SAMIT BUDUĆNOSTI: UN će pitpisati "Pakt za budućnost i planetarnu vanrednu situaciju"

79. Generalna skupština UN održaće dugoočekivani „Samit budućnosti“, potpisuje se "Pakt budućnosti" koji je kako navode važan za svetsku vladu

Dok se Ujedinjene nacije pripremaju za 79. zasedanje Generalne skupštine UN, čini se da šira javnost opasno nije upoznata sa planovima UN za budući samit. Očekuje se da će na samitu države članice proglasiti „planetarnu vanrednu situaciju“ kao deo takozvanog „Pakta za budućnost“.

Iako je GS UN godišnji sastanak, ovogodišnji sastanak je jedinstven jer dodaje Samit o budućnosti, koji će se održati u Njujorku 22. i 23. septembra. Samit se radi najmanje od 2022. godine, nakon ponovljenih poziva generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da preusmeri finansijska sredstva za brzo postizanje ciljeva Agende za 2030. koje su UN postavile 2015. godine.

U septembru 2021. godine, generalni sekretar je objavio svoj izveštaj „Naša zajednička agenda“, koji je pozvao na ubrzanu implementaciju Ciljeva održivog razvoja i obaveza sadržanih u Deklaraciji UN75. Naš ukupni dnevni red takođe poziva na Samit o budućnosti kako bi se „izgradio novi globalni konsenzus o pripremi za budućnost koja je puna rizika, ali i mogućnosti“.

Na veb-sajtu „Samit budućnosti“ se navodi da će rezultat budućeg pakta biti „svet i međunarodni sistem koji je bolje pripremljen da se nosi sa izazovima sa kojima se sada suočavamo“. Budućni pakt će verovatno biti još jedan korak ka svetu kojim će upravljati neizabrani internacionalistički političari.

"Besnilo": Izbacivanje "pene" zbog meča

Tokom „Samita o budućnosti“, države članice UN će takođe verovatno glasati o radikalnim promenama u samim UN – ono što neki nazivaju UN 2.0 – i o samoj prirodi načina na koji nacionalne države donose odluke o budućnosti planete. UN su takođe nedavno objavile svoj plan za potpisivanje „Globalnog digitalnog dogovora“ (Global Digital Compact)  na budućem samitu.

Navedeni cilj GDC-a je da „stvori inkluzivni globalni okvir neophodan za multilateralnu akciju potrebnu za premošćavanje digitalne podele, podataka i inovacija“. UN kažu da će sporazum pomoći u promovisanju „otvorene, slobodne, bezbedne i digitalne budućnosti za sve usredsređene na ljude“ dok će pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja.

Iako su vesti o „Samitu budućnosti“ i „Paktu za budućnost“ počele da se prožimaju nezavisnim medijskim prostorom, šira javnost još uvek nije svesna ovog sastanka i implikacija dogovora o kojima se razgovara.

Džefri Saks: branilac svetske vlade

Uprkos javnom neznanju, budući samit je popularan u akademskim krugovima. Na primer, ekonomista Džefri Saks je nedavno objavio članak o Samitu u kome veliča zasluge napora UN. Saks je možda poznat čitaocima dok je predsedavao Lancet – ovim panelom o COVID-19 između 2020. i 2022. godine, poziciju koju je koristio da dovodi u pitanje poreklo straha od COVID-19. U martu 2023. Saks je takođe svedočio pred Kongresom SAD u vezi sa finansiranjem istraživanja povećanja funkcije i „teorije curenja u laboratoriji“. Dobio je široku pokrivenost u alternativnim medijima, uključujući Džimija Dora i Rasela Brenda.

Međutim, Saks je dugo bio pristalica UN i njihovih ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG). Saks je direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija. Takođe treba napomenuti da je Univerzitet Kolumbija rodno mesto originalnog pokreta tehnokratije. Saks je takođe predsednik Mreže UN za rešenja za održivi razvoj i bio je specijalni savetnik generalnog sekretara UN od 2001. do 2018. godine. On je takođe savetovao prethodnog generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

Stoga ne čudi što se Saks 21. juna založio za Samit o budućnosti i sistem svetske vlade. Naravno, poziv na svetsku vladu je formulisan u terminima kao što su „multilateralizam“, ali krajnji cilj je isti – kraj nacionalnih država i stvaranje svetskog upravljačkog tela sa moći da utiče na nacionalnu politiku.

„Globalni geopolitički sistem ne pruža ono što želimo ili trebamo. Održivi razvoj je naša navedena svrha, što znači ekonomski prosperitet, socijalnu pravdu, održivost životne sredine i mir. Ali naša stvarnost je kontinuirano siromaštvo usred obilja, rastuća nejednakost, produbljiva ekološka kriza i rat“, napisao je Saks.

