Srđan Škoro: Neron je zapalio Rim a Vučić Ćacilend
Autor: Glas javnosti
Neron je zapalio Rim da bi lakše spevao pesmu, a Vučić je zapalio Ćacilend kako bi u drugi plan gurnuo sadržaj Rezolucije evropskog parlamenta. Rimljani su razumeli poruku sopstvenog vladara i odmah ga na tada svojstven način uklonili sa vlasti.
Opstanak Rima bio je važniji od sumanute želje vladara da postane uspešan pesnik. Hoće li srpsko društvo konačno shvatiti u kakvoj su opasnosti država i narod i koliko je bolesno ono što pred našim očima svakodnevno čini Vučić, ne bi li još koji dan duže odlučivao o svemu. Sama činjenica da se ispred srpskog Parlamenta pucalo u toku prepodneva, da su goreli šatori nehigijenskog naselja koje su nezakonito tu postavili Vučić i njegova SNS ekipa i da su za tu njihovu neuspelu režiju okrivljeni studenti blokaderi, znak je da je đavo odavno odneo šalu. Vučićevi nastupi i po ko zna koji put izgovorene brutalne laži ukazuju da je opstanak nacije i države ozbiljno doveden u pitanje i ako se svi pod hitno ne trgnemo i ne krenemo da reagujemo biće kasno. Valjda je ova izrežirana Vučićeva paljevina Ćacilenda za koji tvrdi da je poslednja odbrana Srbije i izvorište otpora, isto tako izmišljenoj obojenoj revoluciji, dovoljan dokaz svima gde smo mi dopali kao društvo i kakve nam sve opasnosti prete od ljudi koji na besprizoran način vladaju Srbijom.
Vučićev kasnovečernji govor u samom središtu Ćacilenda gde se o trošku naroda Srbije više od šest meseci okupljaju likovi sumnjivih biografija pod firmom studenata koji hoće da uče, umnogome podseća na Hitlerovo poslednje obraćanje pred kapitulaciju Nemačke, grupi jadnika koji su još pretekli da brane njega i njegov bunker. Režirano paljenje Rajhstaga i lažna optužba da su ga zapalili Jevreji i neprijatelji
Rajha učvrstila je Hitlera i njegovu partiju na vlasti. Paljevina Ćacilenda u režiji Vučića i njegovih najbližih saradnika pokazala je koliko je ova vlast sumanuta, ali istovremeno slaba i nekompetentna za izazove pred kojima se nalaze srpska država i narod. Nesposobnost da prihvati odgovornost i činjenicu da ga narod više neće dovešće Srbiju u posebnu opasnost, jer ako Vučiću i ekipi dozvolimo i dalje da bira i odlučuje, oni će zarad svog opstanka uvek izabrati propast Srbije. I na tome već godinama svesrdno rade. Njihova svest funkcioniše na podelama i mržnji koju su posejali u svakom sokaku. Ali to im više ne prolazi na način na koji bi oni to želeli. Vučiću više ne pomažu ni svilene ženske gaće, zašta ga sve češće brojni partneri pod imenom i prezimenom prozivaju kako voli da ih nosi u njihovom prisustvu.
Uhvaćen u mišolovku sopstvenih laži, nesvakidašnje pljačke i izdaje svih nacionalnih i državnih interesa, Vučić poput svakog miša pokušava i misli da će se nekako izvući ukoliko pojača represiju i nastavi da izmišlja i manipuliše. Tako je mislio i Slobodan Milošević kad je posle ubistva Boška Peroševića, predsednika AP Vojvodine, izvršenog na dan bezbednosti 13.maja 2000. godine, u direktnom TV prenosu, pokušao da to svali na pripadnike Otpora. Ali nije mu to pomoglo. Njegov politički kraj, kao i sada Vučićev, bio je vidljiv na svakom koraku. Peroševićev ubica, inače iz Ratkova, je ubrzo proglašen neuračunljivim, a ovo ubistvo ostalo je do kraja nerasvetljeno, kao i mnoga druga, dok je na vlasti, kao i danas, bila crveno – crna koalicija. Ako je za Vučića Ćacilend poslednja odbrana njegove slobode i da će taj nelegalno zauzeti prostor braniti do kraja, morao bi u glavi imati bar delove govora najpoznatijeg majora srpske vojske, Dragutina
Gavrilovića, koji je svojim životom i životima svojih vojnika odlučno branio mnogo veće i važnije vrednosti.
Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao, smatrao je Gavrilović. Sa predsednikom Ćacilenda i nehigijenskim naseljem u srcu Beograda to je nemoguće. Nema slobode bez slobodnih ljudi koji slobodno mogu da pešače u bilo kom smeru.
Razmislite malo o tome.
Glas javnosti/bezcenzure.rs
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti
SKINI APLIKACIJU
