SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE - NAJLICEMERNIJA IMPERIJA U CELOJ SVETSKOJ ISTORIJI

Amerikanci lažu da su se u Građanskom ratu borili za crnce, lažu i da su Ukrajinci „crnci”

Donald  Tramp zvecka oružjem i sanja Nobelovu nagradu za mir. Nobela će možda i osvojiti, ali za Venecuelu mu treba vojska koja ume da ratuje, ali toga u Americi jednostavno - nema. Raketa sa atomskim bombama ima, ali Venecuela se osvaja vojničkom čizmom crne boje.

„Beli ljudi“ koji vole pare bi da ratuju, ali zašto da ginu kad su za to pogodniji crni ljudi koji osim što plaćaju porez imaju zadatak i da poginu za belu duboku državu. Beli kazino sa crnim Obamom nije prošao. Danas je red na Trampa da se pokaže i skupi vojsku otimanje venecuelanske nafte. 

Za mustru je uzeo Abrahama Linkolna i njegovih 200.000 crnaca kojima je obećao sve i svja samo da bi izginulu za belu pobedu. Tako i beše. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Abraham Linkoln

Iz dva ugledna izvora pišemo o čistom  obrazu Abrahama Linkolna i uneređenoj VC šolji Generala Granta.

„Predsednik-oslobodilac” Abraham Linkoln, koji je pobedio na izborima 1860. godine sa svega 40% glasova izašlih na izbore, nije bio pristalica ropstva ali je bio izraženi rasista i pod zakletvom je obećao da neće rušiti ustaljeni poredak!?

•    Za vreme predizborne kampanje Linkoln je izjavio: „Nikada nisam ni bio pristalica socijalne i političke jednakosti bele i crne rase. Šta više, reći ću da postoje fizičke razlike između rasa,koje će zauvek učiniti nemogućim zajednički život dveju rasa u uslovima socijalne i političke jednakosti” 

•    Problem oslobađanja crnaca pojavio se tek dve godine od početka američkog građanskog rata, kada je uspeh na ratnom polju počeo da naginje na stranu Južnjaka. Paradoks: nisu pobede Severa, već pobede Juga dovele do oslobađanja robova u Americi
 
•    Severnjaci su proklamovali oslobađanje crnaca i uvukli ih (200.000) u svoju armiju da ne bi izgubili rat, pa se može reći da su se crnci sami oslobodili 

•    Uostalom, komandant vojske Konfederacije južnih država - general Robert Li - bio dosledan protivnik robovlasničkog sistema, dok je suprotstavljeni general - Julisiz Grant, koji je kasnije postao predsednik SAD - bio neprikriveni rasista i ksenofob   

U ISTORIJI Sjedinjenih Država nema  događaja, koji bi tako temeljno uticao na nacionalni identitet i tako čvrsto bio ugrađen u američku političku mitologiju, kao građanski rat 1861-1865. godine.

Taj se rat predstavlja kao simbol pročišćenja od greha robovlasništva. Tumačenje ovog događaja kao „rata za oslobađanje robova” nema ničeg zajedničkog sa istorijskom stvarnošću i samo pokazuje, koliko je duboko u nacionalnu ideologiju SAD-a prodrlo licemerje

U građanskom ratu koji je 1861. godine buknuo između severnih i južnih američkih država, ni jedna od strana dugo vremena nije ni spominjala ropstvo. Stavovi Severa i Juga su se, svakako, razilazili po ovom pitanju, međutim ono nije bilo ni uzrok, ni razlog njihovog sukoba.  
U svom prvom obraćanju prilikom inauguracije 4. marta 1861, Linkoln je govorio:
„Nemam nameru da se indirektno ili direktno mešam u rad institucije robovlasništva u onim državama, gde ono postoji. Smatram da nemam zakonska prava na to, a nemam ni želju... Oni koji su me predložili za kandidata i glasali za mene bili su dobro upoznati sa mojim stavovima, i znali su da se nikada nisam takvih stavova odricao”.

Osim toga, on se obavezao da sveto poštuje zakone, koji su obavezali Sever da na Jug vraća odbegle robove. Prema rečima Linkolna, „svi članovi Kongresa se zaklinju na vernost Ustavu – i ovoj tački isto kao i bilo kojoj drugoj. Sledeći ovu tvrdnju, zakletve kongresmena su neprikosnovene i zato su oni u obavezi da vrate robove, koji potpadaju pod ovu tačku”.   