Saks je nastavio rekavši da je Samit o budućnosti fokusiran na rešavanje „skupa izazova bez presedana koji se mogu rešiti samo globalnom saradnjom“. Prema Saksu i tehnokratama u UN, „globalnu političku krizu“ ili višestruke istovremene krize ne može da „reši nijedna država sama“.

U stvari, Saks sasvim jasno daje do znanja da njegova pozicija favorizuje davanje više ovlašćenja UN za sprovođenje politike za svet.

„U smislu cilja reforme sistema UN, ključ je da se institucijama UN-a da više moći i da one budu reprezentativnije“, kaže on. Saks takođe ponavlja prethodne pozive za novim finansijskim instrumentima za finansiranje transformacije sveta, uključujući kroz „novi sistem međunarodnih poreza“ na emisije CO2, brodarstvo, avijaciju i finansijske transakcije.

Ovaj cilj reforme međunarodnog finansijskog sistema za finansiranje SDG-a i Agende 2030. oponaša nedavne Guterešove izjave u kojima je pozvao na „novi trenutak u Breton Vudsu“, pozivajući se na zloglasni međunarodni sporazum iz 1944. kojim je osnovan MMF. Na sastanku u Breton Vudsu usvojena su i pravila za regulisanje monetarnih odnosa između nezavisnih država, uključujući i obavezu da svaka zemlja garantuje konvertibilnost svoje valute u američke dolare.

Osim toga, dokument UN o budućem samitu pod nazivom „Šta će to doneti?“ poziva na „Globalni finansijski sistem koji radi za sve“.

„Transformisana međunarodna finansijska arhitektura odgovara svrsi: inkluzivnija, pravednija, reprezentativnija, efikasnija i održivija, koja odgovara današnjem svetu, a ne onom kakav je izgledao posle Drugog svetskog rata. Ova arhitektura proaktivno ulaže u Ciljeve održvig razvoja i borbu protiv klimatskih promena i buduće generacije“.

GROBNICE SRPSKE ISTORIJE SU NACIONALNE TV SERIJE

Ovi pozivi odražavaju slične pozive upućene tokom „Samita novog globalnog finansijskog pakta“ održanog u Parizu, Francuska, u junu 2023. Samit, koji je predvodio francuski predsednik Emanuel Makron, dočekao je 50 šefova država, predstavnika nevladinih organizacija i organizacija civilnog društva, da razgovaraju o naporima da se resetuje međunarodni finansijski sistem kao deo daljeg napretka ka Agendi 2030 i ciljevima Net Zero.

Francuska vlada je saopštila da je cilj sastanka „izgradnja novog ugovora između [globalnog] severa i juga“ koji bi bolje opremio zemlje da se bore protiv siromaštva i klimatskih promena. Samitu su prisustvovali američki predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, britanski premijer Riši Sunak i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva. Pored šefova država, samit je organizovan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Fondacije Bila i Melinde Gejts, Fondacije Rokfeler i drugih.

Veza sa Stimson centrom

Jedna organizacija sa sedištem u SAD koja pomaže da se promoviše zagovaranje Samita budućnosti je Stimson centar, analitički centar koji sebe opisuje kao „nestranačku, neprofitnu“ organizaciju posvećenu analizi pitanja koja utiču na međunarodni mir. Centar Stimson se fokusira na nuklearno širenje, upravljanje vodnim resursima i reagovanje na humanitarne krize, uključujući proglašenu klimatsku krizu. Centar takođe savetuje američke i međunarodne institucije.

Centar Stimson je osnovan 1989. godine i nazvan je po američkom advokatu i političaru Henriju L. Stimsonu. Služio je kao vojni sekretar pod američkim predsednikom Frenklinom Delano Ruzveltom 1940, vojni sekretar pod predsednikom Taftom i državni sekretar pod predsednikom Huverom. Stimson je takođe imao „direktnu kontrolu nad projektom Menhetn“, tajnim pokušajem vlade SAD da razvije nuklearno oružje, prema Službi nacionalnih parkova.

Rokfelerova fondacija obezbeđuje stotine hiljada dolara grantova Stimson centru od 2020. Iako Gejts fondacija nije povezana sa njihovim radom na klimatskim promenama, donirala je skoro milion dolara Stimson centru 2008.

Centar Stimson je dosledno promovisao Samit budućnosti, uključujući pisanje mišljenja objavljenih na opskurnim veb lokacijama i održavanje virtuelnih konferencija o nedavnim dešavanjima.

Sredinom jula, Stimson centar je održao događaj pod nazivom „Perspektive i prioriteti SAD za budući samit UN“. U planu sastanka se navodi da je „potreba za inovativnim globalnim upravljanjem sada hitnija nego ikada da bi se bolje ispunile postojeće obaveze UN-a kao što su ciljevi održivog razvoja, Pariski klimatski sporazum i principi Povelje UN-a“.

