Negde u isto vreme, u Šapcu je organizovan protestni skup „Jeste li neutralni?“, a na tviteru se iznose „duhovitosti“ tipa „Za neutralne smo pripremili posebna sedla, uz totalno drugačiju tehniku jahanja“.
Iskustvo i opreznost
Da razjasnimo, kad se kaže „neutralni“ to ne znači nemati mišljenje, već može značiti i zauzimanje kritičkog stava prema obe strane. A kritički stav ne znači ekvidistancu – jednaku kritiku obe strane. Jer, nikada obe strane nisu podjednako loše ili krive. Neutralan stav nekad znači: ne primati ono što kažu sukobljene strane zdravo za gotovo. Svakom zasluženo poštovanje, nikom bezrezervna podrška.
No, binarno naštelovane mozgove upravo to ljuti, jer za njih je ceo svet postao manihejski dihotoman: istina i pravda na jednoj strani, laž i nasilje na drugoj. Oni sada funkcionišu samo na nivou emocija, tražeći od ljudi da se „do kraja opredele“ i „konačno angažuju“.
Ali, ljudi mogu u različitim oblastima i na različitim mestima da povlače crvene linije. Vrlo retko se dešava, kao u slučaju napada spoljneg neprijatelja, da postoji samo jedna crvena linija. U većini drugih prilika, sastavni deo slobode je pravo na sopstvene crvene linije. Neka kaže ko šta hoće, ali mnogi se drže toga da nema šta da traže u društvu onih koji su ih prethodno godinama zvali „nedavači Kosova“, „lizači kašičice“ i „fašisti“.
Protesti studenata na ulicama Beograda, januar 2025. (Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić)
To ne znači, naravno, negativnu generalizaciju protesta, niti njegovo nipodaštavanje. Jer, studentsko-građanski protesti su pluralistički i idejno heterogeni, i mnogo toga dobrog su već doneli (ovde, 3.05.00): besplatan prevoz za sve u Beogradu, smanjenje školarine za studente, povoljnije stambene kredite za mlade, donošenje novog zakona o izvršenju kojim se sprečava da izvršitelj budzašto proda stan, najavu zaštite minimalnog stambenog prostora od izvršitelja, a možda i od ovog paketa nižih cena bude nešto…
Ono što je jasno jeste da ova vlast sve to nikada ne bi dala da nije bilo protesta. U vezi izvršitelja – godinama su govorili da ne sme ništa da se menja, jer (strane) banke samo pod ovim uslovima pristaju da daju stambene kredite. Ali, čim se narod uzmeškoljio, ispostavilo se da ipak može. Sve može.
No, jedna stvar je borba protiv kolonijalnog poretka i okupacije našeg dela zemlje – što je možda jedina istinska crvena linija u srpskoj politici – a druga stvar je navijanje da jedna kolonijalna uprava zameni drugu. Tu onda već više nema mesta za apokaliptičko svrstavanje uz „vojsku dobra“ ili „vojsku zla“, već svako ima pravo da procenjuje javne i skrivene ciljeve, ljude i sredstva borbe, pa prema tome i da ceni za koga da navija. Ili pak da pravi treću vojsku.
Kritička distanca
Moralni pritisak na neutralne pogotovo dolazi sa pobunjeničke strane. Vlast zna koliko je grešna, i u ovoj situaciji joj je dovoljno što više ljudi ne učestvuje u pobuni. Ali, aktivni pobunjenici prosto su lično uvređeni. Kako sada to da, između ovih lopova i njih, pobunjenika, razmišljate i oklevate? Pogotovo su uvređeni ljudi koji su zaista moralno ispravni. Oni misle da ih samom svojom uzdržanošću nekako izjednačavate s ništacima i hohštaplerima iz vlasti. A pošto to doživljavaju lično, u sledećem koraku će vas odmah optužiti da ste se „prodali“ režimu.
Kad se kaže „neutralni“ to ne znači nemati mišljenje, već može značiti i zauzimanje kritičkog stava prema obe strane
Ali, ovo nije Strašni sud pa da se ide na levu ili desnu stranu. Nalazimo se na terenu politike, sveta života, a tu se ne gledaju samo dobre želje i plemeniti akteri (etika ubeđenja), već se moraju sagledavati i konkretne posledice delovanja (etika odgovornosti). I nije potrebno nikakvo posebno filosofsko obrazovanje da bi se razumelo o čemu je reč. Ljudi s više godina života imaju dovoljno iskustva, a bogami i čitavi narodi – pogotovo oni koji su preživeli Peti oktobar (ovde 11-34) – šta znači kada su namere plemenite, a posledice tragične.