Tek kasnije, uz napore generacija istoričara, rat koji je buknuo nakon stupanja na dužnost novog predsednika, poprimio je plemenitu nijansu borbe „za slobodu”, a iznad glave Linkolna pojavio se nezasluženi oreol oslobodioca.

Postignuti 1850. godine kompromis po pitanju ropstva, prema kojem se svaka od strana obavezala da čuva status kvo, potpuno je odgovarao robovlasničkom Jugu, koji je gledao u pravcu Centralne i Južne Amerike. Međutim, stavovi stanovnika Juga u SAD ekonomskom i političkom poretku nisu bili takvi.

Najžučnije rasprave su se vodile o finansijskim pitanjima, a ne o pravima crnaca, čiji je položaj na Severu, prema mišljenju stanovnika Juga, bio gori, nego kod njih. Dovoljno je reći  da je komandant vojske Konfederacije general Robert Li bio dosledan protivnik robovlasničkog sistema, dok je suprotstavljeni general Julisiz Grant, koji je kasnije postao predsednik SAD-a, bio neprikriveni rasista i ksenofob.        


IZVOR: Ustupljena fotografija / Karikatura Trampa

Kod Južnjaka su najveću odbojnost izazivali tarifna politika Severa i finansijska zavisnost od banaka Nove Engleske.

Samo za račun pamuka Jug je pokrivao 60% ukupnog izvoza Sjedinjenih Država, ali je osnovnu industrijsku robu uvozio i zahtevao je slobodnu trgovinu. Severnjacima su pripadali bezmalo svi brodovi koji su izvozili pamuk iz južnih luka, a nazad se vraćali sa industrijskom robom iz inostranstva. Od svakog dolara dobiti od pamuka koji su uzgajali robovi Juga, 40 odsto je ostajalo u Njujorku.        

Mišljenja strana su se razilazila i u vezi preraspodele državnih resursa i organizacije vlasti generalno. Međutim, najbolnijim ostajalo je pitanje tarifa, ono je i uslovilo želju Juga ka nezavisnosti. Nakon pobede Linkolna, u cilju izlaska iz krize tarife su bile povećane do 70% 

Problem oslobađanja crnaca pojavio se tek dve godine od početka rata, kada je uspeh na ratnom polju počeo da naginje u stranu Južnjaka. Paradoks: nisu pobede Severa i Granta, već su pobede Juga i Lija dovele do oslobađanja robova u Americi.
.
Još 22. avgusta te godine „predsednik-oslobodilac” je pisao: „Moj glavni zadatak u ovoj borbi jeste spašavanje Saveza, a ne spašavanje ili uništavanje ropstva. Ako budem mogao da spasem Savez, a da pri tom ne oslobodim ni jednog roba – učiniću to. Ako mogu da spasem Savez, oslobodivši sve robove – učiniću to”.

Potreba za oslobađanjem je nastala kada je general Li u toku leta i jeseni odbio napade Severnjaka i poveo svoju vojsku na Vašington. Među stanovnicima severnih država jačala su antiratna raspoloženja i izbegavanje mobilizacije. I tek u tako kritičnoj situaciji, Linkoln je 1. januara 1863. godine potpisao „Proklamaciju o emancipaciji” – pri čemu se ta proklamacija odnosila na robove koji su se nalazili na teritoriji pod kontrolom Konfederacije.

Ropstvo se nije ukidalo do samog završetka rata ni na teritorijama, okupiranim Severnjacima, ni u graničnim robovlasničkim državama, (Misuri, Kentaki, Merilend i Delaver). Samo američki „dupli standardi” mogli su da podstaknu da se ovo nazove „ratom za likvidaciju ropstva”.


Ropstvo je moralo da bude ukinuto iz jednog prostog razloga – Sever je pobedio, pre svega, zahvaljujući njima: tamnoputi u Americi su u pravom smislu te reči sami sebe oslobodili. 

Kada je 23. avgusta 1863. počeo da se ocrtava prelom u korist Severa, general Grant je pisao Linkolnu: „Naoruživši crnce mi ćemo dobiti jakog saveznika... Pored oslobađanja robova, ovaj korak je najteži udarac od svih, koje smo naneli Konfederaciji... Oni će postati dobri vojnici, a to, što smo ih uzeli od neprijatelja, slabi Južnjake i jača nas”.   