Predstavnici Stimson centra, kao i Mišel Sison, pomoćnica američkog državnog sekretara za međunarodne organizacione poslove i dugogodišnja diplomata UN, i dr Ester Brimer, bivša pomoćnica državnog sekretara SAD za pitanja međunarodnih organizacija, komentarisali su tokom diskusije.

Tokom diskusije, Sison je istakao podršku vlade SAD budućem samitu i ciljevima održivog razvoja UN.

„Takođe podržavamo priznavanje u nacrtu budućeg pakta važnosti napora UN da razviju protokole za platformu za vanredne situacije u slučaju daljih složenih globalnih šokova“, rekao je Sison.

Ovaj poziv za stvaranje Platforme za hitne slučajeve i proglašenje „Planetarnog vanrednog stanja“ jedan je od potencijalno najopasnijih aspekata Budućeg samita.

Planetarna vanredna situacija

Verzija nultog nacrta budućeg pakta govori o potrebi za „Platformom za hitne slučajeve“ koja bi se aktivirala u slučaju „šoka koji bi pogodio mnoge regione sveta“ i, prema UN, zahteva „koherentnu, koordinisanu i višestruki odgovor.“

U nacrtu se takođe navodi da bilo koja platforma za hitne slučajeve „neće biti stalna institucija ili telo“. UN takođe navode da će „odluka o sazivanju platforme za vanredne situacije“ „u potpunosti poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost država“.

UN nisu jedina organizacija koja promoviše ideju o proglašenju vanrednog stanja na planeti. Organizacije povezane sa UN, kao što je Komisija za upravljanje klimom (CGC), takođe se uključuju u zabavu.

Komisiju za upravljanje klimom sazvala je Maja Grof, članica Globalnog foruma upravljanja sa širokim vezama sa tehnokratama, uključujući Rokfelerovu fondaciju, koja je pomogla u finansiranju rada CGC-a. Ovo ima smisla kada se setite da je 2023. godine Rokfelerova fondacija jasno stavila do znanja da je klimatska agenda postala njihov novi fokus. Stimson centar je takođe „bliski partner“ Komisije za upravljanje klimom.

Krajem novembra 2023., neposredno pre otvaranja Konferencije UN o klimatskim promenama COP28, Komisija za upravljanje klimom objavila je izveštaj pod naslovom „Upravljanje našim planetarnim vanrednim situacijama“. Ovim izveštajem, CGC nastavlja svoje zalaganje za ažuriranje načina na koji razmišljamo o upravljanju.

U Upravljanju našim planetarnim vanrednim stanjem, pod „Inovacije u međunarodnom upravljanju u bliskoj budućnosti“, CGC ponovo kaže da UN treba da proglase planetarnu vanrednu situaciju:

ALEKSANDAR DUGIN: Rusija se bori za Ukrajince u Specijalnoj vojnoj operaciji

„Zbog toga pozivamo Generalnu skupštinu UN na Samitu o budućnosti 2024. da proglasi planetarnu vanrednu situaciju, priznajući da trostruka planetarna kriza predstavlja ozbiljnu pretnju globalnoj stabilnosti i bezbednosti, što, između ostalog, treba da bude podržano sličnim deklaracijama UN organima i agencijama, regionalnim vlastima i nacionalnim i lokalnim vlastima.”

Oni takođe ponavljaju pozive za stvaranje „Platforme za hitne slučajeve“, koja se pominje u nultom nacrtu Pakta za budućnost. Izveštaj preporučuje stvaranje „Planetarne platforme za hitne slučajeve“ za rešavanje brzo narastajućih uticaja klimatskih promena.

Poziv za vanredno stanje na planeti možemo pratiti do zloglasne, ali malo poznate grupe Rimski klub. Izveštaj CGC-a iz novembra 2023. čak primećuje da je vera u „polikrizu“ „prepoznata u radu projekta Planetarne vanredne situacije Rimskog kluba“. Ova referenca na Rimski klub otkriva još jedan razlog zašto bi javnost trebalo da bude zabrinuta strmljenjem  ka planetarnoj vanrednoj situaciji i tvrdnji o prelasku planetarnih granica.

Rimski klub poziva na proglašenje vanrednog stanja na planeti najmanje od 2019. godine, objavljujući svoj „Plan za vanredne situacije planete“. Izveštaj je ažuriran u avgustu 2020, nakon pojave COVID-19. Plan za hitne slučajeve Rimskog kluba je opisan kao „mapa puta za vlade i druge zainteresovane strane da transformišu naša društva i ekonomije kako bi obnovili ravnotežu između ljudi, planete i prosperiteta“.