Kritička distanca – to nije ništa lično, to je sasvim legitimno stanovište, a sa čisto moralnog stanovništa čak daleko ispravnije od oportunističkog priklanjanja ovoj ili onoj strani. Naime, neutralnost je zapravo politički uvek rizičnija, kako je to lepo objasnio Makijaveli, od direktnog svrstavanja.
Protesti studenata u blokadi i građana, Beograd, 19. avgust 2025. (Foto: M.M./ATAImages)
Jer, kaže on (ovde 201-203), neutralnog će, po završetku sukoba, da preziru i kinje kako pobednik, tako i poraženi. Samo dok traje sukob, pobednik će ti biti zahvalan što se ne mešaš. Ali, čim se sukob završi, pobednik će te tretirati isto kao i poraženog – čak i gore, jer će te prezirati kao slabića i oklevala. A poraženi će pak misliti da je izgubio zato što mu ti nisi pomogao, pa će te mrzeti više i od direktnog neprijatelja – jer će te dodatno prezirati kao slabića i izdajicu.
Za neutralnog je, sa čisto makijavelističkog stanovišta, najbolje da sačeka da se oba protivnika izmore, pa da ih onda obojicu satre. Ali, niti je ovo rat, niti smo mi makijavelisti. Ovo je društveni proces koji mora da izleči našu državu ne samo od korupcije, već i od oholosti, nasilja i arkanske politike. A to se ne može učiniti drugom ohološću, drugim nasiljem i drugom arkanskom politikom.
Zato, potpuno je besmisleno da svoju energiju usmeravate na vređanje i optuživanje neutralnih. Tako ih samo odbijate od sebe. A cilj je, valjda, napraviti što širi front za promene. Ako hoćete demokratsku smenu vlasti, morate da pridobijete ne samo neutralne, već i ljude koji nisu čvrsto jezgro režima.
Ako hoćete demokratsku smenu vlasti. A ako nećete, to je već onda neka druga priča…
Glas javnosti/Novi standard
Slobodan Antonić: O neutralnosti
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Binarno naštelovane mozgove neutralni ljute jer za njih je ceo svet sada postao manihejski dihotoman: istina i pravda na jednoj strani, laž i nasilje na drugoj. Oni danas funkcionišu samo na nivou emocija, tražeći od ljudi da se „do kraja opredele“ i „konačno angažuju“
Od Vidovdanskog protesta krenulo se s napadima na „neutralne“. Kao da je opadanje brojnosti učesnika protesta trebalo da se nadoknadi pritiskom na neutralne da se i oni priključe.
„Neutralni ste? Svi su vam isti? Ne podnosite Vučića, ali ne mirišete ni opoziciju? Pogledajte ovaj video i još jednom dobro razmislite o svemu“, glasi naslov članka na Novoj S. Tu se zatim kaže:
Negde u isto vreme, u Šapcu je organizovan protestni skup „Jeste li neutralni?“, a na tviteru se iznose „duhovitosti“ tipa „Za neutralne smo pripremili posebna sedla, uz totalno drugačiju tehniku jahanja“.
Iskustvo i opreznost
Da razjasnimo, kad se kaže „neutralni“ to ne znači nemati mišljenje, već može značiti i zauzimanje kritičkog stava prema obe strane. A kritički stav ne znači ekvidistancu – jednaku kritiku obe strane. Jer, nikada obe strane nisu podjednako loše ili krive. Neutralan stav nekad znači: ne primati ono što kažu sukobljene strane zdravo za gotovo. Svakom zasluženo poštovanje, nikom bezrezervna podrška.
No, binarno naštelovane mozgove upravo to ljuti, jer za njih je ceo svet postao manihejski dihotoman: istina i pravda na jednoj strani, laž i nasilje na drugoj. Oni sada funkcionišu samo na nivou emocija, tražeći od ljudi da se „do kraja opredele“ i „konačno angažuju“.
Ali, ljudi mogu u različitim oblastima i na različitim mestima da povlače crvene linije. Vrlo retko se dešava, kao u slučaju napada spoljneg neprijatelja, da postoji samo jedna crvena linija. U većini drugih prilika, sastavni deo slobode je pravo na sopstvene crvene linije. Neka kaže ko šta hoće, ali mnogi se drže toga da nema šta da traže u društvu onih koji su ih prethodno godinama zvali „nedavači Kosova“, „lizači kašičice“ i „fašisti“.
