strane, vlasti se pred dolazeće izbore plaše greške oko koje će se ujediniti ne samo sva opozicija, već i najveći broj neopredeljenih glasača, i stoga bi najradije odluku odložila za postizborni period. A opet, želja je i da se sa presecanjem vrpce završi što pre, kako bi već prvi "investicioni" dolari stigli na vreme, tj. pred izbore.
(Dr Jagoš Raičević)
SKINI APLIKACIJU