Kao i sa Nultim nacrtom budućeg pakta i izveštajem Komisije za upravljanje klimom za 2023., Rimski klub poziva zemlje da proglase vanredno stanje na planeti i usvoje Plan za vanredne situacije na planeti. Oni kažu da bi takav plan trebalo da bude „zasnovan na hitnoj potrebi da se emisije gasova staklene bašte smanje za najmanje polovinu do 2030. godine“.

Ovi ekstremni pozivi za smanjenjem emisija gasova staklene bašte, posebno ugljenika, naveli su neke istraživače da zaključe da je vodeća filozofija Rimskog kluba zapravo vera u eugeniku prikrivenu kao lažni ekološki program. Razumevanje istorije organizacije može dati neke naznake.

Rimski klub je osnovan 1968. godine i igrao je važnu ulogu u razvoju poznatijeg Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Za 50. godišnjicu SEF-a, organizacija se osvrnula na njenu istoriju i napomenula da je na sastanku 1973. Aurelio Pečei, italijanski industrijalac koji je sa Aleksandrom Kingom osnovao Rimski klub, održao govor o svojoj sada već ozloglašenoj knjizi. „Granice rasta“. Aleksandar King je takođe bio odgovoran za kasniji izveštaj objavljen 1991. godine pod naslovom Prva globalna revolucija. Ovaj kontroverzni izveštaj uključuje deo pod naslovom „Zajednički neprijatelj čovečanstva je čovek“, koji sadrži ovaj često citirani odeljak:

„U našoj potrazi za novim neprijateljem koji bi nas ujedinio, došli smo do uverenja da zagađenje, pretnja globalnog zagrevanja, nestašica vode, glad i slično odgovaraju ovome. Uzeti zajedno i u interakciji, ovi fenomeni zaista predstavljaju zajedničku pretnju koja zahteva solidarnost svih naroda. Ali nazivajući ih neprijateljima, upadamo u zamku na koju smo već upozorili, naime, brkamo simptome sa uzrocima. Sve ove opasnosti su uzrokovane ljudskom intervencijom, a to se dešava samo kroz promenu. Dakle, pravi neprijatelj je samo čovečanstvo“.

Šta će se dogoditi nakon Budućeg samita?

Kao što primećuje Mišel Sison u svom izlaganju u Stimson centru, globalistički sastanci se nadovezuju jedni na druge, postepeno dodajući nove elemente tehnokratskoj državi. Dakle, iako je budući samit važan, to neće biti poslednji pokušaj da se čovečanstvo gurne ka jednoj svetskoj vladi.

„Samit o budućnosti je korak, to je važan korak, to je samo jedan korak u nizu napora da se popune praznine i učini UN efikasnijim u rešavanju ovih pitanja“, rekao je Sison.

Sison takođe napominje da će se rad na transformaciji UN u svetsku vladu nastaviti na budućim sastancima, uključujući Drugi svetski samit za društveni razvoj.

„Drugi svetski samit za društveni razvoj“ trebalo bi da se održi 2025. godine, skoro 30 godina nakon prvog Svetskog samita za društveni razvoj u Kopenhagenu, u Danskoj. UN kažu da samit 2025. „ima za cilj da podstakne podršku obavezama iz Kopenhagena” i unapredi Agendu UN 2030 za održivi razvoj.

Jedno je jasno: budući samit, budući pakt i deklaracija o planetarnom vanrednom stanju zahtevaju više pažnje. I brzo. U suprotnom, slobodno misleći ljudi sveta naći će se u istoj poziciji u kojoj smo se često nalazili – osvrćući se u prošlost, osvrćući se unazad, poželevši da smo obratili pažnju pre nego što je bilo prekasno da zaustavimo napredovanje tehnokratije.

Ako želimo da ozbiljno izazovemo Stimson centar, Rokfelerovu fondaciju, Gejts fondaciju, Ujedinjene nacije, Svetski ekonomski forum i mnoge druge pipke ove hobotnice vlade u senci, moramo ovo saznanje širiti što je dalje moguće i što brže možemo.

Sa manje od 60 dana do samita UN o budućnosti i potencijalnog proglašenja vanrednog stanja na planeti, moramo učiniti sve što je u našoj moći da obavestimo javnost o ovom sastanku i opasnostima koje on predstavlja za nacionalni suverenitet, a samim tim i individualni suverenitet.

Osim obrazovanja masa, moramo se pripremiti i za Veliko resetovanje, Agendu 2030 i 4. industrijsku revoluciju koju su predložili UN i SEF da postanu stvarnost u ovom ili onom obliku. To ne znači da treba da „odustanemo“ i ustupimo svoje slobode tehnokratama. Umesto toga, moramo priznati da izborna politika i glasanje za predsedničke manekene neće dovesti do veće slobode u našem životu ili za buduće generacije.


Glas javnosti/ Prevod i predviđanje "Borba za veru"
Izvor/ Nauka i kultura

SKINI APLIKACIJU