Protesti studenata na ulicama Beograda, januar 2025. (Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić)
To ne znači, naravno, negativnu generalizaciju protesta, niti njegovo nipodaštavanje. Jer, studentsko-građanski protesti su pluralistički i idejno heterogeni, i mnogo toga dobrog su već doneli (ovde, 3.05.00): besplatan prevoz za sve u Beogradu, smanjenje školarine za studente, povoljnije stambene kredite za mlade, donošenje novog zakona o izvršenju kojim se sprečava da izvršitelj budzašto proda stan, najavu zaštite minimalnog stambenog prostora od izvršitelja, a možda i od ovog paketa nižih cena bude nešto…
Ono što je jasno jeste da ova vlast sve to nikada ne bi dala da nije bilo protesta. U vezi izvršitelja – godinama su govorili da ne sme ništa da se menja, jer (strane) banke samo pod ovim uslovima pristaju da daju stambene kredite. Ali, čim se narod uzmeškoljio, ispostavilo se da ipak može. Sve može.
No, jedna stvar je borba protiv kolonijalnog poretka i okupacije našeg dela zemlje – što je možda jedina istinska crvena linija u srpskoj politici – a druga stvar je navijanje da jedna kolonijalna uprava zameni drugu. Tu onda već više nema mesta za apokaliptičko svrstavanje uz „vojsku dobra“ ili „vojsku zla“, već svako ima pravo da procenjuje javne i skrivene ciljeve, ljude i sredstva borbe, pa prema tome i da ceni za koga da navija. Ili pak da pravi treću vojsku.
Kritička distanca
Moralni pritisak na neutralne pogotovo dolazi sa pobunjeničke strane. Vlast zna koliko je grešna, i u ovoj situaciji joj je dovoljno što više ljudi ne učestvuje u pobuni. Ali, aktivni pobunjenici prosto su lično uvređeni. Kako sada to da, između ovih lopova i njih, pobunjenika, razmišljate i oklevate? Pogotovo su uvređeni ljudi koji su zaista moralno ispravni. Oni misle da ih samom svojom uzdržanošću nekako izjednačavate s ništacima i hohštaplerima iz vlasti. A pošto to doživljavaju lično, u sledećem koraku će vas odmah optužiti da ste se „prodali“ režimu.
Kad se kaže „neutralni“ to ne znači nemati mišljenje, već može značiti i zauzimanje kritičkog stava prema obe strane
Ali, ovo nije Strašni sud pa da se ide na levu ili desnu stranu. Nalazimo se na terenu politike, sveta života, a tu se ne gledaju samo dobre želje i plemeniti akteri (etika ubeđenja), već se moraju sagledavati i konkretne posledice delovanja (etika odgovornosti). I nije potrebno nikakvo posebno filosofsko obrazovanje da bi se razumelo o čemu je reč. Ljudi s više godina života imaju dovoljno iskustva, a bogami i čitavi narodi – pogotovo oni koji su preživeli Peti oktobar (ovde 11-34) – šta znači kada su namere plemenite, a posledice tragične.
Kritička distanca – to nije ništa lično, to je sasvim legitimno stanovište, a sa čisto moralnog stanovništa čak daleko ispravnije od oportunističkog priklanjanja ovoj ili onoj strani. Naime, neutralnost je zapravo politički uvek rizičnija, kako je to lepo objasnio Makijaveli, od direktnog svrstavanja.
Protesti studenata u blokadi i građana, Beograd, 19. avgust 2025. (Foto: M.M./ATAImages)
Jer, kaže on (ovde 201-203), neutralnog će, po završetku sukoba, da preziru i kinje kako pobednik, tako i poraženi. Samo dok traje sukob, pobednik će ti biti zahvalan što se ne mešaš. Ali, čim se sukob završi, pobednik će te tretirati isto kao i poraženog – čak i gore, jer će te prezirati kao slabića i oklevala. A poraženi će pak misliti da je izgubio zato što mu ti nisi pomogao, pa će te mrzeti više i od direktnog neprijatelja – jer će te dodatno prezirati kao slabića i izdajicu.
Za neutralnog je, sa čisto makijavelističkog stanovišta, najbolje da sačeka da se oba protivnika izmore, pa da ih onda obojicu satre. Ali, niti je ovo rat, niti smo mi makijavelisti. Ovo je društveni proces koji mora da izleči našu državu ne samo od korupcije, već i od oholosti, nasilja i arkanske politike. A to se ne može učiniti drugom ohološću, drugim nasiljem i drugom arkanskom politikom.
Zato, potpuno je besmisleno da svoju energiju usmeravate na vređanje i optuživanje neutralnih. Tako ih samo odbijate od sebe. A cilj je, valjda, napraviti što širi front za promene. Ako hoćete demokratsku smenu vlasti, morate da pridobijete ne samo neutralne, već i ljude koji nisu čvrsto jezgro režima.
Ako hoćete demokratsku smenu vlasti. A ako nećete, to je već onda neka druga priča…
Glas javnosti/Novi standard
SKINI APLIKACIJU