Trinaesti amandman koji ukida ropstvo, postao je deo Ustava SAD 18. decembra 1865. godine. Međutim, ni taj iznuđeni korak nije doneo tamnoputom stanovništvu Sjedinjenih Država realnu slobodu, što može da se vidi i danas.

Belci su gledali na crnce kao na bića nižeg reda, koja nisu spremna, ili uopšte nisu sposobna da učestvuju u životu zemlje. Minuli rat u očima Severnjaka-belaca nikako nije bio povezan sa borbom za oslobađanje tamnoputih robova, i svi pokušaji da se crncima daju jednaka prava nailazili su na nerazumevanje i razdraženost.    
         
***
Ideologija „imperije licemerja” se probija van granica Sjedinjenih Država, ona se uvlači u druge zemlje, gde se pojavljuje još izopačenija i rušilačkija.          
* * *

Izvor br 2

Američki predsednik Linkoln, oslobodilac američkih robova, bio je rasista.

Abraham Linkoln – američki državnik, 16. predsednik Sjedinjenih Država (1861–1865), prvi predsednik iz Republikanske stranke, oslobodilac američkih robova – bio je dosledan i čvrst pristalica superiornosti bele rase nad crnom. Oštro je kritikovao koncept integracije dve rase u jedno društvo i želeo je da preseli sve crnce nazad u Afriku kako bi konačno rešio „rasno pitanje“ u Americi... Koliko samo glupih bajki nam se priča u školama. Prava istorija se, po pravilu, žrtvuje svuda zbog političke svrsishodnosti. 

...Želim da izjavim da nikada nisam bio, zagovornik društvene i političke jednakosti između bele i crne rase. Ne zagovaram, niti sam ikada zagovarao, davanje crncima prava glasa ili služenja u porotama, niti da imaju pravo da vode vladu, niti da se mešaju sa belcima.

Štaviše, moram da izjavim da postoje fizičke razlike između belaca i crnaca koje zauvek isključuju mogućnost da dve rase koegzistiraju pod uslovima društvene i političke jednakosti. Pošto ove dve rase ne mogu koegzistirati kao ravnopravne, i pošto sada koegzistiraju, mora postojati odnos dominacije i podređenosti između njih. Kao i svi ostali, zagovaram da bela rasa zauzme dominantan položaj...


„Insistirao sam na uklanjanju crnaca (nazad u Afriku) i nastaviću to da činim.“ Moja Deklaracija o jednakosti je povezana sa ovim planom (preseljenja)... Ne mogu da zamislim veću nesreću od integracije crnca u naš društveni i politički život kao nama ravnopravnih.... Ne zagovaram, i nikada nisam zagovarao, davanje crncima prava glasa, ili da služe u porotama, ili da vode vladu, ili da se žene  sa belcima.

Iz pisma Abrahama Linkolna Horasu Griliju, 22. avgusta 1862:

1. februara 1865. godine, šesnaesti predsednik Sjedinjenih Država, Abraham Linkoln, potpisao je 13. amandman na Ustav, kojim je ukinuto ropstvo, zbog čega ga je u aprilu te godine ubio nezaposleni glumac But. Čak i pre emancipacije crnih robova, Linkoln je zamišljao da ih, kao slobodne ljude, dobrovoljno i sa sredstvima za preseljenje pošalje kući u Afriku nakon emancipacije. Liberija je stvorena posebno u tu svrhu, i desetine hiljada ljudi je na kraju deportovano u zemlju.

Veoma je čudno da su oni koji su deportovani u Afriku odmah porobili lokalno stanovništvo.

Beli crnci Donalda Trampa.

Linkoln je imao crne kečeve u rukavu a šta ima Tramp?

Pa ima, ima. U borbi sa svima ima vojsku od svih ! Udarne jedinice u mogućem ratu sa Rusijom su mu pounijačeni Ukrajinci, Poljaci, Rumuni, Finci i Pribalti. Naće se i malo Hrvata, Čeha ... To su snage  nekad verne Adolfu Hitleru a kad nema Hitlera dobro će im doći i Donald Tramp. 

Deda Tramp zna istoriju. Znamo i mi. Ponudi će nam mnogo dobrog viskija i lepotice iz Holivuda ali ne vredi, Srbi piju rakiju, a Rusi votku. Ne treba nam Trampovo piće , mnogo je skupo. Plati nam piće pa nas jebe za dva!

Priredio Vlastimir Ninin